Ciljevi Hrvatske u 2008. godini: ulazak u NATO i ekonomski rast

04/02/2008

Prioriteti Hrvatske u 2008. godini su napredak na putu evroatlantskih integracija, borba protiv inflacije i održavanje ekonomskog rasta. Nova vlada će se pozabaviti i svim potrebnim pitanjima u pogledu reformi za ulazak u EU.

Nataša Radić za Southeast European Times iz Zagreba -- 04/02/08

Inflacija je porasla na 5,7%, što je dovelo do značajnog povećanja cena. [Geti Imidžis]

Početak 2008. godine u Hrvatskoj obeležila je inauguracija nove vlade, desete po redu od sticanja nezavisnosti. Glavni prioriteti nabrojani su u okviru mandata nove vlade. Poslanici su se složili da u 2008. predstoji puno posla i da se ne sme gubiti vreme.

Nova vlada

Nova vlada preuzela je dužnost 12. januara, gotovo dva meseca posle izbora od 25. novembra 2007. "Ulazimo u novi period u kome će Hrvatska, predvođena ovom vladom, ostvariti svoje glavne strateške ciljeve", rekao je premijer Ivo Sanader parlamentu po formiranju vlade.

Hrvatska se nada dobijanju poziva za NATO u aprilu i nastavku sprovođenja reformi da bi se pridružila EU 2010. godine. Sanader je rekao da će nova vlada učiniti sve da ubrza pregovore sa EU, koji bi trebalo da budu zaključeni krajem ove godine.

"Vlada će uraditi sve zarad ... brzog sprovođenja reformi i blagovremenog usvajanja zakona potrebnih za ispunjenje standarda EU", rekao je Sanader. Međutim, zadaci koji nam predstoje ove godine su monumentalni i neće biti jednostavno ostvariti ih.

Ekonomija će biti prvi prioritet nove vlade. Zbog međunarodnih aspiracija Hrvatske, ekonomija - rast BDP, inflacija i životni standard - oblasti su koje se moraju popraviti. Postojeći BDP bi ove godine trebalo da opadne, prema procenama publikacije Croatian Economic Outlook Quarterly. BDP je 2007. porastao za 5,3 odsto. Ove godine, rast bi trebalo da iznosi oko 4,4 odsto.

Sanader i ministar ekonomije Damir Polančec trebalo bi odmah da krenu da rešavaju problem inflacije. Inflacija je porasla na 5,7 odsto, zbog čega su cene u zemlji značajno porasle. U Zagrebu, cene stanova porasle su za 22 odsto. Uvidevši da plate neće porasti u istom obimu, sindikati su objavili da će u aprilu održati proteste zbog visokih troškova života.

U ovom trenutku, troškovi života su za većinu građana previsoki. Narodna banka Hrvatske saopštila je da bi poslovne banke mogle da povećaju svoje kamate, što bi dovelo do porasta rata kredita za građane. Tri četvrtine hrvatskih domaćinstava muči se da podmiri mesečne račune.

Hrvati se nadaju da će doći do novog ekonomskog uspona i da će predstojeća turistička sezona doneti više novca u državni budžet. Još jedan ekonomski prioritet je borba protiv nezaposlenosti.

Premijer Ivo Sanader kaže da će ubrzati reforme i pregovore sa EU. [Geti Imidžis]

NATO, pristupanje EU

Sudeći po izjavama koje dolaze iz Brisela, Hrvatska bi trebalo da dobije poziv za članstvo u NATO na samitu Alijanse u aprilu u Bukureštu. Međutim, generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer rekao je da Hrvatska "mora da uloži poslednje napore da dobije poziv za ulazak u Alijansu". Da bi potvrdio obećanje da će njegova zemlja ispuniti sve potrebne obaveze, Sanader je prošlog meseca posetio sedište NATO i obratio se Severnoatlantskom savetu.

"Učinite taj poslednji korak", rekao je de Hop Shefer premijeru. Međutim, iako vlada planira da se potrudi da dobije poziv, većina građana to ne podržava. Ankete pokazuju da manje od 50 odsto građana podržava članstvo u Alijansi.

Hrvatska je prvog januara postala nestalna članica Saveta bezbednosti UN. Diplomate se nadaju da će se ta zemlja uspešno nositi sa najvažnijim međunarodnim pitanjima, među kojima je i status Kosova.

Međutim, cilj Hrvatske da uđe u EU ostaje želja za budućnost. Hrvatska nije bila toliko uspešna koliko se očekivalo kada je reč o pregovorima. Reforma pravosuđa i borba protiv korupcije ostaju najveći problemi, a zvaničnici u Briselu nisu zadovoljni merama koje je Zagreb preduzeo da bi ih rešio.

Pojavio se i novi problem u vezi sa EU. Unija je blokirala nekoliko finansijskih programa za Hrvatsku, kritikujući način na koji državna uprava upravlja tim finansijama. Mnogi stručnjaci napustili su ministarstva i zaposlili se u trgovinskom ili finansijskom sektoru i EU strahuje da bi njihove nove i neiskusne zamene mogle dodatno da uspore taj proces.

Ukoliko Hrvatska želi da nastavi po planu i pridruži se Uniji 2009. godine, pregovori moraju da se završe do kraja ove godine.

Zaštićena ribolovna zona izazvala je probleme sa nekim članicama EU. [Geti Imidžis]

ZERP, problemi sa Slovenijom

Iako ulazak u EU ne predstoji odmah, Hrvatska mora da nastavi pregovore i sprovodi mere u vezi sa ulaskom u Uniju. Jedna od glavnih prepreka je tzv. Zaštićena ribolovno-ekološka zona (ZERP) koja je uvedena početkom godine.

Oko te zone, koja se primenjuje na članice EU Sloveniju i Italiju, izbili su veliki sporovi. Pošto je Slovenija u ovom trenutku predsedavajući EU, to pitanje dodatno se zaoštrilo. "Ako Hrvatska želi da ubrza proces pregovora, jasno je šta treba da uradi", kažu diplomate u Briselu.

Ako Hrvatska ne promeni stav u vezi sa ribolovnom zonom i ne sprovede potrebne reforme na vreme, mogla bi da izgubi između šest i devet meseci u pridruživanju, jer proces ratifikacije u državama članicama ne može biti pokrenut bez odobrenja Evropskog parlamenta.

Granice ribolovne zone predmet su graničnog spora između dve zemlje.

Hrvatska i Slovenija nisu uspele da se dogovore o više teritorijalnih pitanja od kako su 1991. godine proglasile nezavisnost od bivše Jugoslavije. Kao rezultat toga, proteklih godina dogodilo se više teritorijalnih incidenata, među kojima i onaj u Piranskom zalivu u severnom Jadranu, kao i u oblasti reke Mure.

Slovenija, čija je jadranska obala dugačka manje od 50 kilometara, želi rešenje koje bi joj omogućilo direktan pristup međunarodnim vodama, bez prolaska kroz italijanske ili hrvatske teritorijalne vode. Očekuje se da će dve zemlje rešavati svoje dugogodišnje granične sporove pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu.

Ipak, jasno je da Hrvatska, sa toliko otvorenih pitanja, mora da se ove godine izuzetno potrudi u svim sektorima da bi ostala na zacrtanom putu pristupanja EU.