Za zemlje potpisnice Jadranske povelje, obećanja dolaze zajedno sa izazovima

22/10/2007

Albanija, Hrvatska i Makedonija nadaju se pozivu za članstvo u NATO na samitu Alijanse u Bukureštu idućeg aprila. Ipak, pred tim zemljama je ozbiljan posao.

Jonilda Koci, Nataša Radić i Zoran Nikolovski za Southeast European Times – 22/10/07

Albanski premijer Salji Beriša (desno) rukuje se sa generalnim sekretarom NATO Japom de Hopom Sheferom pred sastanak u Tirani. [Geti Imidžis]

NATO planira da otvori vrata novim članicama iduće godine i pozivi će, kako se očekuje, biti upućeni na samitu u Bukureštu idućeg aprila. Najozbiljniji kandidati su zemlje potpisnice Jadranske povelje Albanija, Hrvatska i Makedonija. Te tri zemlje jesu dobile ohrabrujuće signale, ali su i upozorene da im predstoji posao. Pred svakom zemljom je niz izazova koji se moraju rešiti do proleća.

Kako je glavni kriterijum u pogledu odbrane već ispunjen, delikatne stavke ostaju u oblastima poput političkih i pravosudnih reformi. Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer rekao je to u nedavnom govoru pred parlamentarnom skupštinom NATO: "Kao i kod prethodnih rundi proširenja, odluka u Bukureštu će na kraju biti politička", rekao je de Hop Shefer parlamentarcima.

Albanija ima dva glavna izazova: poboljšanje političke saradnje i borba protiv korupcije. Tirana mora da pokaže da joj je politički sistem sazreo posle duge i često nemirne tranzicije u demokratiju. Na primer, problemi sa izborima privukli su značajnu međunarodnu pažnju. Posle najnovijih izbora na lokalnom nivou održanih 18. februara, i NATO i EU primetili su neke pozitivne promene: otvorenu debatu u medijima, veliki odziv birača i više standarde izbornih kampanja.

Na drugoj strani, međunarodni posmatrači rekli su da izbori predstavljaju propuštenu priliku za međusobnu saradnju političkih stranaka. Manjak saradnje ponovo je bio problem tokom leta, kada predsednik nije mogao da bude izabran zbog žestoke svađe između vlade i opozicije. Bolji dijalog preduslov je za druge reforme, pošto mnoge ključne promene zahtevaju angažovanje svih političkih stranaka.

"Saradnja između vlade i opozicije u sprovođenju reformi je ključni element za uspeh", rekao je pomoćnik sekretara za odbrambenu politiku i planiranje Džon Kolston na konferenciji NATO u martu u Tirani.

Albanija takođe mora da ubedi međunarodnu zajednicu da se efikasno bori protiv korupcije. Napredak je na tom polju spor, pokazuje godišnji Indeks korupcije organizacije Transparensi internešenel. Iako je Albanija napredovala za šest mesta na ovogodišnjem Indeksu - sa 111. na 105. mesto - još uvek zaostaje za ostatkom regiona. Zvaničnici NATO i EU primetili su inicijative albanskih vlasti u toj oblasti, ali upozoravaju da još nema konkretnih rezultata.

U domenu reformi vojske, Albanija radi po planu. Uz pomoć međunarodne zajednice, vlasti nastavljaju sa restrukturiranjem oružanih snaga i jačanjem demokratskih struktura prema Akcionom planu za članstvo u NATO (MAP). U toku je pretvaranje vojske u manje, dobrovoljne i profesionalne snage. Višak naoružanja i municije, koji predstavlja veliku opasnost za stanovništvo, rashoduje se.

Albanija je nedavno postala prva zemlja u svetu koja je završila sa potpunim uništavanjem prijavljenog hemijskog oružja, u skladu sa Konvencijom o hemijskom oružju održanom u julu. Takođe je dala svoje vojnike u američke misije u Avganistanu i Iraku. Od februara, Albanija je imala 120 pripadnika, koji ne učestvuju u borbenim dejstvima, na aerodromu u Mosulu. Ministar odbrane Fatmir Mediju rekao je da će albanski vojnici ostati u Iraku sve dok tamo budu američke snage.

Zalažući se za ulazak svoje zemlje u NATO, albanski zvaničnici navode ključnu ulogu zemalja Zapadnog Balkana u obezbeđivanju regionalne stabilnosti. "Prijem Albanije, Hrvatske i Makedonije u NATO stvorio bi bezbedniju i trajniju ispostavu NATO na jugoistoku", rekao je premijer Sali Beriša.

Hrvatska: prikupljanje podrške javnosti

"Mi smo spremni" za ulazak u Alijansu, rekao je hrvatski predsednik Stipe Mesić. [Geti Imidžis]

Od tri zemlje Jadranske povelje, Hrvatska je verovatno otišla najdalje u ispunjavanju kriterijuma NATO. Međutim, pred Hrvatskom je drugačiji problem: potrebno je dobiti podršku javnosti za članstvo u Alijansi. Zagreb je predstavio svoj šesti MAP rukovodstvu NATO u Briselu krajem septembra. Posle sastanka, zamenik šefa diplomatije Pjer Šimonović rekao je da je Zagreb uveren da će ovaj MAP biti i poslednji.

Hrvatska vojska potpuno je transformisana i prilagođena NATO standardima. Hrvatska aktivno učestvuje u misiji u Avganistanu sa kontingentom od 200 vojnika, koji će iduće godine biti povećan za 100 ljudi. U pogledu političkih reformi, Hrvatska dobija dobre signale od Alijanse.

Sve političke stranke podržale su članstvo u NATO kao vrhunski prioritet, odmah posle članstva u EU. Međutim, javnost ne deli njihov entuzijazam. Ukoliko bi danas bio održan referendum, Hrvatska možda i ne bi ušla u NATO. Poslednje ankete pokazuju da je rezultat nerešen: 50 odsto za i 50 protiv. Vlada zapravo ne planira da održi referendum, pošto to Ustav ne zahteva.

Javnost je skeptična iz dva razloga. Prvo, Hrvati su zabrinuti da će na Jadranu biti izgrađene vojne baze, iako su zvaničnici NATO to više puta izričito demantovali.

Drugi problem je protivljenje Hrvatske učešću u ratu u Iraku, čak i u okviru NATO misije. Političari i diplomate pokušali su da objasne da NATO ne utiče na nacionalni suverenitet i da takve odluke može da donese samo parlament.

Uprkos krhkoj podršci javnosti, Hrvatska će verovatno ući u Alijansu u sledećem talasu proširenja. "Čekamo vas u NATO", rekao je američki predsednik Džordž Buš svom hrvatskom kolegi Stjepanu Mesiću, na poslednjoj sednici UN u Njujorku.

Delegacija NATO posetiće Hrvatsku sredinom novembra, da bi se uverila da su zahtevi ispunjeni i da nema preostalih prepreka. Njihov izveštaj biće predstavljen ministrima NATO, koji će odlučiti da li će dati "Zeleno svetlo".

Impresivne reforme vojske u Makedoniji

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer (desno) i makedonski predsednik Branko Crvenkovski razgovaraju sa novinarima posle sastanka u glavnom štabu NATO u Briselu početkom meseca. [Geti Imidžis]

U Makedoniji, podrška javnosti nije problem. Ankete pokazuju da više od 70 odsto građana podržava ulazak u NATO, uglavnom zato što veruju da će to doneti stabilnost i mir. To je važan prioritet za tu zemlju, imajući u vidu njen položaj u komplikovanom susedstvu i sopstvene sukobe pre šest godina.

Adut Makedonije su reforme vojske. Oružane snage su potpuno reformisane i mnogi kažu da bi Makedonija odavno bila u NATO da je uslov za članstvo bio samo reforma vojske.

U septembru, predsednik vojnog komiteta NATO Rej Heno rekao je u Skoplju da je impresioniran reformama vojske. Makedonska vojska je mala, fleksibilna, dobro obučena i moderna. Sprovela je sedam MAP-ova i poseduje potpuno međuoperativnu i kompatibilnu komandnu strukturu. Vojska je potpuno profesionalizovana, tj. tri godine nije bilo regrutacije.

Pripadnici makedonske vojske učestvuju u misiji ISAF u Avganistanu i operaciji Iračka sloboda u Iraku i od prošle godine učestvuju u EU misiji Altea u Bosni i Hercegovini. Makedonski vojnici obučavaju se i za mirovne misije UN.

U ovom trenutku, najveća prepreka ulasku u NATO je nedostatak dijaloga vladajuće stranke i opozicije. Suživot predsednika i premijera, koji su iz različitih stranaka i čije se dužnosti u nekim oblastima preklapaju, takođe je bio problematičan. Pored toga, važne reforme pravosuđa, poput Zakona o javnom tužilaštvu i formiranju Pravosudnog saveta, ostaju nedovršene.

Ipak, većina domaćih posmatrača optimisti su u pogledu dobijanja pozivnice aprila u Budimpešti. Imajući u vidu nepredvidiv ishod procesa određivanja statusa Kosova, mnogi smatraju da će NATO pojačati stabilnost u regionu time što će pozvati Makedoniju u svoje okrilje.

Perspektiva ulaska u članstvo bi gotovo sigurno obeshrabrila sve radikalne grupe. Ulaskom u NATO Makedonci bi mogli da se usredsrede na podizanje životnog standarda i ne brinu o eventualnim sukobima.