Novo doba za rumunske Rome

20/11/2006

Prema zvaničnim procenama, Romi čine nekih 2,5 odsto stanovništva u Rumuniji, ali bi stvarna brojka mogla da bude mnogo veća. Oni su takođe jedna od najugroženijih grupa u toj zemlji, jer ih 74 odsto živi u siromaštvu. Kako se Rumunija priprema da uđe u EU, u toku su napori da se kvalitet života Roma poboljša.

Paul Čokoiju za Southeast European Times iz Bukurešta – 20/11/06

Popis iz 2002. godine utvrdio je da u Rumuniji živi 535.140 Roma, ali neke procene govore da ih ima više miliona. [Geti Imidžis]

U Evropi živi najmanje osam miliona Roma, od čega šest miliona u centralnoj i istočnoj Evropi. Poslednji popis, 2002. godine, pokazao je da u Rumuniji živi njih 535.140, što je 2,5 odsto stanovništva; međutim, nezvanične procene govore da ih ima čak 2,5 miliona.

Stručnjaci za istoriju Roma slažu se da Romi potiču iz Indije, iz koje su verovatno otišli u 10. veku. Međutim, i dalje je teško precizno utvrditi kada su se naselili na teritoriji današnje Rumunije. Prvi dokumentovani dokazi o Romima u Rumuniji potiču iz 1374, kada je Dan Prvi ponudio manastiru Vodita četrdeset Roma kao roblje. To je bio status koji su oni imali vekovima. Transilvanijski Romi su 1424. godine, prema ustavu, bili predvođeni vojvodom (vladarom), ali je tu odredbu ukinula pokrajinska skupština 1588.

Ropstvo u Transilvaniji ukinuo je austrijski car Jozef II 1785. godine. Četiri godine kasnije, prvi Romi primljeni su u škole i crkve u toj provinciji. Situacija je bila drugačija u ostale dve rumunske pokrajine – Moldaviji i Valakiji – koje su još bile pod turskom vlašću i protivile se modernim idejama sa Zapada. U njima je ropstvo potpuno ukinuto tek 1855. i 1856. godine, pod pritiskom pisaca i intelektualaca.

Posle viševekovnog ropstva usledili su progoni i deportacije tokom pronacističkog režima Jona Antoneskua u Drugom svetskom ratu. Gotovo 38.000 rumunskih Roma stradalo je u holokaustu, pokazuju podaci Rumunske komisije za ratne zločine. Komunistička diktatura posle rata na silu je raselila čitave romske zajednice i konfiskovala njihovu imovinu sa ciljem stvaranja homogenog rumunskog društva.

Tokom pola veka, komunizam je pokušavao da prikrije te probleme gajeći iluziju utopije. Sa padom tog sistema i početkom tranzicije, međutim, izbile su socijalne tenzije, a rumunski mediji, koji su tada bili u ekspanziji, dolivali su ulje na vatru. Jedan romski seljak u naselju Bolintin kraj Bukurešta, ubio je 1991. godine jednog Rumuna. Ubistvo je izazvalo gnev rumunske zajednice u selu, koja je počela da pali romske kuće. Dve godine kasnije, 23. septembra 1993, troje Roma stradalo je u Hadareniju, u okrugu Mures, od ruku besnih seljaka. Jedna od žrtava je pre toga nožem izbola jednog Rumuna. Njegov zločin navukao je na njih kolektivnu kaznu – 14 kuća romske zajednice spaljeno je, a 175 Roma koji su 70 godina živeli u Hadareniju isterani su iz sela.

U julu 2003. godine u Budimpešti lideri osam zemalja centralne i istočne Evrope dogovorili su se o pokretanju “Dekade Roma 2005-2015". [Romadecade.org]

Između 1990. i 1993, najmanje osam Roma ubijeno je, a mnogi drugi su teško ranjeni u kolektivnom nasilju, stoji u izveštaju Evropskog centra za romska prava. Zabeleženi su i česti slučajevi maltretiranja Roma od strane policije. Kao i kod krivičnih dela pojedinačnog nasilja, takvi događaji često ostaju nekažnjeni i ponekad ne bude sprovedena ni adekvatna istraga.

Rasističke izjave davao je vođa ekstremističke opozicione partije, Korneliju Vadim Tudor. Prema izveštaju OEBS-a, on je u avgustu 1998. godine navodno objavio program u deset tačaka u kome je stajalo da je “potrebno izolovati romske zločince u posebne kolonije” da bi se “zaustavilo pretvaranje Rumunije u ciganski kamp”.

Vlada je, na drugoj strani, prepoznala potrebu da se promoviše i primeni strategija za romsku manjinu. U februaru 1997. godine, vlada je osnovala Nacionalnu kancelariju za Rome u okviru Odeljenja za nacionalne manjine. U oktobru 2004, ta kancelarija je pretvorena u Nacionalnu agenciju za Rome, predvođenu predsednikom u rangu državnog sekretara.

Dve hiljade i prve godine, vlada je usvojila nacionalnu strategiju za poboljšanje kvaliteta života Roma. Ta strategija definiše prioritete u deset glavnih domena aktivnosti, među kojima su socijalna zaštita, zdravstvo, pravosuđe, obrazovanje, komunikacije i učešće u građanskom društvu. Projekat PHARE vredan 7,6 miliona evra kao podrška toj strategiji završen je u aprilu 2006. U međuvremenu, generalni inspektorat rumunske policije pokrenuo je program sa ciljem poboljšanja odnosa između policije i romske zajednice i povećanja kapaciteta policije da efikasno reaguje na tenzije između Roma i neromskih zajednica. Taj program koncipiran je u saradnji sa Projektom za etničke odnose i Odeljenjem za pravosudnu administraciju Univerziteta u Luizvilu.

U julu 2003. u Budimpešti, lideri osam zemalja centralne i istočne Evrope dogovorili su se o pokretanju “Dekade integracije Roma 2005-2015”, projekta koji su inicirali Svetska banka i Fond za otvoreno društvo. Primarni ciljevi tog projekta su eliminacija diskriminacije i siromaštva među Romima. Rumunija je bila predsedavajući tog programa godinu dana – od jula 2005. do jula 2006. godine.

U julu 2006, Svetska banka pristala je da pozajmi Rumuniji 58,5 miliona za projekat socijalnog uključivanja. Korisnici tog programa su neke od najugroženijih grupa u zemlji – romska manjina, ugrožena deca i/ili deca koja izlaze iz prihvatilišta, hendikepirane osobe i žrtve nasilja u kući. Projekat je razvijen po principima nove Strategije partnerstva sa zemljama, sa ciljem da se pomogne Rumuniji da ispuni svoje obaveze iz Zajedničkog memoranduma o integraciji potpisanog sa Evropskom komisijom.

Za manje od tri meseca Rumunija će ući u EU. Krajnje je vreme za rešavanje pitanja društvenih sektora da bi se korist od reformi i ulaska u EU mogla preneti na najugroženije segmente u zemlji. Sa 74 odsto stanovništva koje živi u siromaštvu, stopom smrtnosti novorođenčadi četiri puta većom od proseka u zemlji i zvaničnom stopom zaposlenosti od 13 odsto, Romi su posebno ugrožena kategorija. Poslednji popis, sproveden 2002. godine, otkrio je da je četvrtina Roma nepismena. Pošto ne žele da odustanu od svojih običaja kojih se drže stotinama godina, među kojima i venčavanja dece u ranim godinama, Romi su često u sukobu sa vlastima i sa zakonom.

Organizacija Majnoriti voč, sa sedištem u Londonu, smatra da bi Rumunija i Bugarska trebalo da upotrebe deo svojih sredstava za regionalni razvoj da poboljšaju život Roma. Ukoliko napor ne bude održiv, poboljšanja će biti samo kratkoročna. A to je nešto što ni jedna ni druga zemlja ne mogu sebi da dozvole.