Napokon plan za Kosovo

05/02/2007

Objavljivanjem plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, vođe kosovskih Albanaca dobile su jasnu perspektivu državnosti. Istovremeno, međunarodna zajednica ponovo je pokazala da joj je stalo do višenacionalne budućnosti pokrajine.

Robert C. Ostin za Southeast European Times – 05/02/07

Izaslanik UN Marti Ahtisari (desno) i njegov zamenik Albert Roan predstavili su plan za pokrajinu u petak (2. februara) u Prištini. [Geti imidžis]

Plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za Kosovo, koji je bio predmet brojnih nagađanja proteklih nekoliko nedelja, konačno je obelodanjen. Ahtisari je predstavio dokument tokom poseta Beogradu i Prištini u petak (2. februara). Reakcije su bile očekivane. Predsednik Srbije Boris Tadić odbacio je plan, dok su ga albanski lideri u Prištini pozdravili. Posle gotovo osam godina u neizvesnosti, danas konačno imaju plan koji direktno vodi državnosti. Međutim, ima još puno posla, pošto Ahtisari mora da pridobije i članice Saveta bezbednosti.

Sadržaj predloga nije bio iznenađenje. Mnoge njegove elemente već su bili preneli međunarodni mediji. Iako se u planu ne pominje reč «nezavisnost», on daje albanskoj strani uglavnom sve što je tražila. Do sada, u Prištini nije bilo gotovo nikakvog protivljenja, osim od strane studentskog vođe Albina Kurtija. On se protivi odredbi koja postavlja međunarodnog civilnog predstavnika sa značajnim ovlašćenjima; Kurti taj koncept naziva «kolonijalnim».

Kosovskim Srbima takođe je ispunjen veći deo zahteva u pogledu decentralizacije i zaštite kulturnog nasleđa. Međutim, srpska vlada reagovala je u šoku. Iako bi Beogradu bilo dozvoljeno da na transparentan način finansira srpsku zajednicu na Kosovu, nisu uslišeni zahtevi za poštovanjem nekakvog oblika suvereniteta. Kosovu bi bilo dato “pravo da pregovara i zaključuje međunarodne sporazume, uključujući i pravo da traži članstvo u međunarodnim organizacijama”. Mediji i na Kosovu i u Srbiji brzo su izložili sve implikacije.

Ahtisarijev predlog postavlja ono što on naziva osnovom za funkcionalno, održivo i stabilno Kosovo. Ukoliko se primeni u stvarnosti, možda će proizvesti baš to, ali samo ako Albanci budu radili sa još jačim intenzitetom na izgradnji onakvog Kosova kakvo su retorički podržavali u proteklih osam godina. Uglavnom, nacrt plana predviđa “nadgledanu nezavisnost”. To znači dve stvari: to nije puna nezavisnost i sve što se dodeli, teoretski može se i oduzeti.

Jedan od ključnih naglasaka u dokumentu stavljen je na hitnu potrebu da se obnovi višenacionalni karakter Kosova u narednim nedeljama i mesecima. Konkretno, to znači raspuštanje Kosovskog zaštitnog korpusa i njegova zamena novim Bezbednosnim snagama Kosova. Kosovu će takođe biti potrebni novi simboli. Ni crni dvoglavi orao susedne Albanije, ni zastava koju je dizajnirao pokojni predsednik Ibrahim Rugova, nisu dovoljni, pošto bi nova zastava trebalo da predstavlja sve ljude koji žive na Kosovu. Elementi Ohridskog sporazuma koji su stavili tačku na sukobe u Makedoniji očigledni su u čitavom planu, kao i odlučnost da se obezbedi da Kosovo ne bude samo još jedna albanska država. Svaki aspekt javnog života na Kosovu mora da odražava multietničnost, a srpskoj zajednici na Kosovu su dodeljena široka ovlašćenja. Novo Kosovo biće decentralizovano i manjinama će biti obezbeđena veća uloga u parlamentu.

Ahtisarijev plan predviđa da Kosovski zaštitni korpus bude raspušten i zamenjen snagama bezbednosti. [Afrim Hajrulahu]

Kosovske lidere čeka puno posla. Ukoliko Ahtisarijev plan bude prihvaćen, kosovsko rukovodstvo mora da se pripremi za novu i malobrojniju misiju EU u pokrajini. Biće i ozbiljnih finansijskih implikacija koje prate završetak misije UN. Parlament takođe mora da donese novi Ustav koji će utemeljiti ono što je Ahtisari predložio.

Jedan problem u vezi sa planom je njegov tajming. Sa nacionalizmom koji politički jača u Srbiji, postalo je još teže obezbediti saradnju Beograda. Uprkos velikim razlikama po drugim pitanjima, najveće srpske političke stranke stale su zajedno iza Ustava koji Kosovo određuje sastavnim delom Srbije. Samo se Liberalne-demokrate i njihovi koalicioni partneri zalažu za nezavisnost pokrajine.

Slični tekstovi

Politička atmosfera bi možda bila povoljnija pre pola decenije, kada je Milošević tek bio skinut sa vlasti i klima u Srbiji bila izrazito reformistička. Dva su faktora, međutim, odložila taj proces. Jedan je bio priroda Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Drugi je bio sporost albanskog rukovodstva na Kosovu u ispunjavanju onog što se od njega očekivalo, posebno kada se radilo o ispunjavanju standarda koje su postavile UN i sprovođenju reformi.

Predsednik Srbije Boris Tadić odbacio je Ahtisarijev predlog. [Geti imidžis]

Dugo godina, zvanična mantra međunarodne zajednice bila je “standardi pre statusa”, dok su mnogi na Kosovu tvrdili da reforme koči nepostojanje političkog rešenja. Sa Ahtisarijevim planom, na potezu je ponovo Priština. Na Albancima će biti da pokažu da su kadri da nešto urade. Konkretno, svet želi da vidi ne samo obećanja da će biti stvorena multietničnost, već i zrelu političku klimu. Susedna Albanija izgubila je deset godina u teškoj tranziciji, mučena unutrašnjim podelama. Unutrašnji politički život Kosova već je pokazao neke sličnosti.

Politička polarizacija i stavljanje ličnih interesa iznad nacionalnih samo će omesti tranziciju ka državnosti. Štaviše, državnost sama po sebi nije kraj priče. Da bi preživelo, Kosovo će morati da obnovi svoju ekonomiju i privuče investicije. To se ne može desiti u atmosferi nemira. Bilo bi kratkovido razmišljati o međunarodnim očekivanjima kao o pukoj listi zadataka koji se moraju izvršiti da bi se dobio željeni politički aranžman. Na dugi rok, ispunjavanje takvih očekivanja biće presudno za Kosovo i njegove građane.

Robert C. Ostin predaje istoriju i politiku jugoistočne Evrope na Mank Centru za međunarodne studije Univerziteta u Torontu.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.