Problem Kipra mogao bi da blokira tursku kandidaturu za EU

29/12/2008

Turska rizikuje "blokadu" u odnosima sa EU iduće godine ako se kiparsko pitanje ne reši pre septembra.

Ajhan Simsek za Southeast European Times – 29/12/08

Kipar je podeljen po nacionalnoj liniji od 1974, kada je turska vojska izvršila okupaciju zbog puča koji je imao za cilj ujedinjenje ostrva sa Grčkom. [Geti Imidžis]

Turska je izrazila nelagodu zbog sporog napretka mirovnih pregovora između kiparskih Grka i Turaka i poziva na hitno rešavanje višedecenijskog problema.

U četvrtak (18. decembra), šef diplomatije Turske Ali Babačan sastao se sa specijalnim savetnikom generalnog sekretara UN za Kipar, Aleksandrom Daunerom, koji je bio u poseti Ankari. Babačan je kritikovao vladu kiparskih Grka zbog odugovlačenja i zatražio Daunera da odredi vremenski okvir, pozvavši UN preuzme inicijativu u oblastima u kojima dve strane ne mogu same da premoste svoje razlike.

Razlozi za zabrinutost Ankare su legitimni, jer bi nepostizanje sporazuma moglo Turskoj da napravi probleme u kandidaturi za EU. Ta zemlja se nalazi pod velikim pritiskom da normalizuje odnose sa Nikozijom. Evropska unija je Turskoj odredila kao rok 2009. godinu da otvori svoje luke i aerodrome za kiparske Grke, a Brisel može da zatraži suspenziju pregovora o članstvu ako se to ne dogodi.

Poslednji veliki pokušaj da se ostrvo ponovo ujedini propao je 2004. godine. Međunarodni plan, pod pokroviteljstvom tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana, bio je na stolu pred vođama kiparskih Turaka i Grka i održana su dva odvojena referenduma na obe strane ostrva. Bio je potrebno da na tom dvostrukom referendumu obe strane podrže plan. Neposredno pred glasanje, međutim, vlada kiparskih Grka okrenula se protiv plana, pod izgovorom da su ubačeni neprihvatljivi ustupci. Kiparski Grci odbacili su ga ogromnom većinom, iako su kiparski Turci dali svoj pristanak.

Vođa kiparskih Turaka Mehmet Ali Talat (levo) pozira sa premijerom Turske, Redžepom Tajipom Erdoganom. [Geti Imidžis]

Kipar je tada ušao u EU tako što je vlada u Nikoziji predstavljala čitavo ostrvo i tako su kiparski Turci faktički ostali izolovani. Brisel želi da Turska prizna Republiku Kipar, ali su tu ideju odbacili turski lideri, koji insistiraju da će priznati samo novu partnersku državu koja bi bila uspostavljena posle mirovnih pregovora. Kao članica EU, Republika Kipar ima pravo veta i ima pravo da se izjašnjava o kandidaturi Turske.

Zahtev da Turska otvori svoje luke kiparskim Grcima deo je carinske unije potpisane sa EU 1995. godine. Turska je, međutim, takav potez uslovila zahtevom da Unija preuzme mere na ublažavanju izolacije kiparskih Turaka, čija otcepljena republika nema međunarodni status. Evropska komisija (EK) razmatraće situaciju pre idućeg septembra i postoji šansa da predloži potpunu obustavu pregovora.

U ovom trenutku, osam od 35 pristupnih poglavlja već su "na ledu" zbog spora oko Kipra. Ove nedelje, Nikozija je blokirala otvaranje još jednog ključnog poglavlja - energetike - zbog nedavne kontroverze oko istraživanja nafte na jednom spornom morskom sprudu.

Diplomate i analitičari smatraju da je opasnost od krize velika. Pišući u dnevnom listu Referans, poznata spoljnopolitička komentatorka Barčin Jinanč kaže da je taktika kiparskih Grka da situaciju dovedu do ivice, računajući na to da se "što više vremena potroši, da bi tako od Turske dobili što više ustupaka 2009. godine".

"To je pogrešna računica", dodaje Jinanč i kaže da je verovatniji rezultat zamrzavanje kandidature Turske za EU. Vlada premijera Redžepa Tajipa Erdogana već je izgubila veliki deo svog početnog entuzijazma prema EU, dok Uniju muče sopstveni problemi, objašnjava ona.

Demetrios Kristofijas pobedio na poslednjim izborima na grčkoj strani Kipra, sa obećanjem da će oživeti mirovni proces. [Geti Imidžis]

U izveštaju naslovljenom "Turska i Evropa - naredna godina je odlučujuća", Međunarodna krizna grupa (MKG) takođe je oglasila zvono za uzbunu.

"Obe strane moraju da se podsete koliko jedni od drugih mogu da dobiju i brzo porade na više frontova da bi razbile ovu negativnu spiralu pre nego što jedna od njih prekine pregovore, koje bi kasnije možda bilo i nemoguće ponovo pokrenuti", zaključuje se u izveštaju.

Prema navodima te organizacije sa sedištem u Briselu, EU bi trebalo da čvrsto i često da do znanja da Turska može postati punopravna članica tek kada ispuni sve kriterijume. Unija bi trebalo da "podigne nezvanične blokade na skrining i otvaranje poglavlja pregovora", kaže se u izveštaju, koji poziva Brisel da vrši još već pozitivniji uticaj.

"EU bi trebalo da se više pravičnije zainteresuje za ishod kiparskih pregovora; visoki zvaničnici trebalo bi da posete lidere obe zajednice na ostrvu; potrebno je istaći volju da se da finansijska pomoć za postizanje rešenja; kao i da se razmotri mogućnost odlaganja istraživanja nafte u spornim teritorijalnim vodama dok traju pregovori, kaže se u izveštaju. Istovremeno se dodaje da Turska mora da preuzme odgovornost za rešenje, održi volju za njegovo postizanje i uzdrži se od intervencije mornarice sa ciljem da se zaustavi istraživanje nafte u vodama na koje polažu pravo Grčka ili Republika Kipar.

Prestižna organizacija takođe poziva tursku vladu da se ponovo obaveže evropskim reformama na najvišem izvršnom nivou; da odmah usvoji i počne sa implementacijom nacrta Nacionalnog programa usvajanja pravnog korpusa EU; i obnovi poverenje i saradnju između parlamentarnih stranaka.