Krajnje je vreme da se reši spor Makedonije i Grčke oko imena

03/11/2008

Da li će najnovija ideja Metjua Nimica - Republika Severna Makedonija - proći kao i prethodne?

Zoran Nikolovski za Southeast European Times iz Skoplja – 03/11/08

Izaslanik UN Metju Nimic ponudio je nekoliko predloga za rešavanje spora oko imena. [Geti imidžis]

Pošto je njegovo rešavanje postalo uslov za ulazak u NATO, spor oko imena "Makedonija", star 17 godina, postao je poslednjih meseci itekako aktuelan. Stepen animoziteta nije opao, ali postoje naznake da čitav problem ulazi u svoju završnu fazu.

Jedan razlog je međunarodna zabrinutost. Ako spor ostane nerešen, mogao bi da poremeti proces integracije. Grčka je već upotrebila svoje pravo veta na pristupanje Makedonije NATO-u i mogla bi da učini isto u pogledu ulaska u EU. Istvoremeno, neuspešna integracija bi mogla da ima teške posledice za Republiku Makedoniju i ugrozi njeno ekonomsko blagostanje i političku stabilnost. Mir koji je doneo Ohridski sporazum 2001. ostaje krhak, kao i temelji građanskog društva.

Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za spor oko imena Metju Nimic dao je više predloga. On kaže da je naoružan strpljenjem i da rokovi u tako važnom sporu ne znače ništa. Ipak, Sjedinjene Države, pa čak i obično rezervisana Evropska Unija, kažu da je došlo vreme da se pronađe rešenje.

Obe strane su u diplomatskoj ofanzivi. Grčka je poslednjih nedelja zabeležila uspeh, pošto su dve zemlje - Meksiko i Panama - odustale od svojih prethodnih odluka da Republiku Makedoniju zovu njenim ustavnim imenom. Te zemlje ubuduće će koristiti naziv "Bivša jugoslovenska Republika Makedonija."

Međutim, Skoplje može da se teši činjenicom da je više od 115 zemalja širom sveta, uključujući Kinu, Rusiju i Sjedinjene Države, pristalo da koriste ustavno ime.

Vlada premijera Nikole Gruevskog pokušala je da igra tvrdo po pitanju spora oko imena. [Geti imidžis]

Javno mnjenje u obe zemlje nije pomoglo postizanje dogovora. Anketa koju su sproveli grčki list Katimerini i televizja Skaj ustanovila je da se 53 odsto Grka protivi poslednjem Nimicovom predlogu, po kome bi, na međunarodnom planu, bio korišćeno ime Republika Severna Makedonija, a na domaćem "Makedonija", dok bi se jezik nazivao "makedonski".

Mnogi Grci kažu da ne mogu da podrže rešenje koje sadrži reč "Makedonija" u bilo kom obliku. Korišćenje tog imena, tvrde oni, ne samo da vređa grčku istoriju, već i otvara put za teritorijalne pretenzije.

Nasuprot Grcima, Makedonci smatraju da je ime ključno za njihov nacionalni identitet. Reagujući na gnev naroda zbog veta Grčke na članstvo u NATO, vlada premijera Nikole Gruevskog pokušala je da igra tvrdo, pozivajući se na pitanje proterivanja Makedonaca iz Severne Grčke za vreme rata i pominjući "makedonsku manjinu" u toj zemlji.

Anketa Centra za istraživanje i politiku u Skoplju, sprovedena odmah posle samita NATO u Bukureštu prošlog proleća, ustanovila je da se 60 odsto Makedonaca protiv promeni imena zemlje u zamenu za članstvo u alijansi. Istovremeno, 78 odsto ih smatra da je potrebno nastaviti pregovore sa Grčkom.

Makedonci su u velikoj većini odgovorili na debakl sa NATO rastućim nacionalizmom, a ne voljom za ustupke. U želji da ojača svoj mandat, Gruevski je raspisao prevremene izbore i glatko ih dobio. Nastavio je sa tvrdim stavom po tom pitanju i obećao da o eventualnoj promeni imena moraju da se izjasne glasači na referendumu. U postojećoj situaciji barem, takav zahtev bi gotovo sigurno osudio svako kompromisno rešenje na neuspeh.

Opozicione socijaldemokrate, međutim, čekaju da iskoriste eventualnu značajniju promenu u javnom mnjenju. Oni upozoravaju na opasnosti po Makedoniju od međunarodne izolacije. Predsednik Branko Crvenkovski, bivši i verovatno budući vođa te opozicione stranke, takođe ima diplomatski stav.

Za Makedonce je naziv zemlje od ključnog značaja za njihov nacionalni identitet. [Geti imidžis]

U Grčkoj, premijer Karamanlis ima jak mandat i solidnu većinu u parlamentu. Opozicioni PASOK dao mu je podršku u sporu oko imena. Iako kompromis mnogima u zemlji ne bi bio po volji, Karamanlis verovatno ima političku snagu da progura neki sporazum. Atina je do sada slala pozitivne signale o najnovijem Nimicovom predlogu. Reakcija u Skoplju bila je skeptična.

U ostalim zemljama Balkana, javno mnjenje je uglavnom, ali ne u ubedljivoj većini, na strani Makedonaca. U anketi Galupa ustanovljeno je da većina građana Albanije (65 odsto), Bosne i Hercegovine (59 odsto), Kosova (60 odsto) i Srbije (55 odsto) podržava korišćenje imena "Makedonija", čak i uz protivljenje Grčke. Crnogorci se, međutim, ne slažu - samo ih 47 odsto podržava Makedonce.

Na kraju, najveća prepreka rešenju mogao bi da bude samo čuveni balkanski inat. Na obe strane ima puno onih koji su spremni da se održi status quo, čak i u situaciji zabrinutosti međunarodne zajednice i potencijalnih posledica. Nacionalni ponos je u igri na obe strane i nijedan politički lider ne želi da bude onaj koji je popustio. I dok postoje mnogi logični razlozi da se očekuje preokret, uspeh neće zavisiti samo od logike. Potrebna je i dovoljna politička volja i domišljatost.