Makedonija u problemima posle samita NATO-a

21/04/2008

Nade Makedonije da će biti primljena u članstvo NATO-a i EU zavise od eventualnog kompromisa sa Grčkom i ispunjavanja osam uslova koje je postavio Brisel. Međutim, Makedonija je sada u političkom vakuumu, tako da bi napredak na oba fronta mogao da kasni.

Zoran Nikolovski for Southeast European Times iz Skoplja – 21/04/08

Makedonci mašu zastavama na protestu zbog moguće promene imena u Skoplju prošlog meseca. [Geti Imidžis]

Posle prvobitnog šoka i neverice zbog nedobijanja poziva za članstvo u NATO-u, Makedonci se pripremaju za izlazak na izbore 1. juna. Premijer Nikola Gruevski odlučio da prihvati predlog Demokratske unije za integraciju (DUI) da raspiše prevremene parlamentarne izbore. Gruevski je rekao da želi novi mandat i stabilniji sastav parlamenta da bi tako rešio probleme za koje mnogi očekuju da će se nagomilati do leta.

Taj potez se, međutim, našao na udaru kritike da će izbori jednostavno odvratiti pažnju sa glavnog problema, rešavanja spora sa Grčkom oko imena. Taj spor ne samo da je bio prepreka za dobijanje poziva za ulazak u NATO na Bukureštanskom samitu, već bi mogao da utiče i na početak pregovora o članstvu u EU.

U Bukureštu, lideri NATO-a složili su se da bi, ukoliko Atina i Skoplje mogu da postignu kompromis, odluka o upućivanju poziva Makedoniji mogla da bude doneta na ambasadorskom nivou, bez potrebe da se čeka još jedan samit. Na sastanku sa Gruevskim i predsednikom Brankom Crvenkovskim, američka ambasadorka u NATO-u Viktorija Nuland pozvala je na rešavanje problema oko imena "u narednim danima i nedeljama, a ne mesecima". Ona je pozvala Skoplje da iskoristi priliku i pokuša da postigne kompromis dok je pažnja NATO-a još usmerena na taj problem.

Tokom maratonske rasprave o raspuštanju parlamenta, međutim, opozicione Socijaldemokrate ustvrdili su da je Gruevski okrenuo leđa svojim saveznicima i odlučio se za domaću političku bitku. Obraćajući se poslanicima, Crvenkovski je rekao da su se on i Gruevski ranije dogovorili o potrebi pronalaženja kompromisa sa Grčkom i da su otišli u Bukurešt spremni da prihvate ime Republika Makedonija (Skoplje), što je bio najnoviji predlog međunarodnog posrednika Metjua Nimica.

U svakom slučaju, izglede Makedonije za integraciju, kako u NATO tako i u EU, danas komplikuje više faktora.

Američki ambasador pri NATO-u Viktorija Nuland (levo) i makedonski premijer Nikola Gruevski drže konferenciju za novinare posle sastanka. [Geti Imidžis]

EU je postavila osam uslova koje Makedonija mora da ispuni ako želi da Evropska komisija (EK) uopšte razmotri mogućnost početka pregovora. Ipak, pošto su izbori zakazani za jun, biće teško ispuniti te uslove na vreme pre nego što u septembru EK objavi svoj izveštaj. Nova vlada neće biti formirana pre sredine leta.

U međuvremenu, pošto je parlament raspušten, prilike za dalje pregovore sa Grčkom su ograničene. Vlada sada funkcioniše kao tehnička, sa ograničenim ovlašćenjima i zabranom donošenja važnijih odluka. I dok se Vašington snažno zalagao za prijem Makedonije u NATO, moguće je da će se interesovanje Sjedinjenih Država za Balkan smanjiti sa približavanjem predsedničkih izbora.

Članstvo u NATO-u smatra se ne samo kao veliki uspeh, već i kao i izuzetno važno ostvarenje za stabilnost Makedonije. Iako su međunacionalni sukobi 2001. godine razrešeni Ohridskim sporazumom, na višenacionalnoj demokratiji u zemlji potrebno je još raditi. Institucije su i dalje krhke, a neizvesnost oko integracija ne pomaže slaboj makedonskoj ekonomiji. Ta zemlja ima trgovinski deficit od 113 miliona evra, rastuću inflaciju i stopu nezaposlenosti od oko 35 odsto.

Za rešavanje tih problema potrebne su veće strane investicije, ali neizvesnost nastala posle Bukureštanskog samita nije povećala privlačnost Makedonije kod stranih investitora. Kombinacija ekonomskih teškoća i institucionalnih problema mogla bi da bude plodno tle za buđenje nacionalizma, posebno posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Granica Makedonije i Kosova nije obeležena i dešavanja u regionu mogla bi da ohrabre secesionističke grupe.

"Ako Makedonija sada ne uđe u NATO, moram da vam kažem da ozbiljno sumnjam da će vaša zemlja uopšte postojati za deset godina", upozorio je Edvard Džozef iz Međunarodne krizne grupe u jednom intervjuu 21. marta. "Ozbiljno sam zabrinut zbog toga što Makedoniju ozbiljno ugrožavaju susedi, za koje se bojim da imaju nečasne namere."

Opozicione Socijaldemokrate i Liberalne demokrate napuštaju sednicu Parlamenta 12. aprila posle glasanja o predlogu za raspuštanje skupštine u Skoplju. [Geti Imidžis]

Albanski premijer Sali Beriša takođe je izrazio zabrinutost da bi u Makedoniji moglo da dođe do radikalizacije ako ta zemlja ostane izvan NATO. "Pitanje imena mora da bude rešeno i može da bude rešeno", izjavio je Beriša nedavno za BBC.

Očekuje se da će Makedonski izbori proći u konfliktnoj atmosferi sa ogorčenom i žučnom retorikom. Debata oko raspuštanja parlamenta bila je samo najava za ono što bi moglo da sledi, pošto socijaldemokrate optužuju vladajuću VMRO-DPMNE da je "izdala" Makedoniju. Opozicija takođe tvrdi da se vlada Gruevskog priprema da namesti izbore, zbog toga što vladajuća stranka nije dozvolila donošenje nekih važnih izbornih zakona, uključujući i imenovanje predsednika nove Državne izborne komisije i propisa o jednakom pristupu državnim medijima.

U situaciji u kojoj su Makedonci užasnuti grčkim vetom i zabrinuti zbog međunacionalne napetosti kod kuće, teško je da političari mogu da izbegnu igranje na kartu nacionalističkih osećanja.

"Osećam da će se oba politička tabora u Makedoniji sukobiti po liniji ko je veći, a ko manji patriota, što je u ovom trenutku potpuno nevažno", kaže Tanja Karakamiševa, profesor prava na Univerzitetu u Skoplju. "Važno je ostati u koraku sa Evropom."