Turisti hrle u Jugoistočnu Evropu na odmor

08/10/2007

Turizam je veoma važan element u ekonomijama zemalja Jugoistočne Evrope. I dok su Grčka i Turska dugo bile primarne turističke destinacije za posetioce, zemlje koje su prošle kroz tranziciju poput Bugarske, Hrvatske i Makedonije pokušavaju da maksimalno iskoriste svoj potencijal.

Nataša Radić za Southeast European Times iz Zagreba -- 08/10/07

Turisti uživaju u pogledu na Dubrovnik, čuvenu destinaciju na Jadranskom moru. [Geti imidžis]

Svakog leta, slike na televizijskim vestima su iste - redovi automobila na hrvatskoj granici koji čekaju da nastave put ka jadranskoj obali. Novinari su po pravilu uzbuđeni i tvrde da su redovi dugi i po 8 kilometara. Svi granični prelazi su otvoreni i rade "pod punim opterećenjem".

A onda čujemo šta turisti kažu: umorni su i nisu očekivali da će naići na takva saobraćajna zagušenja i brojne carinske formalnosti. Slična je i gužva na aerodromima, u lukama i železničkim stanicama. Ponekad se čini da se stanovništvo Hrvatske tokom jula i avgusta udvostručuje.

Širom Jugoistočne Evrope, turizam je izuzetno bitna privredna grana, koja donosi ekonomski rast i prosperitet. Region je neuobičajeno bogat potencijalnim turističkim atrakcijama, od morskih obala do planinskih venaca i istorijskih i kulturnih sadržaja. I turisti dolaze. U vremenu kada Balkan napokon izlazi iz postkomunističke tranzicije i nasilja iz 90-ih godina, zemlje poput Hrvatske i Bugarske postaju konkurencija tradicionalnim destinacijama poput Grčke i Turske.

Hrvatska se nameračila da postane evropska turistička supersila. Otvorila se stranim investitorima i hotelskim lancima zainteresovanim za posao. Sa smeštajnim kapacitetima sa pet zvezdica, iznajmljivanjem jahti, terenima za golf, časovima ronjenja i luksuznim apartmanima sa pogledom na Jadransko more, ta zemlja je dobro pozicionirana za elitni turizam.

Istovremeno, turistički radnici pokušavaju da privuku posetioce koji traže destinacije umerenih cena i prijateljske atmosfere. Zvanični turistički slogan poziva posetioce da dođu i osete "Mediteran kakav je nekada bio". Potencijalni izazov za budućnost biće da se sačuva takva atmosfera, a da se istovremeno privuku oni sa dubljim džepom.

Iako priliv turista donosi prihode ekonomiji, to takođe stvara teškoće za lokalno stanovništvo. Mnogi žitelji Dubrovnika teško mogu da prate drastičan porast cena u jeku turističke sezone. Kafa u glavnoj ulici košta koliko i na francuskoj Rivijeri. Zbog toga se lokalci osećaju isključeno iz sopstvenog načina života. Tokom leta, u Dubrovniku je praktično nemoguće naći mesto za parkiranje, pa u sezoni Dubrovčani uglavnom izbegavaju da idu u restorane i klubove.

Bugarska je još jedna bivša zemlja komunističkog bloka koja danas pokušava da maksimalno iskoristi svoj turistički potencijal. Prema podacima Bugarske državne agencije za statistiku (SAT), gotovo tri miliona stranih turista posetilo je tu zemlju od januara do jula ove godine, što je povećanje od 4,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Broj stranaca koji su u 2006. posetili tu balkansku zemlju, koja je danas članica EU, premašio je pet miliona.

Plaža u blizini Varne u Bugarskoj. [Geti imidžis]

Više od 70 odsto onih koji su posetili Bugarsku u prvih šest meseci 2007. bili su iz drugih zemalja EU; na prvom mestu bili su Grci, Rumuni, Nemci i Britanci. Na drugoj strani, drastično je opao broj turista iz Makedonije, Crne Gore i Srbije.

Poput Hrvatske, i Bugarska pokušava da izvuče velike prihode od elitnog turizma. Duž crnomorske obale poslednjih godina izgrađeno je na stotine hotela, uključujući i one sa pet zvezdica u najvećim letovalištima poput Albene, Zlatnih Pjasaca i Sunčane plaže. Grand Hotel Ermitaž na Zlatnim pjascima u Kempinskiju i Hotel Kuban na Sunčanoj plaži takođe privlače posetioce sa svojim kockarnicima.

Istovremeno, Bugarska ostaje pristupačna i za one koji traže umerenije aranžmane. Gore pomenuta letovališta nude i hotele sa tri i četiri zvezdice. Ta zemlja u ovom trenutku možda nudi i preveliki izbor. Na nekim mestima sagrađeno je previše objekata u odnosu na realno interesovanje, pa investitori imaju finansijske probleme.

U susednu Makedoniju uglavnom nije stigao elitni turizam, uprkos njenim fantastičnim prirodnim lepotama. Do sada je to uglavnom destinacija putnika koji žele da istražuju nova mesta ili onih koji se posebno zanimaju za religiju ili sport. Ove godine, Ohridsko jezero, koje je pod zaštitom organizacije UNESCO, ugostilo je 250 000 turista sa 1.100.000 noćenja, ali su to uglavnom bili domaći posetioci.

Većina bi se složila da se Makedonija još nije adekvatno reklamirala. Ipak, turizam je od 2002. do 2006. godine zabeležio rast od između 6 i 9 odsto i taj trend bi trebalo da se nastavi. Vrhunac je stigao u martu, kada je portugalska kompanija Akapura obelodanila planove izgradnje elitnog letovališta na Prespanskom jezeru, vrednog 50 miliona evra. Akapura ima slične komplekse na jezerima u Brazilu, Meksiku, u Toskani, Budimpešti, Pragu i na portugalskoj reci Duro.

Susedna Grčka dugo je jedno od glavnih odredišta svetskog turizma, iako se njena ponuda tokom vremena donekle izmenila. Pre nekoliko decenija, grčka ponuda bila je jevtina i pomalo osnovna, namenjena kamperima, studentima i avanturistima. Smeštajni objekti bili su skromni, što nije privlačilo dobrostojeće posetioce.

Sve se to promenilo: iako i dalje ima jevtinih aranžmana, Grčka je danas skupa destinacija. Ostrva i druga popularna letovališta vrve od šljaštećih barova, diskoteka i hotelskih kompleksa. Turizam je jedan od ekonomskih stubova grčke ekonomije i donosi 20 odsto BDP-a i zapošljava svakog petog Grka.

Turisti u poseti drevnom gradu Efezu u zapadnoturskom primorskom gradu Izmiru. [Geti imidžis]

Ova godina bila je rekordna u pogledu broja turista i prihoda, uprkos letnjim požarima koji su se pojavili u Grčkoj krajem avgusta u špicu sezone. "Do kraja godine, našu zemlju posetiće ukupno 17 miliona turista i već radimo na tome da 2008. oborimo ovogodišnji rekord", rekla je grčka ministarka za razvoj turizma Fani Pali-Petralija. Uprkos traumatičnim požarima u avgustu, ministarka kaže da nije bilo masovnih otkazivanja aranžmana u velikim letovalištima i turističkim objektima.

To je dobra vest za zemlju koja je u drugim sektorima pretrpela veliku štetu. U požarima je izgorelo više od 184 000 hektara vegetacije. Uništeno je najmanje 1500 kuća, 4,5 miliona maslinovih stabala, a stradalo je 72 000 životinja. Vlada štetu procenjuje na između 1,5 i 1,7 milijardi evra, a neki stručnjaci smatraju da bi ta cifra mogla da premaši i čitava tri miliona.

Na drugoj obali Egejskog mora, turizam u Turskoj i dalje sigurno napreduje. Broj posetilaca povećan je za više od 16 odsto u prvih sedam meseci ove godine. Tu zemlju posetilo je oko 13 miliona stranih posetilaca, ako je verovati zvaničnoj statistici. Najpopularnija turska destinacija Antalija ugostila je 5,5 miliona posetilaca u prvih osam meseci ove godine. Nemci su i dalje najbrojniji, a posle njih slede Rusi.

Više od 700 000 turista je samo u avgustu mesecu posetilo Istanbul, najveći kulturni, istorijski i poslovni centar u Turskoj. Nekada prestonica Vizantije, a zatim i Otomanskog carstva, taj grad šarmira posetioce svojim muzejima, palatama, džamijama, crkvama i bazarima.

Posle posete Pape Benedikta XVI prošle godine, grad Selčuk dospeo je na turističku mapu, pošto je broj poseta porastao za tridesetak procenata u prvih sedam meseci ove godine. U Selčuku se nalaze brojni istorijski ostaci ranog Hrišćanstva, uključujući i kuću za koju mnogi veruju da ju je posetila Bogorodica, kao i Brdo Ajasoluk, na kome je Sveti Jovan napisao svoje Jevanđelje.

Saradnici: Svetla Dimitrova (Sofija), Zoran Nikolovski (Skoplje), Gabrijela Preda (Atina) i Ajhan Simsek (Ankara)