Članice EU sporo napreduju u domenu obrazovanja, smatra Evropska komisija

28/01/2008

Članice EU ostvarile su samo jedan od pet ciljeva u obrazovanju koje je EU postavila do kraja decenije. Napredak u ispunjenju preostalih ciljeva je limitiran, zaključila je Evropska komisija u nedavnom izveštaju.

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 28/01/08

Samo 1,3 odsto radno sposobnog stanovništva u Rumuniji učestvuje u obrazovanju i obuci. [AFP]

U sledeće tri godine potrebni su dodatni napori da bi članice EU ostvarile svih pet ciljeva u obrazovanju na koje su pristale 2002. godine, stoji u izveštaju o napretku Evropske komisije (EK), koji je objavljen u oktobru. Uz napomenu da je samo jedan cilj ostvaren, Brisel je upozorio da ispunjenje preostalih ciljeva ostaje ozbiljan izazov za sisteme obrazovanja i obuke u Evropi.

Na sastanku u martu 2000. godine u Lisabonu, lideri EU dogovorili su strategiju čiji je cilj bio da Unija postane "najkonkurentnija i najdinamičnija ekonomija znanja do 2010. godine". U okviru napora ka ostvarenju tog cilja, 2002. godine postavljeni su zajednički ciljevi za unapređenje sistema obrazovanja i obuke u Evropi.

Pet ciljeva su smanjenje stope napuštanja školovanja za 10 odsto, smanjenje za najmanje 20 odsto procenta slabih đaka u oblasti pismenosti i da se obezbedi da najmanje 85 odsto mladih ljudi završi više drugostepeno obrazovanje. Ostali ciljevi su povećanje od najmanje 15 odsto broja nosilaca diplome trećeg stepena iz matematičkih, prirodnih i tehničkih nauka, kao i mere za smanjenje neravnoteže polova i stvaranje uslova da 12,5 odsto odrasle populacije učestvuje u doživotnom učenju.

Sastavljen uglavnom na osnovu statistike iz 2005. godine, godišnji izveštaj EK o napretku u pravcu ostvarivanja Lisabonskih ciljeva u obrazovanju zaključuje da je Unija uspela da ispuni samo jedan cilj - u pogledu diplomaca iz matematičkih, prirodnih i tehničkih nauka - čije se broj povećao za više od 170.000, odnosno za više od 25 odsto od 2000. godine.

"Ako se sadašnji trend nastavi, više od milion studenata diplomiraće matematičke, prirodne i tehničke nauke u EU 2010. godine, u poređenju sa postojećih (2005) 860.000 godišnje," kaže EK.

Najuspešnije zemlje u pogledu broja diplomaca iz matematičkih, prirodnih i tehničkih nauka na hiljadu osoba u starosnoj grupi od 20 do 29 godina su Irska (24,5), Francuska (22,5) i Litvanija (18,9), dok su Slovačka, Poljska, Portugal i Italija zabeležile su najveći rast od između 70 i skoro 100 odsto.

Ipak, napredak u pravcu smanjenja polne neravnoteže među tim diplomcima bio je slab, stoji u izveštaju. Navodi se povećanje od jedva 0,4 odsto u proporciji ženskih diplomaca - sa 30,8 odsto 2000. godine na 31,2 odsto 2005.

Četiri najuspešnije zemlje, kada je reč o polnoj ravnoteži, bile su Estonija, Bugarska, Grčka i Rumunija, u kojima žene čine više od 40 odsto svih diplomaca iz matematičkih, prirodnih i tehničkih nauka. Taj odnos je najviši u zemlji kandidatu za EU članstvo, Makedoniji, sa 46,9 odsto u 2005. godini.

U obrazovanju nema dovoljno jednakosti polova, tvrdi se u izveštaju. [EU]

Međutim, pošto je napredak u preostale četiri oblasti traljav, EK je upozorila da, ako ne budu uloženi značajno veći napori, "veliki procenat sledeće generacije rizikovaće da bude isključen iz društvenih tokova, za šta će veliku cenu platiti oni sami, ekonomija i društvo."

Stalni napredak rezultirao je smanjenjem od 2,3 odsto broja učenika koji prevremeno napuštaju školu u odnosu na 2000. godinu. Međutim, sa prosekom od 15,3 odsto na nivou EU 2006. godine, njihov udeo i dalje je visok i pokazuje da je potreban brži napredak da bi se obezbedilo da ne više od 10 odsto učenika prevremeno napusti školu do kraja decenije.

"Evropski cilj je da ohrabrimo mlade ljude da ostanu u obrazovanju ili obuci po završetku obaveznog obrazovanja i da završe barem više srednje obrazovanje", piše u izveštaju. "Taj stepen obrazovanja smatra se minimumom koji je potreban za aktivno učešće u ekonomiji zasnovanoj na znanju."

Slovenija (5,2%), Češka Republika (5,5%), Poljska (5,6%), Slovačka (6,4%), Finska (8,3%) i Austrija (9,6%), zajedno sa Norveškom (5,9%), koja nije članica EU, ispunile su ili premašile cilj za 2010. Hrvatska, koja se nada pridruženju EU do te godine, takođe je među najuspešnijim u Evropi, sa stopom prevremenog napuštanja škole od 5,3% u 2006.

Malta i Portugal navedeni su kao najneuspešnije zemlje Unije po tom indikatoru, sa stopama od 41,7 odnosno 39,2 odsto.

Nije napravljen napredak u ostvarivanju cilja da se smanji procenat petnaestogodišnjaka koji slabo stoje kada je reč o čitanju: procenat slabih đaka u toj oblasti porastao je sa 19,4 odsto 2000. godine na 19,8 odsto 2003, što pokazuje da većini članica EU predstoji još puno posla da bi obezbedile da, do kraja decenije, manje od 15,5 odsto njihovih petnaestogodišnjaka pripada toj grupi. Najuspešnije zemlje po tom pitanju, prema statistici iz 2003, jesu Finska (5,7%) i Irska (11%).

"Sticanje osnovnih kvalifikacija je prvi korak za učešće u društvu zasnovanom na znanju", napomenula je EK u oktobru. "Međutim, sa 15 godina starosti, oko milion od pet miliona učenika u EU postiže slabe rezultate kada je reč o čitanju i pismenosti."

Broj diplomaca iz matematičkih, prirodnih i tehničkih nauka porastao je za 25 odsto od 2000. godine [Geti Imidžis]

Izveštaj EK takođe je pokazao da je zabeležen nedovoljan napredak u pravcu ispunjenja cilja da najmanje 85 odsto 22-godišnjaka u EU završi barem više srednje obrazovanje do 2010. godine. "Procenat mladih ljudi sa višim srednjim obrazovanjem u EU je ispod 80 odsto i tek se neznatno poboljšao od 2000. godine", stoji u izveštaju Komisije.

Sa stopom od blizu 90 odsto, Češka Republika, Poljska, Slovačka i Slovenija su najuspešnije, dok su najneuspešnije zemlje Portugal, Malta i Španija.

Dve hiljade druge godine, zemlje EU su se dogovorile da procenat stanovništva između 25 i 64 godine starosti koji učestvuje u doživotnom učenju do 2010. godine dostigne 12,5 odsto. Ta stopa smatra se suštinski bitnom za konkurentnost i ekonomski prosperitet Unije, kao i za društvenu uključenost, mogućnost zapošljavanja i ličnu ispunjenost ljudi.

U tom pogledu, Danska, Britanija i Finska daleko su ispred drugih država. Procenat radno sposobnog stanovništva koje učestvuje u obrazovanju i obuci prošle godine je iznosio 29,2, 26,6, odnosno 23,1 odsto, što je znatno iznad proseka u EU od 9,6 odsto. Bugarska i Rumunija zabeležile su tu najgori učinak, sa stopama od po 1,3 odsto, iza Grčke u kojoj je ta brojka 1,9 odsto.

"Vrhunsko obrazovanje i obuka od vitalnog su značaja ako Evropa želi da se razvija kao društvo znanja i efikasno se takmiči u globalizovanoj svetskoj ekonomiji", rekao je visoki predstavnik EU za obrazovanje, obuku, kulturu i omladinu Jan Figel kada je EK objavila svoju godišnju procenu. "Nažalost, ovaj izveštaj pokazuje da države članice moraju da udvostruče napore da bi obrazovanje i obuka u EU ostvarile izazove 21. veka. Poruka onima koji kroje obrazovnu politiku u državama članicama je jasna: potrebne su nam efikasnije investicije u naš ljudski kapital."