Miroslav Lajčak: BiH ne sme da zaostane za svojim susedima

12/01/2009

Glavni posrednik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, visoki predstavnik Miroslav Lajčak, upozorava da se zemlja suočava sa kritičnom godinom.

Antonio Prlenda za Southeast European Times iz Sarajeva – 12/01/09

Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak. [OHR]

Političko okruženje u BiH smetnja je za napredak, kaže visoki predstavnik Miroslav Lajčak. U intervjuu dopisniku SETimesa Antoniju Prlendi, Lajčak govori o preprekama sa kojima će se ove godine suočiti ta zemlja.

Southeast European Times: Kako biste okarakterisali trenutnu političku i ekonomsku situaciju u Bosni i Hercegovini (BiH) i mogućnosti da se u bliskoj budućnosti postigne sporazum o ustavnim reformama?

Miroslav Lajčak: Tvrdnje da će u BiH neminovno doći do obnove nasilja su preterane. Činjenica je da je od sredine 2006. godine politička atmosfera zatrovana. To je postalo norma i način da se ništa ne obavi. Uprkos potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u junu, za bosanske lidere prioritet su postali politički sukobi. Reforme su zanemarene. Nepoverenje koje je stvoreno u takvoj političkoj atmosferi najbolje pokazuju dva potpuno suprotna izveštaja o požaru u džamiji u Fazlagića Kuli.

Sve se to veoma loše odražava na situaciju u zemlji. Crna Gora je već podnela molbu za status kandidata. Očekujem da će to ove godine učiniti i ostale zemlje Zapadnog Balkana. Jasno je da BiH malo toga može da ponudi u smislu argumenata za sličnu molbu. Stoga, zadatak za narednu godinu je da se spreči da BiH dalje zaostane za njenim susedima na Zapadnom Balkanu u procesu evropskih integracija. Političari i poslanici moraju da svu svoju energiju usredsrede na evropsko pitanje. Međunarodna zajednica očekuje od BiH da u 2009. ubrza reforme potrebne za integraciju u EU.

Međunarodna zajednica i šefovi diplomatija EU pozdravili su zajedničku izjavu predsednika SDA, SNSD i HDZBiH iz Pruda, od 8. novembra. Tim procesom u potpunosti rukovode domaći političari. Jedna od ključnih tačaka u toj izjavi je namera da se na pragmatičan način pristupi ustavnim reformama. Te je predloge sada potrebno konkretno uobličiti. Nadam se da će druge stranke koje imaju mesta u parlamentu prepoznati činjenicu da je taj proces dobio potpunu podršku od EU.

Kancelarija visokog predstavnika se neće pretvoriti u Kancelariju specijalnog predstavnika EU (EUSR) dok ciljevi i uslovi koje je odredio Savet za sprovođenje mira ne budu ispunjeni.

Često sam ponavljao da BiH može da započne proces evropskih integracija sa postojećim ustavom, ali da neće moći da ga dovrši. Zašto? Prvo, zato što je državna administracija previše složena i skupa, ne ispunjava zahteva građana BiH i neće moći da ponese teret posla koji je potrebno uraditi za integraciju u EU. Drugo, postoji jasan imperativ za promene u skladu sa izveštajem Venecijanske komisije Saveta Evrope, u kome se kaže da Ustav BiH nije u skladu sa Konvencijom o ljudskim pravima i Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Na BiH je odgovornost, preko njenog političkog vođstva, da izvrši potrebna usklađivanja sa zajedničkim vrednostima ljudskih prava koje je odredio Savet Evrope. To je uslov za članstvo u EU.

SETimes: Da li je realistično da Kancelarija visokog predstavnika (OHR) i EUFOR okončaju svoj mandat u 2009?

Lajčak: Sigurno je da međunarodna zajednica ne želi da OHR ostane u BiH ni dan više nego što je potrebno. Sigurno je i to da se transformacija OHR u Kancelariju specijalnog predstavnika EU (EUSR) neće odigrati sve dok ciljevi i uslovi koje je odredio Savet za sprovođenje mira (PIC) u februaru ne budu ispunjeni. U novembru, PIC je ponovo saopštio da se ne može očekivati tranzicija OHR bez ispunjenja ciljeva i uslova određenih u februaru.

Sledeća sednica PIC održaće se u martu, kada će se proceniti napredak. Dve hiljade i deveta je važna godina za BiH iz još jednog razloga - nudi retku priliku da se postigne istinski napredak. Dve hiljade i desete, još jednom ćemo ući u izbornu godinu. Iskustvo pokazuje da će političari biti usredsređeni na podele da bi sačuvali svoje položaje, a ne na stvarne poslove. To znači da ako ne ostvarimo napredak u 2009. godini, preti nam dalja stagnacija, radikalizacija, podele i izolacija. Verujem da 2009. građani ove zemlje mogu da očekuju konkretne mere za podizanje životnog standarda i ubrzanje napretka na evropskom putu.

SETimes: Bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić i premijer Republike Srpske Milorad Dodik drže se svoje tvrde retorike, uprkos kritika međunarodne zajednice. Kako ih ubediti da promene tu vrstu diskursa? Da li u vezi sa tim međunarodna zajednica razmatra neke nove strategije?

Izveštaj šefa EU za bezbednost Havijera Solane i visokog predstavnika za proširenje Olija Rena biće ključni dokument za buduće angažovanje EU.

Lajčak: Međunarodna zajednica imala je važnije prioritete od Zapadnog Balkana. Drago mi je što mogu da kažem da se to sada menja. BiH je ponovo u žiži međunarodne zajednice, a posebno EU. Desetog novembra, šefovi diplomatija EU poslali su jasan signal da je EU spremna da pojača svoje angažovanje u BiH i na kraju preuzme potpunu odgovornost. Usvojili su izveštaj Havijera Solane i Olija Rena u kome je predstavljena politika prema BiH. Taj izveštaj biće ključni dokument za buduće angažovanje EU. Taj plan, koji se još uvek dorađuje, postaviće temelje budućeg angažovanja EU u BiH i jedan je od garancija posvećenosti EU da BiH postane mirna i funkcionalna država, nepovratno na putu za članstvo u EU.

SETimes: Kako će krivična prijava Dodika protiv glavnog zamenika visokog predstavnika, Rafija Gregorijana, uticati na vaš radni odnos sa premijerom RS? Da li se vaš stav prema Dodiku promenio?

Lajčak: Pre svega, dozvolite mi da ponovim da moj zamenik Rafi Gregorijan uživa moju potpunu podršku i podršku PIC, kao i šire međunarodne zajednice. To je jednostavno pokušaj da se OHR spreči da ispuni svoj mandat i predstavlja napad na državne pravosudne institucije i organe. To nije u skladu sa Dejtonskim sporazumom, koji kaže da su svi dužni da u potpunosti sarađuju sa visokim predstavnikom i njegovim timom. Međunarodna zajednica jasno je stavila do znanja da se tako nešto neće tolerisati.

Kada sam se polovinom decembra u Banja Luci sastao sa premijerom Miloradom Dodikokm, rekao sam mu da smatram da to nema nikakve svrhe; da se okrenuo protiv međunarodne zajednice bez potrebe i da bi postigao mnogo više kada bi međunarodna zajednica na njega gledala kao na partnera, nego kao na problem.

SETimes: Šta je potrebno uraditi da bi se znatno poboljšale strane investicije u BiH?

Lajčak: Pred BiH su ove godine mnogi izazovi. Reforme se moraju deblokirati, zemlja mora da se ponovo usredsredi na otvaranje novih radnih mesta, jačanje pravne države i unapređivanje efikasnosti državne uprave. Povrh svega, svemu preti avet globalne recesije. Život običnih ljudi može da bude bolji samo ako se sprovedu društvene reforme. Postoji jedna oprobana strategija, koja ima podršku 80 odsto građana BiH, a to je brža integracija u EU.