Članice NATO br. 27 i 28 - Albanija i Hrvatska

23/03/2009

Bio je to dug put obeležen reformama i izazovima: Albanija i Hrvatska idućeg meseca ulaze u NATO. Za obe zemlje, opterećene tranzicionim problemima i teškoćama, to je veliki korak napred i ostvarenje strateškog cilja kome su se nadale.

Nataša Radić za i Manjola Hala za Southeast European Times u Zagrebu i Tirani -- 23/03/09

Dve zemlje trebalo bi da postanu članice Alijanse na samitu u Strazburu-Kelu iduće nedelje. [NATO]

Albanija i Hrvatska trebalo bi da postanu 27, odnosno 28. članica NATO na samitu Alijanse iduće nedelje. Taj skup, kojim će biti obeležena 60. godišnjica atlantskog saveza, biće održan u Strazburu-Kelu 3. i 4. aprila.

Hrvatsku delegaciju u Strazburu i Kelu predvodiće hrvatski predsednik Stipe Mesić i premijer Ivo Sanader. Albaniju će predstavljati predsednik Bamir Topi i premijer Sali Beriša. Očkuje se i prisustvo američkog predsednika Baraka Obame.

Albanija, Hrvatska i Makedonija pokrenule su 2003. godine zajedničku inicijativu nazvanu Jadranska povelja, koju su podržavale Sjedinjene Države. Međutim, Makedonija je sprečena da uđe u NATO 2008. kada je Grčka stavila veto zbog spora oko imena sa Makedoncima.

I Hrvatska i Albanija su, na drugoj strani, napravile veliki napredak u pravcu članstva. Te zemlje su, kao svoje prioritete, postavile ispunjenje demokratskih standarda, smanjenje korupcije i borbu protiv organizovanog kriminala, sprovođenje pravosudnih reformi, unapređenje državne uprave i promovisanje dobrosusedskih odnosa.

Članice NATO prate predviđene reforme i ocenjuju njihovo sprovođenje.

Hrvatska je ušla u Partnerstvo za mir (PZM) 2000. godine, čim je otpočet njen proces pristupanja. U maju 2002, ta zemlja dobila je poziv da uđe u Akcioni plan za članstvo u NATO (Membership Action Plan - MAP), čime je potvrđena politika "otvorenih vrata" Alijanse. Ispunjenje kriterijuma za članstvo, u tom trenutku, više nije bila odgovornost samo ministarstava odbrane i spoljnih poslova.

I hrvatske i albanske trupe služe u NATO misiji u Avganistanu. [Geti Imidžis]

U skladu sa svojim obavezama iz MAP, vlada je u oktobru 2002. usvojila prvi Godišnji nacionalni program za 2002/2003 koji je predvideo ciljeve i detaljne mere kako bi Hrvatska išla putem ulaska u članstvo NATO.

Zagreb je od 2003. godine učestvovao u operacijama NATO, uključujući i misije KFOR i ISAF u Avganistanu. Alijansa je 2007. organizovala vojnu vežbu u Hrvatskoj, prvi put u nekoj zemlji nečlanici.

Hrvatska je dobila zvaničan poziv za ulazak u NATO na samitu Alijanse 2008. u Bukureštu.

Hrvatski zvaničnici smatraju da je članstvo u NATO jedan od najvažnijih ciljeva u istoriji te zemlje. Sudeći prema anketama, broj pristalica NATO godinama je stabilan na između 55 i 60 odsto.

Vlada je 18. marta parlamentu podnela na ratifikaciju ugovor o ulasku u NATO. Većina članica Alijanse ratifikovalo je taj dokument, a očekuje se da će i ostale to učiniti, što će otvoriti put za pristupanje Hrvatske.

Ipak, pred Hrvatskom ostaju još neke prepreke. Glavna je susedna Slovenija i 17-godišnji spor oko pomorskih granica dve zemlje. Slovenački poslanici ratifikovali su ugovor o članstvu Hrvatske 9. februara, ali još ga nisu podneli Sjedinjenim Državama, u situaciji kada se opoziciona Slovenačka narodna stranka zalaže za održavanje referenduma o ulasku Hrvatske u NATO.

"Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija očekuje da će Republika Portugal i Republika Slovenija uskoro ratifikovati ugovor i da će Hrvatska na predstojećem NATO samitu u aprilu učestvovati kao punopravna članica", rekao je portparol ministarstva Mario Dragun.

Bilbord u Tirani sa naslovom "Albanija u NATO", u trenutku kada je ta zemlja dobila poziv za pridruživanje Alijansi na prošlogodišnjem samitu u Bukureštu. [Geti Imidžis]

Albanija, koja je takođe dobila zvaničan poziv na prošlogodišnjem NATO samitu, zabeležila je nešto sporiji napredak. Ta zemlja ušla je u Severnoatlantski savet za saradnju 1992. i postala članica PZM 1994.

Ubrzo posle ulaska u PZM, Albanija je predstavila plan vojne saradnje i reformi: uspostavljena je mala i dobro obučena vojska od 16.000 pripadnika, u skladu sa zahtevima Alijanse.

Albanski vojnici učestvovali su u raznim operacijama NATO, sa više od 3.300 pripadnika u različitim misijama od 1996. godine. Albanske snage učestvovale su u mirovnim operacijama NATO u Bosni, misiji ISAF u Avganistanu i misiji koalicionih snaga u Iraku.

Od pada komunizma, Albanija je odredila da je članstvo u Alijansi jedan od prioriteta. "Sve reforme po svaku cenu" je zajednički stav vlade od devedesetih godina, što je jedno od retkih pitanja oko kojih na političkoj sceni u toj zemlji postoji konsenzus.

Solidarnost koju su glavne političke stranke pokazale u procesu kako reformi izbornog sistema - koja je završena početkom godine - i tekućem procesu reformi pravosuđa, jasan je signal da politička klasa želi da izgradi funkcionalnu demokratiju sa nezavisnim institucijama.

Ono što je još važnije je da ulazak u NATO uživa široku podršku albanskih građana. Zvanične ankete pokazuju da 94 odsto Albanaca podržava članstvo u Alijansi. Mnogi smatraju da je ulazak u strukture NATO način da se poboljša status te zemlje u svetu.