Prednosti i mane albanskog turizma

12/05/2008

Nazvana "Poslednjom tajnom Evrope", Albanija posetiocima nudi sjajnu gostoljubivost i kuhinju, ali i ne tako sjajne puteve.

Manjola Hala za Southeast European Times iz Tirane – 12/05/08

Turisti su se sjatili na albanske plaže. [Geti Imidžis]

Sa približavanjem leta Albanci imaju dobar razlog za optimizam u pogledu turizma, koji u toj zemlji sve više napreduje. Ne samo da taj sektor beleži stalan rast, već su i država i njegovi predstavnici uspeli da naprave jedinstvenu strategiju.

Uprkos tim pozitivnim znacima, moraju se prevazići neki važni problemi. Turiste bi posebno mogla da odvrati neodgovarajuća transportna infrastruktura i stanje albanskih hotela.

Vlasti sjajnim rečima opisuju potencijal zemlje. "Turizam ima ključnu ulogu u obezbeđivanju uspeha zemlje", kaže ministar turizma Jili Pango. "U tom okviru, radimo na izradi specifičnog regionalnog modela zahvaljujući kom bi albanski turizam postao vodeća snaga i doprineo razumevanju između kultura, rasa, religija i civilizacija."

To su visoki ciljevi i biće verovatno potrebne godine da se realizuju. Ipak, u Albaniju stiže sve više posetilaca. Prema zvaničnoj statistici, prošle godine je ta zemlja privukla dva miliona i sto hiljada turista, što je 19 odsto više nego 2006. i 46 odsto više nego 2005. godine.

Turiste najviše privlače avantura i planinski turizam, a zatim i kulturni turizam i baština, kao i provod na pesku i moru, pokazuju podaci. To se može činiti neobičnim za malu zemlju sa dugačkom obalom - čak 362 km, koja se uglavnom sastoji od netaknutih plaža. Jedan razlog je i, smatra Kristi Andoni, prezasićeno regionalno tržište. Ljudi imaju ogroman izbor kada žele da provedu nedelju dana na suncu.

Andoni, turistički savetnik pri Ministarstvu za turizam, kulturu i sport, takođe ukazuje na činjenicu da je tražnja za prvim dvema vrstama turizma u porastu. Štaviše, turistička sezona traje čitave godine, umesto samo u letnjim mesecima. "Albanija ima višestruke i jedinstvene mogućnosti da se razlikuje od svojih suseda", kaže on.

Turisti koji posećuju Albaniju mogu da uživaju u raznim atrakcijama, uključujući kulturne i istorijske spomenike. [Arhiva]

Iako je treći na listi, morski turizam i dalje ima veliki značaj, posebno za Albance koji dolaze sa Kosova, iz Makedonije ili drugih delova sveta. Za njih je Albanija omiljena destinacija za letnje odmore, a to obično znači plaža.

"Nastavak razvoja turizma u našoj zemlji je činjenica", kaže Andoni. On naglašava da Albanija ima izvanredan prirodni potencijal, kao i širok spektar istorijskih i kulturnih atrakcija koje zanimaju inostrane posetioce. Zemlja je sve bezbednija i ima određenu mistiku kao relativno nepoznati deo Evrope. Tokom decenija komunističke vladavine bila je praktično odsečena od sveta.

Prva zvanična strategija turizma napravljena je 2004. godine uz pomoć Nemačke agencije za tehničku saradnju (GTZ). Cilj strategije je reklamiranje Albanije kao "Poslednje tajne Evrope". Paralelno sa povećanjem broja turista, albanska vlada promenila je slogan: "Albanija - spremna da je otkrijete". Odlučeno je da se uvede tema velikodušnosti, kao ključne istorijske i kulturne vrednosti albanskog naroda.

U smislu kulturnih spomenika po glavi stanovnika, Albanija je možda najbogatija zemlja u Evropi. Ministarstvo je želelo da istakne tu činjenicu, što je povećalo privlačnost zemlje za starije turiste.

Albanija je sigurno mesto koje ostaje u sećanju. Putnici često odlaze sa dobrim utiscima o kulturnom nasleđu, prirodnom ambijentu, toplini ljudi, a posebno hrani.

Istovremeno, međutim, često sa sobom nose i utiske o lošem stanju mnogih puteva i ne baš sjajnim hotelima.

Putevi u Albaniji su prepreka za turističku industriju. [Geti Imidžis]

"Za japanskog turistu čini se neverovatnim da je potrebno putovati 11 sati iz Ohrida u Sarandu, što je razdaljina od samo 353 kilometara, koja bi trebalo da se pređe za najviše četiri sata", kaže Stavri Cifligu, produkt menadžer u firmi Albanian Experience.

Na drugoj strani, prema Andonijevim rečima, "najveći izazov je da se priroda održi u čistom stanju" i da društvo razume vrednost toga i sarađuje. Na institucionalnom nivou, kratkoročno rešenje se sastoji od rada sa zajednicama i školama da bi se povećala svest o tom pitanju. Na dugi rok, ministarstvo pravi strategiju.

Još jedan problem je poboljšanje i diverzifikacija usluga koje se pružaju turistima. "Pronašli smo rešenje za naše turiste time što smo istakli nekoliko mesta koja su u stanju da ponude kvalitetne usluge, ali ako turista samostalno posećuje Albaniju, osetiće da postoji ta praznina", kaže Cifligu.

Zvaničnici kažu da je započeto rešavanje problema koji su postojali u vezi sa nestašicama vode i struje za sezonu 2008. U međuvremenu, ministarstvo za životnu sredinu nadgleda bezbednost plaža. U svom poslednjem izveštaju, ministarstvo je utvrdilo da 11 od 72 plaže ne ispunjava standarde i savetuje ljude da se klone tih plaža.

Vlada je odredila 2008. kao godinu turizma, što bi moglo da dodatno poveća broj posetilaca. Posebni napori ulažu se radi promocije potencijala zemlje. Po prvi put će oko 340 miliona ljudi biti u prilici da na CNN-u vidi šta Albanija može da ponudi.

Danas, kaže Cifligu, "Albanski turizam" i "rast" predstavljaju sinonime za jednu te istu pojavu. Ipak, samo će dalja poboljšanja, zajedno sa diverzifikacijom usluga, omogućiti toj zemlji da prevaziđe prepreke sa kojima se turizam može susresti na duži rok.