Izbori u Srbiji presudni za evropsku perspektivu zemlje

04/12/2006

Izbor sa kojim se suočava Srbija dok se priprema za izbore 21. januara je nedvosmislen. Pošto će najveći broj glasova pojedinačno osvojiti nacionalistička stranka na čijem se čelu izborne liste nalazi čovek optužen pred Haškim tribunalom, demokratske partije, često u svađi, pod pritiskom su da prevaziđu međusobne razlike.

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda – 04/12/06

Vođi SRS Vojislavu Šešelju sudi se u Hagu. Poslednja istraživanja govore da će njegova stranka osvojiti više od 34 odsto glasova na januarskim izborima. [Geti Imidžis]

Predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji, zakazani za 21. januar, mogli bi da budu presudni za evropsku budućnost te zemlje. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da stranke demokratskog bloka imaju tek neznatnu prednost u biračkom telu ispred Srpske radikalne stranke (SRS) i Socijalističke partije Srbije, koje predstavljaju političko nasleđe bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.

Šest godina posle svrgavanja Miloševića, koji je umro od srčanog udara u haškoj zatvorskoj ćeliji 11. marta, demokratske partije nalaze se pred tri velika izazova. Status Kosova, južne srpske pokrajine koja je pod upravom UN od 1999. godine, verovatno će biti rešen posle izbora. Posle toga, ukoliko na vlasti bude nova demokratska vlada, moraće da izruči Haškom tribunalu bivšeg generala vojske bosanskih Srba Ratka Mladića, optuženog za genocid u Bosni i Hercegovini. Istovremeno, nova vlada moraće da uloži velike napore za nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU. Ti razgovori suspendovani su u maju ove godine, zbog neizručivanja Mladića.

Prema rezultatima nedavne ankete agencije Medijum Galup, najveći broj mesta u parlamentu najverovatnije će osvojiti desničarska SRS, čiji vođa Vojislav Šešelj čeka na suđenje u Hagu. Anketa pokazuje da će radikali osvojiti 34,9 odsto glasova, što će im doneti čak 102 od ukupno 250 mesta u parlamentu.

“Očekujem pobedu demokratskih snaga, pobedu politike koju definiše jedan cilj, a to je članstvo u EU i poboljšanje životnog standarda građana”, rekao je o izborima predsednik Srbije Boris Tadić. [Geti Imidžis]

Druga po popularnosti je Demokratska stranka predsednika Borisa Tadića, sa oko 22,9 odsto glasova. Na trećem mestu je Demokratska stranka Srbije premijera Vojislava Koštunice, sa 13,9 odsto. Socijalisti, koji će birati prvog predsednika stranke posle Miloševića na kongresu početkom meseca, imaju 5,6 odsto. G17 Plus bivšeg ministra finansija Mlađana Dinkića ima oko 5,2 odsto. Cenzus će verovatno preći i stranke nacionalnih manjina.

Sa takvim rasporedom snaga, demokratski blok mogao bi da formira vladu samo ako se napravi koalicija svih poslanika koji uđu u novi parlament, osim predstavnika radikala i socijalista. Da bi ojačali svoje pozicije, demokrate su napravile koaliciju Sandžačkom demokratskom partijom. Na drugoj strani, DSS je napravila savez sa nekoliko regionalnih stranaka iz centralne Srbije.

Zbog potencijalno velike važnosti izbora, međunarodna zajednica je podržala demokratske snage. Specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari odložio je objavljivanje rezolucije o statusu do posle izbora. Mnogi zapadni analitičari i medijski izvori kažu da će Ahtisari predložiti neku vrstu uslovne nezavisnosti za Kosovo. To bi moglo da izazove politički haos u Srbiji; otuda i njegova odluka da odloži rešenje statusa za budućnost.

I EU šalje signale. Beogradska agencija Tanjug objavila je detalje neformalnog dokumenta Finskog predsedništva EU, u kome se kaže da će narednih dana biti poslata jasna poruka građanima Srbije o njihovoj evropskoj perspektivi.

Srbija je pozvana u Partnerstvo za mir na samitu u Rigi prošle nedelje. [Geti Imidžis]

Taj dokument predviđa sve češće sastanke političkih i ekonomskih lidera, ubrzavanje pregovora o viznim olakšicama i početak realizacije finansijskih programa iz pretprijemnih fondova, što je sve deo napora da se ojačaju odnosi između EU i Beograda.

Najnoviji događaj u tom pravcu je poziv upućen Srbiji na samitu NATO-a u Rigi da se pridruži Partnerstvu za mir (PZM), zajedno sa njenim bivšim partnerom iz državne zajednice, Crnom Gorom, kao i Bosnom i Hercegovinom; to je prvi korak ka eventualnom članstvu u Alijansi. Godinama je članstvo u PZM uslovljavano saradnjom sa Haškim tribunalom, a posebno hapšenjem i izručivanjem Mladića. Ta drastična promena politike, koja je šokirala glavnog tužioca Karlu del Ponte, snažna je poruka o tome da Zapad želi nastavak demokratskih procesa u Srbiji. Reformski političari su godinama upozoravali da će politička budućnost biti sumorna ako ne budu mogli da ponude bilo kakve pozitivne rezultate na spoljnopolitičkom planu. Čini se da je međunarodna zajednica uvažila to upozorenje.

Kada je raspisivao izbore, Tadić je rekao da će 21. januara Srbija birati između evropske budućnosti i povratka u ne tako davnu „mračnu prošlost“ Miloševićevog doba. “Očekujem pobedu demokratskih snaga, pobedu politike koju definiše samo jedan cilj, a to je članstvo u EU i poboljšanje životnog standarda građana”, rekao je on. Za manje od dva meseca srpski birači pokazaće da li je bio u pravu ili ne, pod budnim okom sveta.