Mapiranje geohazarda na Balkanu

05/05/2008

Jugoistočna Evropa je jedan od delova kontinenta koji je najviše sklon zemljotresima. Ipak, do sada nije postojao zajednički regionalni pristup geohazardima. Takvu situaciju bi trebalo da promeni novi projekat mapiranja.

Betim Mučo za Southeast European Times – 05/05/08

Mapa geohazarda (Albanija, Bugarska, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Rumunija) u razmeri od 1:1. 000.000.

Balkansko poluostrvo ima najkomplikovanije tektonske osobine u Evropi. Seizmička aktivnost proizvela je više katastrofalnih zemljotresa u regionu, koji su potpuno uništili čitava sela i odneli brojne živote.

Pomoću donacije američke Fondacije za civilna istraživanja i razvoj (Civilian Research and Development Foundation - CRDF), mali tim stručnjaka iz Albanije, Bugarske, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Rumunije napravio je novu mapu koja prikazuje geohazarde u njihovim zemljama. Taj projekat predstavlja prvi dosadašnji pokušaj da se napravi homogena, zajednička mapa geohazarda na Balkanu.

Do danas, taj posao radile su posebno razne organizacije i agencije, često koristeći različite metodologije. Međutim, zemljotresi i druge opasnosti ne obaziru se na državne granice. Problemi poput prenatrpanosti, prebrze i slabe gradnje stambenih objekata i neadekvatne pripreme postoje u brojnim zemljama. Stručnjaci se slažu da je odavno bio potreban regionalni pristup. Novi projekat trebalo bi da otvori put budućoj saradnji.

Prva istorijska dokumentacija o zemljotresima u balkanskim državama datira od 6. veka pre nove ere. Mnogi gradovi su, tokom godina, u zemljotresima teško oštećeni ili u nekim slučajevima potpuno uništeni. U proseku, u regionu se svake godine dogodi po jedan zemljotres snage 6,3 stepeni Rihtera. Samo u prošlom veku zabeleženo je više od 80 katastrofalnih zemljotresa.

Šta izaziva takav geološki nemir? Na Balkan utiču kako velike litosferske ploče Evroazije i Afrike, kao i manje celine poput Arapske ploče i Jadranske mikroploče. Uz to, brojne aktivne tektonske celine koje se nalaze u dubini regiona povećavaju napetost, što s vremena na vreme izaziva veliku seizmičku aktivnost.

Ma koliko snažni bili, zemljotresi nisu jedina pretnja. Česti su i odroni zemljišta. Tu su i fenomeni poput procesa likvefakcije, odrona kamenja, erozije, klizanja tla i širenja zemljišta, koji takođe mogu da ugroze životnu sredinu, ljudski život i ekonomiju.

Autori mape na radionici u Ohridu: (poslednji red, sleva): Mirča Radulijan (Rumunija), Albert Avdži (Albanija), Bogdan Greku (Rumunija); (prvi red, sleva): Šićiri Alijaj (Albanija), Nekulaj Mandresku (Rumunija), Mardžori Senešal (CRDF, SAD), Zoran Milutinović (Makedonija), Betim Mučo (glavni autor i koordinator, SAD), Defrim Škupi (Albanija), Zenun Elezaj (Kosovo). [Fotografija dobijena ljubaznošću Stena Širera]

I dok su geohazardi dugo uticali na život na Balkanu, zbog skorašnjih društveno-ekonomskih i političkih promena još je potrebnije adekvatno rešenje. Posle pada komunizma, većina zemalja u regionu započela je užurbanu tranziciju iz totalitarizma u demokratiju. Nagli razvoj slobodnog tržišta doveo je do nekontrolisanog kretanja ljudi, brze izgradnje stambenih i drugih objekata i nesrazmerne koncentracije ljudi u velikim gradovima i oko njih.

U kombinaciji sa tektonskim osobinama regiona, ti trendovi ukazuju na potencijalne katastrofe u budućnosti. Sve je važnije razumeti, proučavati i mapirati elemente geohazarda da bi se razumela šteta koju bi oni mogli da prouzrokuju.

Novi projekat mapiranja je inovativan na više načina. Pre svega, nastao je pomoću Interneta, koji je omogućio komunikaciju različitih timova iz različitih zemalja. Održana je i radionica u makedonskom gradu Ohridu krajem marta 2007. godine i sastanak u Tirani krajem avgusta iste godine.

U mapiranju je iskorišćena GIS tehnologija radi postizanja veće širine i preciznosti. Rezultat je najsavremenija alatka koja objedinjuje mnoge različite skupove podataka koji omogućavaju široki pregled potencijalnog efekta geohazarda na neko naselje, oblast ili zemlju. Kartografiju i kompilaciju mapa uradio je Albanski geološki institut u Tirani.

Ipak, ono što ovaj projekat donosi kao novinu je možda pokušaj da se taj problem sagleda iz regionalne perspektive. U prošlosti, organizacije u zemljama učesnicama projekta koristile su različite metode i tehnike za prikupljanje, prikazivanje, analizu i procenu informacija o geohazardima. Čak i unutar iste zemlje mogu se sresti iznenađujući različite tehnike i metodologije primenjene na isti fenomen.

Dostignuća projekta se tu neće zaustaviti. Autori planiraju da rezultate svog rada prenesu drugima kroz razne konferencijske aktivnosti i podnesu ih strukturama koje donose odluke i prave planove u zemljama Balkana, tako što će mape biti dostupne odgovarajućim geološkim i ekološkim organima.

Te informacije mogle bi da pomognu tim organima da efikasnije koriste malobrojne resurse koje imaju. I dok su preventivni napori trpeli zbog administrativnih problema i manjka sredstava karakterističnih za zemlje u tranziciji, u Jugoistočnoj Evropi se nadaju da će se situacija popraviti, posebno u kontekstu proširenja EU. Tri zemlje - Bugarska, Grčka i Rumunija - već su članice Unije. Druge su u različitim fazama pristupanja, od zvaničnog kandidatskog statusa do pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Postoje razni predpristupni programi i programi za države članice, koji nude zajedničke i prekogranične projekte za poboljšanje putne infrastrukture i objekata.