Branko Crvenkovski: Makedonija je ispunila uslove za poziv u NATO

17/03/2008

Ulazak u NATO Albanije, Hrvatske i Makedonije znatno će doprineti daljoj stabilizaciji Balkana, kaže makedonski predsednik Branko Crvenkovski u ekskluzivnom intervjuu za Southeast European Times.

Marina Stojanovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 17/03/08

Makedonski predsednik Branko Crvenkovski.

Southeast European Times: Gospodine predsedniče, da li očekujete nemiran period u regionu posle nezavisnosti Kosova?

Branko Crvenkovski: Proglašenje nezavisnosti Kosova nesumnjivo sa sobom nosi izvesne rizike. Činjenica da se ni Srbija, ni srpsko stanovništvo na Kosovu, kao ni jedan broj zemalja na svetu, sa takvim činom ne slažu govore da se nalazimo pred periodom ozbiljnih izazova.

Po mom mišljenju, ključno pitanje je način na koji će se stvari odvijati na severnom Kosovu, gde živi većina srpske populacije. Ukoliko u tom delu ne bude uspostavljeno efikasno prisustvo međunarodnih struktura i ne uspostavi se kosovska vlast, mogli bi da prisustvujemo tzv. "mekoj podeli" Kosova, koja bi bila stalni generator nestabilnosti u samom Kosovu, kao i ohrabrenje za nove nacionalne podele u regionu.

Setimes: Da li bi nezavisnost mogla da utiče na Makedoniju i njene odnose sa Srbijom? Da li očekujete ekonomsku blokadu ili druge vrste blokada?

Crvenkovski: Republika Makedonija još nije definisala svoj konačni odnos prema nezavisnosti Kosova. Još uvek se držimo svog stava da ćemo, kao kandidat za članstvo u EU i NATO, slediti zajedničku politiku tih struktura po tom pitanju. Međutim, naravno da će konačna odluka i vreme kada će ona biti doneta prvenstveno zavisiti od procene zaštite naših nacionalnih i državnih interesa.

Kao direktan sused, želimo da izgradimo podjednako dobre odnose i sa Beogradom i sa Prištinom. Da li ćemo u tome uspeti ne zavisi samo od nas, već i od ponašanja naših suseda.

Setimes: Da li očekujete da Makedonija dobije poziv na samitu u Bukureštu i kako će to uticati na bezbednosnu situaciju u regionu? Da li očekujete i promenu ekonomske situacije u zemlji?

Makedonski vojnik oprašta se od svog sina pred odlazak u mirovnu misiju u Avganistan. Makedonija je poslala svoje mirovnjake u nekoliko misija širom sveta. [Geti Imidžis]

Crvenkovski: Republika Makedonija ispunila je sve neophodne uslove da bi dobila poziv u NATO. Naš ulazak u Alijansu, kao i pristupanje druge dve zemlje potpisnice Jadranske povelje, Albanije i Hrvatske, nesumnjivo će doprineti daljoj stabilizaciji regiona. To ima dodatnu težinu ako se ima u vidu proglašenje nezavisnosti Kosova i rizike koji iz toga proističu. Svaka dodatna garancija političke i bezbednosne stabilnosti, a članstvo u NATO donosi takve garancije, snažan je podsticaj za priliv novih investicija i ekonomski razvoj.

Setimes: Da li je spor između Grčke i Makedonije oko imena prepreka za prijem Makedonije u NATO?

Crvenkovski: Spor oko imena između Makedonije i Grčke je bilateralan spor koji ni na koji način ne spada u uslove za članstvo i u principu ne bi trebalo da bude prepreka za našu integraciju u NATO. Nažalost, Grčka je punopravna članica Alijanse i preti da će uložiti veto. Na taj način pokušava da nametne svoj interes nad zajedničkim interesom Alijanse u zamenu za regionalnu stabilnost i na njen račun.

Setimes: Šta će se desiti ako veto ipak bude uložen? Vi i vlada imate zajednički stav - ako izbor spadne na ime ili poziv u NATO, Makedonija mora da izabere svoje ime.

Crvenkovski: Iskreno se nadam da se to neće desiti. Republika Makedonija je iskrena u svojoj odlučnosti da postane članica NATO. Proteklih godina posvećeno smo radili na ostvarenju tog cilja i zaslužujemo poziv. Nije ni pravično, niti u duhu osnovnih vrednosti na kojima Alijansa počiva da se od nas traži da za članstvo platimo odustajanjem od našeg nacionalnog i kulturnog identiteta.

Setimes: Posetili ste makedonske mirovnjake u Iraku. Kakvo je iskustvo iz tog poduhvata i koliko Makedonija dobija od slanja vojnika u te mirovne misije?

Crvenkovski: Makedonski vojnici učestvuju u vojnim misijama u Iraku, Avganistanu, Bosni i Hercegovini i Libanu. Na taj način, mi se već ponašamo kao punopravan i odgovoran član NATO i dajemo svoj doprinos mirovnim operacijama širom sveta.

Makedonska vojska mnogo više daje nego što dobija od tih aranžmana i u potpunosti smo svesni svog dela odgovornosti i voljni da prihvatimo taj izazov.

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer (desno) i Crvenkovski obraćaju se novinarima posle sastanka u glavnom štabu NATO prošle godine. [Geti Imidžis]

Setimes: Da li ste zadovoljni kohabitacijom sa vladom?

Crvenkovski: Kada se radi o ključnim pitanjima za Republiku Makedoniju, vlada i ja imamo zadovoljavajuću saradnju i harmonizovane stavove.

Naravno, kohabitacija se može podići na viši nivo i trebalo bi to uraditi, ali to je nešto o čemu ne bih želeo konkretno da govorim u ovom periodu.

Setimes: Koliko je daleko Makedonija otišla na svom putu prema EU? Da li ste zadovoljni tempom reformi?

Crvenkovski: Naš je cilj da u 2008. godini ispunimo sve neophodne preduslove da bi nam bio određen datum za početak pregovora o pristupanju, kao i da u potpunosti i uspešno završimo dijalog o liberalizaciji viznog režima.

Realistično gledano, to su ostvarljivi ciljevi. Žalim što ih, zbog sopstvenih slabosti, nismo ispunili prošle godine.

Uveren sam da će se reforme intenzivirati u sledećih nekoliko meseci.

Setimes: Da li očekujete da Makedonija dobije datum o pregovorima do kraja ove godine?

Crvenkovski: Republika Makedonija poseduje kako institucionalni, tako i demokratski kapacitet i, što je još važnije, snažnu odlučnost da do kraja 2008. dobije datum o početku pregovora.

Setimes: Američki ambasador nedavno je podsetio na potrebu da se završi sprovođenje Majskog sporazuma koji su potpisale vlada i Demokratski savez za integraciju (DSI). Da li podržavate primenu tog sporazuma?

Crvenkovski: Sporazumi se zaključuju da bi bili sprovedeni. Ako se beži od obaveza, gubi se smisao političkog dijaloga. Nadam se da su strane koje su zaključile Majski sporazum, u ovom slučaju premijer Gruevski i vođa DSI Ali Ahmeti, potpuno svesne toga.

Setimes: Često putujete u zemlje regiona. Kakvo je vaše mišljenje o saradnji zemalja Balkana i koliko je ona, po vama, važna?

Crvenkovski: Regionalna saradnja je od presudnog značaja. Srećan samo zbog činjenice da je u tom pogledu situacija danas neuporedivo bolja nego pre deset godina.

Pred regionom je nova istorijska prilika. Zemlje vode političke elite koje daju prednost saradnji umesto sukobima. Svi oni posvećeni su istim demokratskim vrednostima i zajedničkoj evropskoj perspektivi. To se mora iskoristiti.