Dok Kosovo razmišlja o budućoj vojsci, NATO je još uvek daleko

07/04/2008

KFOR nastavlja da čuva mir na Kosovu, ali se planira da ta zemlja preuzme bezbednost u sopstvene ruke.

Blerta Fonići-Kabaši za Southeast European Times iz Prištine – 07/04/08

Dete prolazi pored španskih vojnika KFOR-a koji čuvaju jedan od tri mosta koji povezuju albanski i srpski deo Mitrovice. [Geti Imidžis]

U toku ove godine očekuje se da će Kosovo organizovati sopstvenu vojsku, koja će se zvati Kosovske bezbednosne snage (KBS). U poređenju sa drugim vojnim snagama u Evropi, KBS će biti mala i opremljena lakim naoružanjem; imaće samo 2.500 aktivnih pripadnika i 830 rezervista i biće uglavnom zadužena za reagovanje u kriznim situacijama, uklanjanje eksplozivne municije i zaštitu civila.

Planira se da se ta vojska razvije iz postojeće strukture za reagovanje u vanrednim situacijama, Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK). Osnovan pre osam godina pod kontrolom UNMIK-a i KFOR-a, KZK učestvuje u aktivnostima poput gašenja požara, potrage i spasavanja i medicinske pomoći. Finansijska pomoć stiže od donatora poput Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske i Evropske komisije.

KZK je uglavnom nenaoružan i samo 200 njegovih pripadnika ima dozvolu za nošenje oružja. Ipak, mnogi su u KZK stigli iz rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i njihovo vojno iskustvo moglo bi da postane okosnica onoga što će jednog dana biti vojska Kosova.

"Uskoro će, tokom prelaznog perioda, Kosovo imati ministarstvo odbrane, koje će nadgledati proces transformacije KZK u KBS", objasnio je potpredsednik vlade Hajredin Kući za Southeast European Times.

Prema rečima predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, KBS će biti formiran imajući u vidu dugoročni cilj ulaska u NATO. "Taj proces je već započet i za godinu dana nove bezbednosne snage Kosova biće uspostavljene po NATO standardima", kaže on.

Transformacija KZK u KBS predviđena je planom o statusu bivšeg izaslanika UN Martija Ahtisarija. Iako Savet bezbednosti UN nije uspeo da se složi u pogledu njegovih predloga, kosovski lideri su obećali da će ih upotrebiti kao osnovu za izgradnju višenacionalne demokratije. Prema Ahtisarijevom planom, KBS će biti zajednički poduhvat Kosova i međunarodne zajednice, koja će obezbediti potreban novac i sredstva.

U intervjuu za Southeast European Times, komandant KZK Sulejman Selimi govorio je o planiranoj evoluciji KBS i njegovoj ulozi na nezavisnom Kosovu.

"Vlada i parlament Kosova pripremaju zakonsku infrastrukturu. Posle tog perioda, počeće faza implementacije", kaže Selimi. "Godina 2008. biće godina tranzicije, odgovornosti i izazova i verujem da će vlada ispuniti svoje obaveze. Mi kao KZK imamo svoje kratkoročne i dugoročne dužnosti."

Uspostaviti bezbednost na Kosovu nije lak zadatak. Međunacionalni animoziteti, zajedno sa ekonomskim problemima predstavljaju eksplozivnu kombinaciju, a postojeća napetost sa kosovskim Srbima, koji odbijaju da priznaju nezavisnost Kosova i vlast njegovih institucija, preti da dovede do eskalacije tenzija.

Pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) na ceremoniji u Prištini. KZK će biti transformisan u nove bezbednosne snage koje će jednog dana postati vojska Kosova. [Geti Imidžis]

Uprkos pretnjama o podeli, Selimi veruje da će nove snage uspeti da uspostave svoje prisustvo u svim delovima Kosova. "To neće biti izazov", kaže on. "KBS će biti u blizini trupa NATO-a. Verujem da će KBS delovati na čitavoj teritoriji Kosova i to neće biti izazov, već dužnost."

U KZK ima dosta pripadnika manjina i slično će biti sa novim snagama, kaže Selimi i dodaje da će vremenom Srbi shvatiti da je u njihovom interesu da budu deo KBS. "Danas imamo svoju državu. Potrebno je da radimo za novo Kosovo. Zajedno sa svim manjinama, napravićemo Kosovo", kaže on.

Za sada, međutim, biće potrebno snažno međunarodno prisustvo. NATO očekuje da će dugo ostati na Kosovu, sve dok ono ne bude dovoljno stabilno da samostalno preuzme sopstvene bezbednosne funkcije.

"KFOR ima mandat za održava bezbednost na Kosovu. To je njegova misija prema Rezoluciji 1244", više puta je ponovio komandant multinacionalnih snaga Ksavijer de Marnak.

To znači da će proći još neko vreme dok KBS ne postane prava državna vojska. Ipak, kaže Selimi, ne sme postojati sumnja u pogledu krajnjeg cilja, a to je stvaranje oružanih snaga jedne suverene zemlje. "Iako će se kosovska vojska zvati 'Kosovske bezbednosne snage', ipak će to biti vojska Kosova", kaže on.

Na sastanku u Sloveniji u februaru, ministri odbrane evropskih zemalja složili su se da je 16.000 mirovnjaka NATO od presudnog značaja za održavanje stabilnosti pred proglašenje kosovske nezavisnosti. Nasilni protesti u Mitrovici potvrdili su potvrdu za KFOR-om, koji je pozvan da uspostavi red posle napada na policiju UN-a.

Ipak, kažu lideri EU, Kosovo se ne može u nedogled oslanjati na međunarodne snage. "Želimo da ojačamo Kosovski zaštitni korpus i Kosovske bezbednosne snage tako da Kosovo može da vodi računa o sopstvenoj bezbednosti", izjavio je nemački ministar odbrane na februarskom samitu, a prenosi agencija AP.

Uspostavljanje oružanih snaga ide ruku pod ruku sa naporima da se izgrade kosovske institucije i uspostavi vladavina prava. Svi ti napori preduzimaju se uz pomoć međunarodne zajednice i pod okriljem Ahtisarijevog plana.

Ahtisarijev plan predviđa da KZK bude raspušten posle jednogodišnjeg prelaznog perioda, što je kod nekih izazvalo uznemirenost. Brojno stanje novih KBS bi trebalo da bude upola manje od KZK, koji danas ima više od 5.000 ljudi.

Imajući u vidu veliku nezaposlenost na Kosovu, koja među mladima iznosi i do 70 odsto, niko ne želi da hiljade ljudi, od kojih mnogi izdržavaju porodice, ostane bez posla.

"Očigledno je da su pripadnici KZK zabrinuti, zato što je jasno da neće svi biti integrisani u KBS", priznao je Selimi. "Pokušavamo da pronađemo bolji način", kaže on. I kosovski lideri i međunarodni zvaničnici nadaju se da će nezavisnost doneti napredak u izgradnji kosovske ekonomije, koju mnogi ističu kao najakutniji problem za budućnost nove države.