Ahtisarijev plan - šta on sadrži?

21/05/2007

Diplomatska bitka oko plana Martija Ahtisarija za Kosovo zasenila je njegove pojedinosti, piše Robert Ostin sa Univerziteta u Torontu. Kada bi obratili pažnju na detalje, kosovski Albanci bi uvideli da moraju da preuzmu ozbiljne obaveze, dok bi kosovski Srbi videli da njihova zajednica dobija određene pogodnosti.

Robert C. Ostin za Southeast European Times – 21/05/07

Plan bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija za Kosovo trebalo bi da od te pokrajine napravi multietničko društvo. [Geti imidžis]

Dok se nastavlja diplomatsko natezanje oko plana bivšeg finskog predsednika Ahtisarija za Kosovo, relativno malo pažnje poklanja se samoj sadržini tog dokumenta. Na Kosovu ali i drugde, pažnja je bila usredsređena na suštinu predloga po kome Kosovo dobija pravo na zastavu, himnu i, što je najvažnije, pravo da sklapa međunarodne sporazume i da zahteva članstvo u međunarodnim organizacijama.

Manje je bilo reči o gotovo monumentalnom poduhvatu da se Ahtisarijev plan pretoči u stvarnost "na terenu". Teško da većina običnog sveta, bilo u Prištini ili Severnoj Mitrovici, ima jasnu predstavu o tome šta će uslediti posle "dana nezavisnosti".

Ahtisarijev predlog je pre svega dokument čiji je cilj da Kosovo bude multietničko društvo. To znači da su nealbanske zajednice dobile značajna ovlašćenja. Pošto 90 odsto stanovništva pokrajine čine Albanci, manjinske zajednice - Srbi, Romi, Aškalije, Goranci, Egipćani, Turci i Bošnjaci dobijaju veliki uticaj u svim sektorima. Ukratko, Ahtisarijev plan koncipirao je asimetričnu državu.

Manjinske političke stranke na novom Kosovu će, u skladu sa gore navedenim, verovatno igrati značajne uloge u formiranju i vlade i vladine politike. Takođe je vredno pomenuti da Ahtisarijev plan o pravima manjinskih zajednica nije pao s neba. Ta prava već su se nalazila u pregovaračkom paketu albanske strane na direktnim pregovorima u Beču.

Prvi korak biće da Kosovo usvoji Ustav kojim će biti obuhvaćeni mnogi aspekti Ahtisarijevog plana. Mora se formirati ustavna komisija sastavljena od 21 člana, od kojih će troje biti iz srpske zajednice i troje iz drugih manjinskih zajednica. Po usvajanju ustava u postojećoj skupštini Kosova, novi izbori moraju biti održani u roku od tri meseca.

Kosovskim Albancima Ahtisarijev plan nameće značajne obaveze. [Geti imidžis]

Novi izborni sistem preuzima brojne već postojeće elemente, ali uvodi i značajne promene. Ostaje 120 poslanika koji se biraju proporcionalnim sistemom. Velika razlika je u tome što će stranačke liste biti otvorene: do sada su bile zatvorene, čime su mnogi građani bili nezadovoljni. Dvadeset mesta izdvojeno je za nealbanske zajednice - deset za srpsku manjinu i deset za ostale. U prva dva izborna mandata, to je propisani minimum. Ukoliko manjine osvoje mesta na izborima, ona će biti pridodata postojećim "rezervisanim" mandatima.

Propisi u novom parlamentu takođe predviđaju razna pravila koja se tiču kvalifikovane većine. Za neke zakonske izmene biće potrebna ne samo većina u skupštini, već i većina poslanika manjinskih zajednica. Sve u svemu, svaka veća promena zahtevaće pristanak svih. U novoj vladi obavezno će se naći jedan srpski ministar i jedan ministar iz druge manjinske zajednice. Ista pravila važe i za pomoćnike ministara. Ukoliko u vladi bude više od dvanaest ministara, manjinske zajednice dobijaju još jednog ministra i pomoćnika ministra.

Za sve buduće promene Ustava biće potreban pristanak dve trećine poslanika u parlamentu, kao i dve trećine poslanika manjinskih zajednica. Ista pravila važe za pravosuđe. Vrhovni sud Kosova moraće da ima najmanje 15 odsto sudija iz redova manjinskih zajednica.

Što se tiče lokalnih institucija, manjine će i tu dobiti široka ovlašćenja. Garantuje se puno pravo na školstvo na svakom zvaničnom kosovskom jeziku (albanskom i srpskom) i slobodno korišćenje nacionalnih simbola, jezika i pravopisa. Tamo gde manjinske zajednice čine više od 10 odsto stanovništva, funkcija potpredsednika skupštine opštine pripašće predstavniku manjinskih zajednica. Kao u slučaju Ohridskog sporazuma, državna uprava Kosova na svim nivoima mora da odražava multietničku prirodu kosovskog društva.

Najvažniji domen je, ipak, decentralizacija. To je potencijalno najveća prepreka za albansku većinu, pošto Ahtisarijev plan stvara prilično decentralizovanu državu sa jednim brojem novih opština da bi se zadovoljili srpski zahtevi. Na primer, Severna Mitrovica dobiće kontrolu nad visokim školstvom i zdravstvom. Isto važi za ostale srpske opštine. Škole u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku moći će da koriste udžbenike iz programa odgovarajućih ministarstava u Srbiji.

Predviđeno je i snažno međunarodno prisustvo, iako mnogi aspekti tek treba da se razrade. Kao i u Bosni i Hercegovini, plan garantuje velika ovlašćenja Međunarodnom civilnom predstavniku (ICR) koji će ujedno biti i specijalni predstavnik EU. Ovlašćenja ICR lako je protumačiti: on obavlja vrhovnu vlast kada je reč o sprovođenju plana o statusu. Upravo će ICR biti razlika između nezavisnosti i nadzirane nezavisnosti.

U bliskoj budućnosti na Kosovu će biti prisutne snažne međunarodne snage. [UNMIK]

Ahtisarijev plan ne stvara samo kvazi-nezavisno Kosovo. Taj plan predstavlja okvir za novu fazu u razvoju Kosova. Čini se da će ta faza duže trajati, u nadi da će, dok nezavisnost ne "dođe", situacija u regionu biti takva da će ova vrsta rešenja biti prihvatljivija.

Pod obnovljenim i verovatno strožim nadzorom, zajednice na Kosovu moraće da dokažu da mogu da na održiv način upravljaju multietničkom državom. Mnogo toga zavisi od političke volje i entuzijazma albanske većine da ispoštuju Ahtisarijevu viziju. Međutim, i nealbanske zajednice moraju da na najbolji način iskoriste ovlašćenja koja su im data. U suprotnom, krivica neće moći da padne na Albance.

Sudeći prema dosadašnjim reakcijama na Ahtisarijev plan, obe strane trebalo bi da utroše više energije na pojedinosti - kao što se kaže, đavo je u sitnicama. Mediji na Kosovu danas su usredsređeni samo na krajnji ishod i diplomatsku borbu sa Srbijom i Rusijom. Malo se govori o tome šta dalje činiti. Istovremeno, srpska zajednica na Kosovu ima priliku da razmisli na koji način da iskoristi Ahtisarijev plan u svoju korist. Svako ko tvrdi da će Kosovo postati samo još jedna albanska država na Balkanu sigurno nije čitao ono što je napisano sitnim slovima.

Bilo bi poželjno da albanska strana organizuje kampanju da bi javnost shvatila šta se očekuje u fazi sprovođenja. Prihvatajući Ahtisarijev plan, albanska strana preuzela je ozbiljne obaveze koje će biti skupe, zahtevne i ne u potpunosti prijatne. Politička volja i informisana populacija biće od ključne važnosti da bi Kosovo krenulo u budućnost.

Robert C. Ostin predaje istoriju i politiku Jugoistočne Evrope na Mank Centru za međunarodne studije Univerziteta u Torontu.