Uzdržana nada za ponovno ujedinjenje Kipra

27/10/2008

Mirovni razgovori nastavljeni su u okviru najintenzivnijeg pokušaja da se postigne sporazum od propasti Ananovog plana 2004. godine.

(International Relations and Security Network, AP, Turkish Daily News, CIA Factbook -- 08/10/22, New York Times)

Predsednik Kipra Demitris Kristofas (desno) rukuje se sa vođom kiparskih Turaka Mehmetom Alijem Talatom posle sastanka u maju. [Getty Images]

Odavno pre podele, Kipar je bio nestabilno mesto. Suživot Grka i Turaka uvek je bio problematičan i kada je ostrvo dobilo nezavisnost od Velike Britanije 1960, izbilo je međunacionalno nasilje.

Postojeća kriza datira od 1974, kada je vojna hunta u Atini pokušala da svrgne kiparskog vođu, mitropolita Makarija i ujedine Kipar sa Grčkom. Sa izgovorom da ima status jemca, Turska je poslala svoju vojsku i zauzela više od jedne trećine teritorije ostrva, uključujući i oblasti koje uglavnom naseljavaju Grci. Tada je osnovana Turska Republika Severni Kipar, koju je priznala samo Ankara.

Povremeni pokušaji UN da se ostrvo ujedini su propali. Plan tadašnjeg generalnog sekretara Kofija Anana kiparski Grci odbacili su 2004. na referendumu održanom na obe strane podeljenog ostrva. Kiparski Turci su ga podržali. Kipar je ušao u EU bez sporazuma o ponovnom ujedinjenju. I dok se čitavo ostrvo smatra delom EU, komunitarno pravo važi samo u oblastima koje kontroliše grčka administracija u Nikoziji. Uprkos pozitivnom odgovoru na Ananov plan, kiparski Turci su isključeni.

Ako se pogleda unazad, mnogi posmatrači krivili su Brisel. Prema rečima Ronalda Fišera, profesora na univerzitetu American, EU je trebalo da pristupanje uslovi rešavanjem tog spora koji traje već decenijama. Umesto toga, Grci su znali da će ući u Uniju sa ili bez sporazuma. Kao članica EU, pozicija Grčke je ojačala, pošto ima pravo veta na odluke Unije u vezi sa Turskom, kandidatom za članstvo.

Sa tvrdokornim Tasosom Papadopulosom na čelu države, Kipar nije zabeležio veliki napredak u godinama koje su usledile. Bili su potrebni izbori i izbor novog grčkog vođe pre nastanka nove nade da bi se mogao postići sporazum. Demetris Kristofijas, iz komunističke AKEL stranke, zalagao se tokom kampanje za ujedinjenje i pobedio na predsedničkim izborima 2008.

Reformista je na vlasti i na severnoj strani ostrva. Mehmet Ali Talat preuzeo je vlast 2005, zamenivši dugogodišnjeg turskog vođu Raufa Denktaša. Uslovi za postizanje sporazuma su možda najpovoljniji do sada. Mnogi smatraju da, ako se sada ne iskoristi, slična prilika više neće ponoviti.

Kristofijas i Talat brzo su pokazali svoju odlučnost. Njihov prvi potez bio je odluka u martu mesecu o otvaranju prelaza u glavnom gradu Nikoziji.

Demetris Kristofias, iz komunističke AKEL partije, pobedio je na izborima za predsednika Kipra ove godine. [Getty Images]

Poslednji pregovori održani su 3, 11. i 18. septembra i 8. oktobra. Nastavljajući da šalju signale dobre volje, oba lidera saopštila su 13. oktobra da su godišnje vojne vežbe otkazane.

Veliki je međunarodni pritisak na obe strane da reše svoj spor. Podsticaj je stigao u obliku posete radi promovisanja reunifikacije od strane "Veća staraca", grupe dvanaest nobelovaca koji su doputovali 8. oktobra u dvodnevnu posetu. Među njima je bio i južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu i bivši američki predsednik Džimi Karter.

Tutu je pozvao "izuzetne vođe" dva naroda na ostrvu da iskoriste "svoj trenutak u istoriji". Karter je izjavio da je sporazum na dohvat ruke. Priznajući lokalnu osetljivost na spoljašnji pritisak, međutim, on je dodao da odluku "mora donesti kiparski narod, a ne neko spolja".

Posmatrači poput profesora Džozefa Džozefa sa Kiparskog univerziteta kažu da stariji pripadnici oba naroda, koji se sećaju "starih dobrih vremena" mirnog suživota pre 1963, žele ponovno ujedinjenje, kao i obrazovani, manje pristrasni pripadnici mlađe gneeracije. Međutim, pošto sećanje na ujedinjeno ostrvo nastavlja da bledi u istoriji, sve je više mladih Kiprana koji tako nešto nikada nisu iskusili.

Iako na obe strane postoji rastuća dobra volja, biće teško rešiti nekoliko važnih pitanja. Upravljanje ostrvom, odlazak turskih snaga, povratak imovine kiparskih Grka koji su pobegli iz svojih kuća i imanja i pravo turskih doseljenika da ostanu su problemi čije će rešavanje zahtevati veliki rad i koji prete da poremete zacrtane interese obe strane.

Najkomplikovanije pitanje je upravljanje, pošto kiparski Grci žele unitarnu državu, a kiparski Turci preferiraju konfederaciju dva naroda. Volja obe strane da naprave ustupke biće na ozbiljnom testu kada neko neizbežno bude morao da odustane ili od vlasti, ili od bogatstva, kažu posmatrači.

Južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu (u sredini napred) i bivši američki predsednik Džimi Karter (drugi red, peti s desna) slikaju se sa grčkim i turskim zvaničnicima u Nikoziji 8. oktobra. [Getty Images]

Potencijalna komplikacija skorašnjeg datuma je izbor Turske 17. oktobra za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN, zbog kog kiparski Grci strahuju da će Turska dobiti diplomatsku moć da blokira sve što bude smatrala štetnim po interese kiparskih Turaka.

Kristofijas se požalio da je "Turska, koja krši međunarodno pravo i ljudska prava kiparskog naroda, izabrana u Savet." Istovremeno, on je izrazio nadu da će stalne članice SB UN primorati Tursku da ispoštuje svoje "obaveze" na Kipru.

Oni isti posmatrači koji izražavaju umereni optimizam kažu i da, ako ovogodišnji pregovori ne dovedu do ponovnog ujedinjenja, moguće je i da do njega nikada i ne dođe.

Na ovoj reportaži sarađivao je i Kristos Ringas.