Odbacivanje Lisabonskog sporazuma moglo bi da utiče na proces proširenja u Jugoistočnoj Evropi

30/06/2008

Irsko "ne" na referendumu o Lisabonskom sporazumu postavlja teška pitanja o proširenju EU, koja mogu da utiču na zemlje Jugoistočne Evrope. Ipak, iz Brisela stižu optimistički glasovi.

Zoran Nikolovski za Southeast European Times iz Skoplja -- 30/06/08

Irska je odbacila Lisabonski sporazum na referendumu 12. juna. [Geti Imidžis]

Sporazum o reformama, poznatiji kao Lisabonski sporazum, postao je prekretnica za EU, ali i za region Jugoistočne Evrope, zbog njegovog efekta na politiku proširenja Unije. I dok su lideri EU preokupirani time kako da udahnu život tom izuzetno važnom dokumentu, zemlje koje teže da postanu punopravne članice Unije zabrinute su za ishod te "bitke". Članica EU Irska glasala je 12. juna "protiv" na referendumu sa 53 odsto prema 47 odsto, što je mnogo veća razlika od očekivane, pa je tako EU zapala u novu krizu.

Lisabonski sporazum, koji je potpisan u decembru 2007. godine, zameniće nacrt Evropskog ustava, koji su glasači u Francuskoj i Holandiji odbacili 2005. godine. Sporazum je trebalo da otvori vrata novim članicama zato što, prema postojećem aranžmanu koji predviđa Ugovor iz Nice, EU i njene institucije mogu da sadrže najviše 27 članica. Ako jedna od 27 članica EU ne ratifikuje Sporazum, on neće stupiti na snagu.

Različita gledišta

Posle Irskog "ne", slovenačko Predsedništvo EU pozvalo je na smirenost i period razmišljanja. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da je Lisabonski sporazum još uvek "živ" i pozvao druge zemlje da nastave sa njegovom ratifikacijom, po ugledu na 18 zemalja Unije koje su to već uradile. Francuski predsednik Nikola Sarkozi, čija zemlja preuzima predsedavanje Unijom 1. jula i nemačka kancelarka Angela Merkel, nastojali su da podrže Barozov stav.

Kada je reč o politici proširenja koju reguliše Sporazum, iz Brisela i drugih prestonica EU stižu različiti glasovi. Predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering rekao je da irsko "ne" znači da je dalje proširenje Unije za sada nemoguće, sa mogućim izuzetkom Hrvatske.

Poslanici u Evropskom parlamentu su, kako je javio AFP, izjavili da je bilo kakvo dalje proširenje EU "gotovo nezamislivo" bez Lisabonskog sporazuma.

"Uprkos trenutnim teškoćama u vezi sa Lisabonskim sporazumom, EU drži svoju reč u pogledu evropske perspektive Jugoistočne Evrope, odnosno Zapadnog Balkana i Turske", rekao je komesar EU za proširenje Oli Ren. [Geti Imidžis]

Međutim, komesar EU za proširenje Oli Ren rekao je da irski veto nije smanjio rešenost Unije da primi nove članice sa Balkana i iz Turske. "Uprkos trenutnim teškoćama u vezi sa Lisabonskim sporazumom, EU drži svoju reč u pogledu evropske perspektive Jugoistočne Evrope, odnosno Zapadnog Balkana i Turske", rekao je Ren agenciji Rojters.

U sličnom tonu govorio je šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel, koji je takođe isključio mogućnost bilo kakvih promena u procesu proširenja. "Ishod irskog referenduma ni na koji način ne menja politiku proširenja. EU je jednoglasno odlučila da pozove zemlje Zapadnog Balkana u članstvo i u tom pogledu nema nikakvih sumnji", rekao je Rupel.

EU je preuzela obaveze prema zemljama Zapadnog Balkana na Samitu u Solunu 2003. godine, na kome su šefovi država i vlada Unije usvojile politiku otvorenih vrata.

Uprkos Renovim i Rupelovim stavovima, irsko "ne" moglo bi da odloži politiku proširenja. "Irsko 'ne' znači da Sporazum ne može da stupi na snagu početkom iduće godine kao što je prvobitno bilo planirano", izjavio je premijer Luksemburga Žan Klod Junker.

U izjavi tokom posete Češkoj Republici, francuski predsednik Nikola Sarkozi takođe je naglasio: "Da bismo se otvorili prema Balkanu, prema Hrvatskoj, potreban nam je Lisabonski sporazum."

Posledice po Tursku, Hrvatsku i Makedoniju

Tri zemlje kandidati - Makedonija, Turska i Hrvatska - sa najvećim interesovanjem iščekuju šta će se dogoditi posle irskog veta. Hrvatska i Turska su u procesu pregovora za ulazak u EU, dok Makedonija još uvek čeka na početak pregovora. Sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Crne Gore, potpisale su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji se smatra prvim korakom u pravcu pristupanja.

Hrvatski premijer Ivo Sanader (u Londonu 18. juna) kaže da je optimista da će EU otvoriti put za prijem Hrvatske u članstvo. [Geti Imidžis]

Glavna posledica irskog "ne" po proširenje mogla bi da bude jačanje pozicije onih koji tvrde da je Turska prevelika i kulturno previše različita da bi ušla u Uniju. Prema mišljenju francuskog ministra poljoprivrede Mišela Barnijea, referendum je pokazao da su građani uplašeni od EU "bez granica i limita".

Ipak, pregovori o pristupanju između EU i Turske nastavljeni su 18. juna i obuhvatili su oblasti prava o preduzećima i prava intelektualne svojine.

Hrvatska, koja je daleko odmakla u procesu, sa izgledom otvaranja još više pregovaračkih poglavlja zajedničkog evropskog prava, bi trebalo da pregovore završi ove godine.

I EU i Hrvatska otvorile su dva nova poglavlja u pregovorima o pristupanju posle neuspeha referenduma u Irskoj. Pregovori između EU i Hrvatske su nastavljeni uključivanjem pitanja slobode kretanja radnika, kao i socijalne sigurnosti i zapošljavanja.

Makedonija čeka na otvaranje pregovora ove jeseni. To će zavisiti od unutrašnjopolitičkih dešavanja posle loše organizovanih izbora 1. juna i sudbine samog Lisabonskog sporazuma.

Reakcije u regionu odaju želju da Sporazum ostane u životu.

Hrvatski premijer Ivo Sanader rekao je prošle nedelje da je, posle razgovora u Briselu ove nedelje i sastanka sa britanskim premijerom Gordonom Braunom, optimista da će EU pronaći način da primi Hrvatsku, uprkos tome što je Irska odbacila Lisabonski sporazum.

"Vrednosti Unije, koje su obuhvaćene makedonskim akcionim planom, nisu kriza i trebalo bi da budu ispunjene. Za nas, važno je da postanemo država sa evropskim standardima i pristupanje je samo oblik", rekao je bivši šef diplomatije Makedonije Slobodan Čašule.

Ako je verovati optimistima, zemlje Zapadnog Balkana ne bi trebalo previše da brinu zbog dešavanja oko Lisabonskog sporazuma, već bi trebalo da nastave sa svojim reformama. Ipak, sigurno je da će proći izvesno vreme dok Brisel ne pronađe rešenje.