Izborna groznica u Hrvatskoj

10/09/2007

Ankete pokazuju da će se voditi tesna izborna trka između vladajuće Hrvatske demokratske zajednice i opozicionog SDP-a.

Nataša Radić za Southeast European Times iz Zagreba – 10/09/07

Izbori će biti održani najesen. [Geti imidžis]

U Hrvatskoj će izbori biti održani ove jeseni, iako tačan datum još nije određen. Biće to bitka između dve najače stranke u zemlji - konzervativne, vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i levičarske Socijaldemokratske partije (SDP).

Ankete pokazuju da će izborna trka biti uzbudljiva i nepredvidiva. SDP u ovom trenutku vodi u pogledu popularnosti, ali sa manje od tri odsto prednosti. Svaki pogrešan korak mogao bi skupo da košta i jednu i drugu stranku. I HDZ i SDP pokušavaju da privuku nove birače i da izbegnu eventualne gafove.

Premijer Ivo Sanader kaže da će HDZ u sledećem mandatu ubrzati reforme i pojačati borbu protiv korupcije. Njegov glavni cilj tokom tekućeg mandata, koji je počeo 2003. godine, bio je da približi Hrvatsku EU i NATO. Proces integracije je domen u kome je Sanaderov uspeh najvidljiviji. Hrvatska je postala zvaničan kandidat za EU 2004. i očekuje se da će postati član do 2010. Ta zemlja se takođe nada ulasku u NATO na samitu Alijanse u aprilu 2008. godine.

Da bi pridruživanje Hrvatske EU krenulo napred, Zagreb je morao da ispuni preostale obaveze prema Haškom tribunalu. To je bio važan početni test za Sanadera, pošto je glavno preostalo pitanje bio Ante Gotovina - u to vreme u bekstvu - bivši general koji je još uvek uživao značajnu podršku. Sanader je jasno stavio do znanja da je njegova vlada spremna da sarađuje sa kancelarijom glavnog tužioca. Ta namera je finalizovana 2005. godine, kada je Gotovina uhapšen na Kanarskim ostrvima.

Dva glavna kandidata za premijera su sadašnji predsednik vlade Ivo Sanader i Ljubo Jurčić iz SDP. [fotoilustracija SETimes]

Za vreme mandata pedesetčetvorogodišnjeg Sanadera i ekonomska situacija je poboljšana, sa godišnjim rastom od četiri odsto. Pored toga, vlada je sprovela reforme pravosuđa i unapredila prava manjina.

Uprkos tim uspesima, premijer će morati žestoko da se bori da ostao na funkciji. Ljuti protivnik biće mu kandidat SDP Ljubo Jurčić, finansijski stručnjak koji je sastavio ekonomski program opozicije.

Pedesetrogodišnji Jurčić je profesor ekonomije na Zagrebačkom univerzitetu; bio je ministar finansija od 2000. do 2003. godine. Jurčića, kandidata pokojnog šefa stranke Ivice Račana, smatraju ambicioznim, ali realnim čovekom koji se zalaže za konkretne planove za unapređenje ekonomije.

Ako SDP pobedi na izborima, Jurčić će postati premijer. Vođa SDP Zoran Milanović takođe bi trebalo da zauzme neku visoku funkciju - potpredsednika, šefa diplomatije ili predsednika Sabora.

Kada je SDP izgubio na izborima 2003. godine, Račan je počeo zajedno sa Jurčićem da radi na strategiji za povratak stranke na vlast. U to vreme, Jurčić nije bio član partije, već samo nezavisni pristalica. Ušao je u SDP posle Račanove smrti u aprilu, pošto je stranka zakoračila u novo političko doba. Da bi povećao izglede svoje kandidature, Jurčić je napravio plan za povećanje nacionalnog dohotka i ubrzao sprovođenje najvažnijih ekonomskih reformi.

Pokojni vođa SDP Ivica Račan radio je sa Ljubom Jurčićem na novoj strategiji za stranku. [Geti imidžis]

SDP planira da poveća industrijski rast sa postojećih četiri na osam odsto prve godine svog mandata. To bi podiglo i druge sektore, pa bi BDP porastao na šest odsto posle 12 meseci. Zajedno sa rastom domaće proizvodnje, kaže Jurčić, doći će i veće plate, penzije i dividende.

Njegova stranka takođe obećava da će finansirati razvoj infrastrukture u drugim delovima Hrvatske i time podsticati ljude da dođu da rade u manjim mestima. Bile bi izvršene i korekcije poreskog sistema, a novi porezi biće uvedeni na imovinu i kapitalnu dobit.

Pored Sanadera i Jurčića, još dva političara kandidovaće se za premijera. Radimir Čačić iz stranke levog centra - Hrvatske narodne stranke (HNS) objavio je početkom godine svoju kandidaturu i uveo kampanju "od vrata do vrata". Čačić je hteo da ujedini političku levicu i centar, ali njegov predlog nije prihvatio "Stariji brat" njegove stranke na političkoj sceni - SDP. Socijaldemokrati su želeli da imaju svog kandidata i da ne ulaze u koalicije pre izbora. Na desnici, vođa Hrvatske stranke prava (HSP) Anto Đapić takođe će učestovati u izbornoj trci.

Hrvatski predsednik Stipe Mesić neće podržati nijednog kandidata pošto, kako kaže, njegova politička pozicija mora da bude nepristrasna i neutralna.

I dok javnost još čeka konačnu odluku o datumu izbora, detalji izbornog sistema već su dobro poznati. U Hrvatskoj ima deset izbornih jedinica, oformljenih prema geografiji i stanovništvu. U svakoj jedinici se bira četrnaest kandidata proporcionalnim izbornim sistemom. Cenzus iznosi pet odsto. U parlamentu će biti osam poslanika koji predstavljaju nacionalne manjine.

Bez obzira na ishod, izbore će pažljivo pratiti međunarodna zajednica. Od Hrvatske, koja se nalazi pred ulaskom u dve najvažnije evroatlantske institucije, očekuje se da održi slobodne i poštene izbore.