General Vajtmen: Reforma odbrane u BiH je uspešna

18/08/2008

General major američke vojske Ričard Vajtmen je komandant štaba NATO Sarajevu, koji pomaže Bosni i Hercegovini da sprovede reforme sistema odbrane i učestvuje u raskrinkavanju mreža podrške haškim beguncima. U intervjuu dopisniku Southeast European Times-a Antoniju Prlendi, Vajtmen komentariše aktuelnu situaciju u regionu.

Antonio Prlenda za Southeast European Times u Sarajevu – 08/08/08

Komandant štaba NATO Sarajevu, general major Ričard Wightman smatra da su za hapšenje preostalih haških optuženika potrebne političke i diplomatske inicijatve. [Antonio Prlenda]

Southeast European Times: Ima li znakova da bi, posle hapšenja Radovana Karadžića, preostalih haški optuženici mogli da se konačno nađu pred licem pravde?

General Ričard Vajtmen: Od kako je potpisan Memorandum o razumevanju sa Haškim tribunalom 9. maja 1996. godine, NATO je uhapsio 29 optuženika i još mnogo puta pomogao izručivanje u Hag takvih lica. Od ukupno 120 osoba optuženih za ratne zločine u BiH, samo je jedna, Ratko Mladić, i dalje na slobodi. Aktivno sprovodimo svoj mandat i pomažemo Haškom tribunalu. Stalno smo održavali pritisak na pomogačima tih zločinaca i zaplenili veliku količinu dokaza koje smo podelili sa Hagom. Činjenica da se begunci hapse van granica BiH pokazuje da smo bili efikasni u nastojanjima da im ne dozvolimo da im ova zemlja bude utočište. Hapšenje Karadžića i anticipirano hapšenje Mladića jasno pokazuje da su politička i diplomatska inicijativa sada presudni faktori da se ti zločinci izruče Hagu.

SETimes: Kakvo je značenje tzv. Pojačanog dijaloga o težnjama BiH da postane punopravna članica NATO? Kakav je vremenski raspored za MAP i punopravno članstvo u NATO?

Vajtmen: Odluka NATO da pozove BiH i Crnu Goru da učestvuju u Pojačanom dijalogu dodatni je dokaz da želimo da pomognemo u održavanju bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Štaviše, taj poziv je rezultat napora NATO na integraciji institucija i tela BiH. Reforma sistema odbrane ostaje jedan od najvećih reformskih uspeha u BiH i nastavlja da predstavlja primer šta se može postići pomoću jedinstva, saradnje i dijaloga između svih naroda.

Cilj "Pojačanog dijaloga" je da pomogne zemljama da bolje razumeju, i što je još važnije, da primene mnoge standarde koje će morati da ispune da bi postale kredibilni kandidati za članstvo u NATO. Pojačani dijalog pružiće priliku za sveobuhvatni dijalog u pravima i obavezama koje donosi članstvo u NATO, kao i za pružanje raznih stručnih znanja u pogledu toga šta se od BiH očekuje narednih godina.

Kako Pojačani dijalog bude išao svojim tokom, u fokusu će biti sprovođenje neophodnih reformi radi napredovanja BiH na putu evroatlantskih integracija. Bosanske vlasti moraće da usredsrede svoje napore na praktične aktivnosti i realizaciju već preduzetih obaveza u okviru Partnerstva za mir (PZM). NATO će nastaviti da pruža pomoć, savete i podršku.

U pogledu vremenskih odrednica Akcionog plana za članstvo i punopravnog članstva u NATO, ne smemo izgubiti iz vida činjenice da je odluka da se proširi članstvo u NATO na BiH politička odluka koju moraju da donesu NATO saveznici. Ta odluka biće doneta u Briselu na osnovu procene napretka ostvarenog u ovoj zemlji. Ako je BiH ozbiljna u svom spoljnopolitičkom cilju da uđe u NATO, mora da nastavi da pokazuje napredak i sveobuhvatnim reformama, da bi postala kredibilan kandidat. Brojni su koraci koji se imaju preduzeti pre članstva u NATO; BiH mora da preduzme te korake sa predanošću i vizijom koje su pokazane prilikom sprovođenja reformi sistema odbrane.

Bosna i Hercegovina ušla je u Partnerstvo za mir u decembru 2006. [NATO]

SETimes: U kojoj su trenutno fazi reforme sistema odbrane i koji ključni koraci treba da uslede?

Vajtmen: Reforme sistema odbrane uglavnom su usredsređene na implementacije reformi koje su već počele donošenjem Zakona o odbrani iz 2005. i Zakona i službi u oružanim snagama BiH (OSBiH). Pored toga, ne smemo zaboraviti da reforme sistema odbrane sa sobom nose i obaveze koje je BiH preuzela, kao i obaveze koje su preuzete u okviru PZM, uključujući i ciljeve reformi u okviru procesa Procesa planiranja i provere (Planning and Review Process - PARP), kao i šire bezbednosne i politike obaveze koje će BiH preuzeti kako se proces Pojedinačnog partnerskog plana za članstvo (Individual Partnership Action Plan - IPAP) bude razvijao. Drugi zahtevi proisteći će iz programa koji će biti napravljen, kao i dalje obaveze iz Pojačanog dijaloga. U tom svetlu, za BiH će biti ključno da u potpunosti ispuni obaveze iz PZM i nastavi sa sprovođenjem onih reformi koje se zahtevaju za primenu svih zakona i propisa u vezi sa odbranom. Naravno, NATO je zainteresovan za razvoj uspostavljanje kapaciteta koji bi mogli da učestvuju u kolektivnim bezbednosnim operacijama.

U smislu konkretnih koraka na srednji rok, dogovorena struktura oružanih snaga mora se u potpunosti sprovesti u skladu sa odlukom Predsedništva BiH koja definiše postojeću veličinu i strukturu OSBiH. Jedinice i drugi elementi te strukture moraju biti adekvatno opremljene i obučene i podržane širokom lepezom odbrambenih operativnih sistema, poput upravljanja ljudskom i resursima; planiranja, programiranja i budžetiranja; obrazovanjem i obukom; akvizicijama i nabavkama; i tako dalje. Sve to mora da bude zasnovana na kvalitetnim planovima, politikama i doktrini. Pored toga, veliki deo implementacije strukture oružanih snaga biće potreban da bi se obezbedio brz i efikasan transfer pokretne imovine, u kombinaciji sa ubrzanim napretkom na rashodovanju viškova oružja i municije.

Uz to, BiH je do sada ostvarila dobar početni uspeh u razvoj koordinacije i saradnje između vladinih ministarstava i agencija. Posebno treba istaći Tim za koordinaciju sa NATO Saveta ministara BIH, koji je do sada uradio sjajan posao u upravljanju razvoja svih aktivnosti na realizaciji aspiracija BiH; taj proces se mora nastaviti i biti još bolji kako se BiH bude dalje angažovala u okviru NATO, odnosno PZM.

Postizanje kredibilne kandidature za članstvo u NATO biće težak proces, koji će zahtevati saradnju, koordinaciju, komunikaciju i sinergiju između svih aktera u BiH. BiH nije sama na tom poslu i NATO će nastaviti da pomaže BiH u napredovanju njenih odnosa sa Alijansom.

SETimes: Da li tenzije između Kosova i Srbije utiču na bezbednosnu situaciju u BiH?

Vajtmen: Naš stav oduvek je bio da nema poređenja između situacije na Kosovu i one u BiH. U trenutku proglašenja nezavisnosti Kosova, bilo je pokušaja od strane radikalnih elemenata i nacionalista da izazovu emocionalne reakcije i stvore regionalne tenzije. Ti pokušaji su propali. Kao što smo videli u Beogradu posle hapšenja Karadžića, u Srbiji postoji novo i progresivno raspoloženje koje se nada evropskog budućnosti.