Zemlje Balkana i dalje imaju problema sa slobodom medija

29/10/2007

Pred novinarima u regionu su brojne prepreke: prete im nasiljem i tužbama i tako ih sprečavaju da rade svoj posao.

Zoran Nikolovski za Southeast European Times iz Skoplja – 29/10/07

Novinari u regionu imaju teškoća u obavljanju svog posla zbog brojnih prepreka. [Geti Imidžis]

Ukoliko je sloboda medija ogledalo demokratskih procesa, odraz regiona u tom ogledalu nije tako dobar. To potvrđuje većina organizacija koje nadziru slobodu medija. Neki primeri dobro opisuju zbog čega je trenutna situacija i dalje nezadovoljavajuća.

Novinari u Makedoniji nedavno su organizovali jednostavan, ali upečatljiv protest. Usred konferencije za štampu, spustili su svoje kamere i otišli, ostavivši sve ministre makedonske vlade da stoje na bini.

Taj potez je bio protest zbog incidenata koji su se nekoliko dana pre toga dogodili u parlamentu i oko njega. Jedan novinar je udaren, snimatelj je prebijen, oduzeti su snimci i novinari su sprečeni da rade svoj posao.

Zakoni o kleveti često se koriste protiv novinara da bi se obeshrabrili da istražuju stvari koje vlasti žele da sakriju. Prema navodima Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (Southeast Europe Media Organisation - SEEMO), u Makedoniji je od 2003. i 2005. godine podneto više od 450 krivičnih prijava zbog uvrede i klevete. Osamdeset i dva odsto prijava podneto je protiv samo jednog novinara. Većinu prijava podneli su državni zvaničnici.

Situacija na Kosovu je slična. Samir Kastrati, član Udruženja profesionalnih novinara Kosova, kaže da su vlasti često pokazale da žele da kontrolišu slobodu izražavanja. Najgori primeri, kaže on, tiču se razgovora o statusu Kosova i Ahtisarijevog plana.

"Na Kosovu postoji zakonski dualizam; zakon koji obezbeđuje pristup zvaničnim dokumentima i, istovremeno, propis koji to sprečava". kaže Kastrati. "Kosovo ne očekuje da će u ovom trenutku biti rangirano na prvom mestu u pogledu transparentnosti poput Islanda, ali ne želimo ni da budemo na 158. mestu kao što je Republika Čad."

Sedam godina posle rušenja bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, i novinari u Srbiji imaju teškoće. U martu 2006, pristalice Socijalističke partije Srbije napale su ekipu Televizije i Radija B92. Kasnije iste godine, ministar vera Milan Radulović izvinio se agenciji Fonet zbog napada uprave Sava Centra na novinare koji su došli da izveštavaju o međuverskom dijalogu između pravoslavne i katoličke crkve.

U Grčkoj, novi zakon o medijima sadrži odredbe koje bi mogle da ometu razvoj lokalnih medija i isključe manjinske grupe iz pristupa informacijama. Prema tom zakonu, vlasnici radio stanica koje emituju vesti moraju da imaju minimalni uplaćeni kapital od 100.000 evra. Prema navodima pisma Međunarodnog instituta za štampu (International Press Institute - IPI) poslatog predsedniku i premijeru Grčke, mnoge perspektivne lokalne radio stanice ne mogu da ispune taj zahtev.

Ministri makedonske vlade stoje u šoku pošto su novinari, fotografi i snimatelji napustili prostoriju u znak prostesta 27. septembra. [Geti Imidžis]

Druga odredba zakona kaže da glavni jezik emitovanja mora da bude grčki. "IPI smatra da je to u suprotnosti sa dužnošću grčke vlade da štiti manjinska prava; to takođe krši međunarodne obaveze Grčke u toj oblasti, a posebno član 27. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima", napisala je ta organizacija.

U svom izveštaju iz 2006, IPI je nabrojao deset slučajeva u Grčkoj sa suđenjima ili presudama protiv novinara. Tipičan slučaj dogodio se 16. novembra 2006, kada je TV ekipu državne televizije napala Molotovljevim koktelima grupa maskiranih ljudi.

SEEMO je zabeležio dva slučaja u Hrvatskoj koja su podjednako čudna i uznemirujuća. U martu 2006, urednik verskog programa na državnoj televiziji HTV otpustio jednog znakovnog tumača na jezik gluvonemih zbog razvoda. To nije prvi put da znakovni tumači gube posao na HTV-u zbog neobičnih razloga. Prema pisanju Novog Lista, jedna je otpuštena 2002. godine - otkaz joj je opet dao urednik verskog programa, zbog toga što je bila "suviše neprivlačna za televiziju".

I u Hrvatskoj je bilo ozbiljnijih slučajeva pretnjama smrću. Dvanaestog jula, novinar Novog Lista iz Rijeke dobio je preteće pismo od grupe koja sebe naziva Mladi bojnici. Pismo je usledilo posle dva članka tog novinara. "Nećeš ostati živ ako nastaviš da se kačiš sa nama," pisalo je u pismu.

U Crnoj Gori, direktor dnevnog lista Vijesti napadnut je i prebijen 1. septembra. Željka Ivanovića napala su trojica napadača na ceremoniji povodom desetogodišnjice osnivanja lista. U međuvremenu, ubice Duška Jovanovića, urednika i izdavača dnevnika Dan, još uvek nisu pronađeni i izvedeni na sud. Jovanović je ubijen 27. maja 2004. ispred redakcije svog lista.

Prema navodima SEEMO, novinari u Bosni i Hercegovini (BiH) često su naterani na autocenzuru ekonomskim pritiskom na medije i pod pretnjom tužbi. Učesnici u seminaru u organizaciji Udruženja novinara BiH prošlog maja naveli su da je 49 tužbi za klevetu podneto pred Glavnim sudom Republike Srpske u Banja Luci. Pred Kantonalnim sudom Federacije BiH, podneto je 143 tužbe za klevetu. Samo 2006, sudovi širom Federacije razmatrali su oko 200 različitih predmeta u vezi sa medijima.

Na stotine ljudi protestovalo je u Istanbulu zbog ubistva Hranta Dinka. [Geti Imidžis]

Hladnokrvno ubistvo novinara i izdavača Hranta Dinka, koje je počinio jedan ekstremni nacionalista 19. januara u Turskoj, izazvalo je proteste na hiljade ljudi na ulicama Istanbula. Pre nego što je ubijen, Dink je naljutio turske vlasti, koje su mu sudile zbog pitanja da li masakri Jermena početkom XX veka predstavljaju genocid. Postojeći zakoni omogućavaju da ljudi budu osuđeni zbog "uvrede turskog bića" i Dink je bio jedan od pisaca, novinara i akademika kojima je suđeno prema toj odredbi. Kombinacija pretnje nasiljem i verovatnoća sudskog maltretiranja ozbiljno su pritisli slobodu mišljenja. Ubrzo posle Dinkovog ubistva, nobelovac Orhan Pamuk napustio je Tursku, rekavši da strahuje za svoj život.

Bugarska i Rumunija su danas članice EU, ali to ne znači da su svi problemi u vezi sa slobodom medija u tim zemljama rešeni. Nasilje bandi ostaje problem u Bugarskoj, a mafijaški obračuni imali su uticaj i na novinare, posebno one koji pokušavaju da izveštavaju o kriminalu. U aprilu 2006, bomba je eksplodirala ispred kuće jednog istraživačkog novinara Televizije Nova. Njegov stan je uništen, iako niko nije povređen. Prema navodima SEEMO, napad je možda bio povezan sa njegovim istraživačkim novinarstvom.

U Rumuniji, Ustavni sud je presudio da predlog da uvreda i kleveta budu izbačene iz Krivičnog zakona protivustavan. Kao i u mnogim drugim zemljama, te kategorije su dovoljno široko definisane da omogućavaju sudsko gonjenje novinara koji smetaju vlastima.

Konačno, Albanija je napredovala usvajanjem novog etičkog kodeksa za novinare. Na drugoj strani, međutim, novinarima se i dalje preti. Na primer, novinara lista Gazeta šćiptare prebila je lokalna policija u Lušnji.

U septembru, Svetsko udruženje novinara i Svetski forum urednika pozvali su zemlje regiona da "stvore okruženje u kom novinari mogu da izvršavaju svoje profesionalne dužnosti bez straha od pretnji. Takvi incidenti stvaraju klimu straha koja sprečava istraživačko novinarstvo i podstiče autocenzuru".

Iako je to saopštenje prvenstveno bilo upućeno crnogorskim vlastima u vezi sa napadom na Ivanovića, potpisnici su jasno stavili do znanja da se njihov zahtev odnosi na sve države Balkana.

"Imam poruku za napadače", rekao je jedan urednik. "Oni nas ne mogu zaustaviti, niti zaplašiti. Nastavićemo da informišemo javnost na profesionalan način."