Slatki dom je sve teže naći

12/11/2007

Bilo da se radi o Zagrebu, Tirani, Atini ili Sofiji, potražnja za stanovima raste, ali ne tako brzo kao cene.

Nataša Radić za Southeast European Times iz Zagreba – 12/11/07

Na hrvatskoj obali, stanovi se prodaju po cenama koje su blizu onima na francuskoj Rivijeri. [Geti Imidžis]

Kupovina stana ili kuće postala je jedan od glavnih problema mlađe generacije u Jugoistočnoj Evropi. Cene nekretnina su visoke i bliže se onima u zapadnim prestonicama, dok su prosečne plate daleko niže.

Za mnoge su krediti jedina opcija. Ipak, radni ljudi mlađi od 35 godina imaju niže kreditne ocene, pa im je i ta mogućnost uskraćena. Na kraju ostaju da žive sa roditeljima ili kupuju jeftine stanove u udaljenim predgrađima, što ih primorava da prelaze veliku udaljenost do posla i provode manje vremena sa porodicama.

Ljudi u bivšim komunističkim zemljama pamte vreme kada je država obezbeđivala stanove. Oni nisu bili ni luksuzni ni dobro opremljeni, ali su bili besplatni. Danas, kupovina stana ili kuće je trošak broj jedan prosečne porodice.

Sa rastom cena i tražnje, region doživljava pravu građevinsku ekspanziju. Svuda se mogu videti dizalice i teške mašine a nove zgrade niču gotovo preko noći u svim velikim gradovima. Istovremeno, analitičari upozoravaju da je cena kvadratnog metra u Zagrebu, koja iznosi više od 2000 evra u svim zonama grada, veštački naduvana.

Na obali, posebno oko Dubrovnika, stari stanovi se danas prodaju po cenama približnim onima na francuskoj Rivijeri. Divlja gradnja je postala ozbiljan problem i veliki procenat novoizgrađenih objekata nema važeću dozvolu. Ne samo da kupci daju pravo bogatstvo i uzimaju velike kredite, već i rizikuju da izgube svoju imovinu ako postanu predmet interesovanja nadležnih organa.

Iako su cene rastu i u Srbiji, tržište je ipak zauzdano slabijom potražnjom. Cene po kvadratnom metru u Beogradu kreću od 1000 evra u predgrađima, pa do 2500 evra u elitnim delovima grada.

U Albaniji, sve više ljudi odlučuje se za kupovinu, umesto iznajmljivanja stana. [Geti Imidžis]

Sa prosečnom mesečnom platom od samo 300 evra, međutim, većina Srba jednostavno ne razmišlja o kupovini nekretnine. Iako zakupnine, koje u Beogradu iznose u proseku 250 evra mesečno, "pojedu" veći deo plate, većina ljudi nema izbora. Građani koji se odluče za kupovinu obično biraju Novi Beograd, gde se gradi veći deo novih stambenih i poslovnih objekata.

U Albaniji, sve više ljudi odlučuje se za kupovinu umesto iznajmljivanja i tržište cveta, baš kao i cene. Najverovatniji kupci stanova su iseljenici koji rade u inostranstvu, ali planiraju da se za nekoliko godina vrate kući.

Nasuprot njima, oni koji ostaju u zemlji mnogo teže sebi mogu da priušte stan. U glavnom gradu, cene se kreću od 450 evra po kvadratnom metru u udaljenim predgrađima, do 2000 evra u centru. Parovi koji zajedno zarađuju oko 1000 evra mesečno mogu sebi da priušte kredit. Zaposleni u bankama mogu da iskoriste posebno niske kamate koje im se nude.

Rast tržišta nekretnina najbolje se vidi u Tirani, ali se puno gradi i u Draču i Valoni, gradovima na obali mora. Tamo su glavni interesenti stranci, zajedno sa bogatim Albancima iz prestonice, koji traže vikendicu ili dobru investiciju. Cene na obali kreću se od 500 do 1000 evra po kvadratnom metru, u zavisnosti od toga koliko je stan daleko od morske obale.

Od decembra 2006. godine, u Sofiji je živelo 1.237.891 stanovnika, ako je verovati zvaničnoj statistici. Međutim, veruje se da je stvaran broj mnogo veći, čak i do dva miliona, ako se računaju i oni koji privremeno borave u glavnom gradu Bugarske. Značajan rast broja stanovnika u najvećem bugarskom gradu u protekloj deceniji podigao je i tražnju za stanovima, ali i njihove cene.

Oko 200 novih stambenih zgrada niklo je u Sofiji 2006. godine, sa skoro 1600 stanova. Imajući u vidu godišnje povećanje broja građevinskih dozvola od 50 odsto tokom protekle dve godine, postojeći "kapacitet"od 525.000 stanova trebalo bi da nastavi da raste.

Sa rastom cena i potražnje, region doživljava pravu građevinsku ekspanziju. [Geti Imidžis]

Prosečna cena novih stanova prodatih u prvom tromesečju 2007. godine bila je 811,9 evra po kvadratnom metru. Prosečna mesečna plata u javnom sektoru u istom periodu bila je 225 evra. Cene stanova u samom centru grada i njegovim južnim delovima, u blizini planine Vitoše, mnogo su veće od cena stanova u severnim delovima prestonice i industrijskim zonama.

Deo oko Doktorove bašte u Srcu Sofije i dalje je najskuplja lokacija u glavnom gradu: cene se kreću od 2000 evra po metru kvadratnom, prema podacima iz pregleda tržišta firme Colliers International Bugarska. Najznačajnije povećanje zabeleženo je u stambenom kraju Istok, takođe blizu centra, gde je prosečna cena porasla za 29 odsto za šest meseci i 51 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prema izveštajima medija krajem avgusta, luksuzni stan od 95 kvadrata u centru Sofije prodat je po rekordnoj ceni od 6,316 evra po kvadratnom metru. To je oko 22 puta više od najniže prosečne cene od 285 evra po kvadratu za stanove u najsevernijem delu glavnog grada, Ilijanci.

Grčka se od drugih zemalja u regionu razlikuje po tome što nikada nije pripadala komunističkom bloku i što je bila prva balkanska zemlja koja je ušla u EU 1981. godine. Kao što se i očekivalo, ukupne cene znatno su više. Suprotno nekim drugim glavnim gradovima u regionu, cene u Atini su niže u centru grada, gde se stanari bore protiv saobraćaja, zagađenosti, gustine naseljenosti i kriminala, a više u predgrađima. U kvartovima u centru grada, stanovi se prodaju po relativno niskoj ceni od 1800 evra po kvadratu, dok se ta cifra u elitnim delovima približava 8000 evra. Stanovi u novogradnji koštaju više od starih, a centar grada pun je starih zgrada.

Kada se radi o kupovini stanova, mladi ljudi imaju slične probleme kao i drugde na Balkanu: cenama koje su više od njihovih mogućnosti. Srećnicima pomogne porodica ili imaju firmu koja im omogućava da zarade više novca. Za radničku omladinu, kupiti stan znači venčati se i donositi kući dve plate. Konačno, kao i u drugim zemljama, banke su te koje popunjavaju jaz između cena i plata; naravno, to važi za one koji žele i mogu da preuzmu rizik koji prati 30-godišnji kredit.

Igor Jovanović (Beograd), Manjola Haja (Tirana), Svetla Dimitrova (Sofija) i Jorgos Anagnostopulos (Atina) doprineli su ovom članku.