Sporazum o gasovodu istakao složenu regionalnu ulogu Grčke

02/06/2008

Grci često smatraju da iz ugleda njihove zemlje u regionu ne proističe dovoljno diplomatske snage. Želja za uticajem je možda jedan od ključnih faktora zbog kojih je vlada odlučila da se pridruži gasovodu "Južni tok".

Kristos Ringas za Southeast European Times iz Atine -- 02/06/08

Grčki mediji istakli su značaj gasovoda za strateški položaj Grčke u regionu. [Geti Imidžis]

Sporazum o gasovodu "Južni tok" koji je prošlog meseca potpisan sa Rusijom dočekan je u Grčkoj sa oduševljenjem. Dnevne novine objavile su trijumfalne naslove, ističući značaj gasovoda za strateški položaj Grčke na Balkanu.

Međutim, moguće je da je taj sporazum otvorio Pandorinu kutiju u smislu prekookeanske diplomatije. Iako nije bilo zvanične reakcije američkog Stejt departmenta, grčki mediji su preneli nezvanične komentare, koji pokazuju da mnogi stručnjaci smatraju da će Južni tok zacementirati dominaciju Rusije u snabdevanju gasom transportujući ga u Zapadnu Evropu preko Grčke.

Vlada Kostasa Karamanlisa pokušala je da neguje svoje odnose sa Sjedinjenim Državama. Zašto onda grčki politički lideri tako snažno insistiraju na implementaciji Južnog toka?

Ranije ovog meseca, grčki ministar razvoja Kristos Folijas izjavio za lokalnu štampu da odnosi Grčke i Sjedinjenih Država nisu zategnuti zbog potpisivanja sporazuma o Južnom toku. "Nema razlika, niti su naši odnosi zategnuti. Apsolutno se slažemo sa Sjedinjenim Državama da je cilj da se ne stvori monopol ili situacija u kojoj će postojati samo jedan dobavljač. Ako zavisite od samo jednog izvora, onda ste od početka osuđeni na propast," rekao je Folijas.

Karamanlis je za projekat Južni tok rekao da predstavlja "doprinos energetskoj efikasnosti naše zemlje i Evrope ... uključen u našu generalnu politiku diverzifikacije energetskih izvora. Izbor Grčke u oblasti energije zasnovan je isključivo na energetskoj bezbednosti naše zemlje, kao i naših evropskih partnera, kroz obostrano korisnu saradnju dobavljača, prevoznika i potrošača energije".

Ruski predsednik Vladimir Putin (desno) i grčki premijer Kostas Karamanlis na konferenciji za novinare posle potpisivanja ugovora o proširenju predloženog rusko-italijanskog gasovoda "Južni tok" na grčku teritoriju. [Geti Imidžis]

Izuzetno su ovde bitni i grčki unutrašnjopolitički i spoljnopolitički planovi. Dugo očekivani sporazum došao je posle teške faze za vladu. Karamanlisov kabinet, koji je ušao u drugi mandat, suočava se sa više složenih problema, posebno od početka godine.

Vladu je takođe pogodio seks skandal sa Kristosom Zakopulosom, bivšim generalnim sekretarom Ministarstva kulture u glavnoj ulozi. Zakopulos je kontrolisao dodelu velikih suma iz domaćih i EU fondova i bio glavni čovek vlade u kampanji povraćaja čuvenog Eldzinovog mermera. U decembru se, međutim, pojavio video snimak njegovih seksualnih susreta sa jednom pomoćnicom i Zakopulos je bio primoran da podnese ostavku. Ubrzo je pokušao i da se ubije skokom kroz prozor.

Čitav taj skandal dao je materijala za višemesečno pisanje medija i podrška vlade u anketama je opala. Nova Demokratija danas vodi tek sa neznatnom prednošću u odnosu na glavnog rivala PASOK.

Na unutrašnjem planu, vlada je otkrila da neće biti lako sprovesti velike reforme sistema socijalne zaštite. Aktivnosti vlade izazvale su štrajkove u više sektora, pa je ekonomija bila u blokadi gotovo mesec dana. Pogođeni su svi - od berze do distribucije električne energije.

U spoljnim poslovima, glavna priča bila je spor oko imena sa Makedonijom. Dugogodišnji spor opet se razbuktao kada je NATO pripremao svoj samit u Bukureštu, na kome je trebalo da tri balkanske zemlje budu pozvane u članstvo NATO. Snažan pritisak izvršen je i na Atinu i na Skoplje da postignu sporazum, ali bez uspeha. Grčka je iskoristila svoje pravo veta u NATO, ali je istovremeno u tome ostala usamljena.

Grci svoju poziciju u regionu smatraju dominantnom u političkom, ekonomskom i vojnom smislu. Međutim, oni smatraju da se ta moć nije odrazila na oblast međunarodne diplomatije, nešto što smeta prosečnom Grku. Različite vlade su godinama bile primorane da menjaju svoje stavove o brojnim pitanjima, uključujući spor oko imena.

Brojni štrajkovi održani su u znak protesta zbog planirane reforme sistema socijalne zaštite. [Geti Imidžis]

Grčka je punopravna članica i NATO i EU. Ipak, mnogi Grci smatraju da od saveznika ne dobijaju potrebnu pomoć. Vlada, na drugoj strani, želi da pokaže svojim glasačima da se zaista zalaže za nacionalne interese. Često neuspešna na diplomatskom planu, Grčka je bila prinuđena da pruži ruku u alternativnim pravcima koji bi joj omogućili preko potrebno međunarodno priznanje svog geopolitičkog statusa.

Prilika se javila u energetskom sektoru. Porast cena nafte, u kombinaciji sa porastom tražnje u Aziji, primorao je zemlje da dobro razmisle o svojoj energetskoj budućnosti. Štaviše, ne radi se samo o nafti. Bivši Sovjetski Savez ima ogromne resurse prirodnog gasa i vode, koju mnogi analitičari smatraju za sledeću industrijsku dragocenost.

Ruski lider Vladimir Putin brzo je iskoristio prednosti svoje zemlje zbog njenih izvora energije i podsetio svet da je Moskva još uvek važan geopolitički igrač. Na mestu predsednika Putina je zamenio Dimitri Medvedev, koji je bio na čelu Gasproma kada je Južni tok začet.

Rusija je demantovala da je cilj Južnog toka da minira naftovod Nabuko, koji bi trebalo da prenosi kaspijsku naftu na zapd preko Turske i istočne Evrope. Evropska unija, koja želi da diverzifikuje svoje energetske izvore, dala je do znanja da je Nabuko prioritet broj jedan. Ipak, projekat ide sporo i mnogi analitičari smatraju da je to posledica konkurencije Južnog toka. Kritičari, na drugoj strani, ukazuju na visoke troškove i druge potencijalne probleme projekta koji podržava Moskva. Oni smatraju da je čitava priča motivisana političkim, a ne ekonomskim razlozima.

Ipak, za grčke lidere, gasovod nudi Atini priliku da izgradi sopstvenu ulogu. To je drugi gasovod za prirodni gas u kome će Grčka učestvovati. Drugi je projekat Turska-Grčka-Italija (TGI) čiji se završetak planira za 2012. godinu, sa kapacitetom od 11,5 milijardi kubnih metara godišnje.

Sa Južnim tokom i TGI, Atina danas može da uspostavi snažniju geopolitičku poziciju za kojom toliko žudi. Domaći analitičari kažu da Grčka danas ima dva asa u rukavu.