Nastavljaju se patnje kosovskih udovica i siročadi

10/11/2008

Jedno malo selo na Kosovu još uvek trpi posledice užasnog masakra koji se dogodio krajem devedesetih godina. Lokalne udovice i siročad jedva sastavljaju kraj s krajem sa 130 evra mesečno i nadaju se da će im bar delić pravde doneti presuda počiniocima.

Besa Bećiri za Southeast European Times iz Prištine -- 10/11/08

U selu Kruša između ostalog žive 82 udovice i 145 siročadi. [Geti Imidžis]

U Kruši, malom selu pored Prizrena, u blizini albanske granice, živi 700 stanovnika, od čega 82 udovice i 145 siročadi. Dvadeset i šestog marta 1999. godine, srpske snage okupile su 70 odsto muškog stanovništva sela - ukupno 114 ljudi - i streljale ih. Tela su spalili. Do sada su pronađene i identifikovane samo 23 žrtve.

Od završetka rata oko dve hiljade ljudi još uvek se vodi kao nestalo, među njima i 91 muškarac iz Kruše. Šest Albanaca iz Kruše preživelo je masakr i uspelo da pobegne. Jedan od preživelih, Ćamil Šehu, izgubio je dva sina, tri brata i sedam nećaka. Gledao je kako su ih pokosili mitraljezi. Dvojica preživelih iz Kruše svedočili su pred Haškim tribunalom protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.

Danas je Kruša tipično kosovsko selo u kome udovice, njihova deca i siročad čine većinu stanovništva. Pošto je 70% muške populacije ubijeno ili se vodi kao nestalo, žene su primorane da izdržavaju porodice i podižu decu. Gaje paradajz, krompir i papriku i prodaju ih na prizrenskoj pijaci. Većina porodica zavisi od socijalne pomoći, koja je nedavno povećana sa 45 na 130 evra mesečno.

Četrdesetjednogodišnji Agron Limani, elektroinžinjer, piše knjigu o događajima tokom sukoba u Kruši da bi javnost bolje upoznao sa potrebama udovica i siročadi.

Limani kaže da je život u njegovom selu težak. Ljudi imaju novca samo za najosnovnije: brašno, sir, čaj, mleko i makarone.

"Često se desi da ostanemo potpuno bez novca", kaže Limani. Nedavno je jedna lokalna kompanija poslala mleko za decu u Kruši, ali bi, kako Limani kaže, "zaista bilo od pomoći ... da neko malo preduzeće ponudi ljudima posao".

"U ratu je većina muškaraca stradala, pa su žene i deca ostali da žive u siromaštvu", kaže Limani, koji stranice svoje knjige puni svedočenjima o jednom od najgorih masakara na Kosovu.

Mnogi u Kruši imaju novca samo za najosnovnije potrepštine. [Geti Imidžis]

Dve hiljade i šeste godine, Narodna skupština Kosova donela je zakon o specijalnoj pomoći ratnim veteranima i civilnim žrtvama rata. Isplate su počele 1. marta 2008.

Prvog jula 2007, vlada je počela izradu zakona u ime porodica nestalih lica. U izradi nacrta učestvuju lokalne i međunarodne institucije, predstavnici porodica i udruženja rođaka nestalih lica.

Nacrt zakona predviđa povećanje finansijske pomoći, pravo "da znaju" i pravo na informacije. Takođe sadrži pravo rođaka na obeležavanje grobalja i memorijala, u čast nestalih.

Porodice se trude da izvrše pritisak na vlast da procesuira ubice. Institute za izveštavanje u ratu i miru (Institute for War and Peace Reporting - IWPR) javio je da porodice žrtava žele procesuiranje pedeset i četvoro Srba i dvojice Roma koje smatraju odgovornim za otmicu njihovih rođaka krajem marta 1999. Ohrabreni mrežom lokalnih nevladinih organizacija, predali su svoj predmet, prvi takve vrste na Kosovu, javnom tužiocu pri okružnom sudu u Prištini.

IWPR je takođe citirao Tekija Bokšija iz beogradskog Centra za humanitarno pravo koji je izjavio da je "do sada, pravda tražena samo za one koji su poginuli tokom rata na Kosovu, ali nije pošteno da nestali budu lišeni pravde samo zbog toga što nemaju telo koje bi dokazalo zločin. I masovno uzimanje talaca je zločin".

Porodice nestalih i njihove pristalice smatraju da će presuda počiniocima doneti izvestan stepen pravde i da će to, u najmanju ruku, obeshrabriti kosovske Srbe umešane u zločin da se vrate u region, izveštava IWPR.

Ratne zločine još treba proveravati. Nova evropska misija na Kosovu moraće da se njima bavi, zajedno sa svojim sudijama i tužiocima. To će biti jedan od najtežih zadataka, jedan od onih koji je gotovo deset godina zapostavljan.

Ipak, ono što porodice nestalih muškaraca iz Kruše iznad svega žele je jasan znak da ubice neće moći da se izvuku nekažnjeni. "Pravda još uvek nije zadovoljena", kaže Limani.