Poslovanje u Jugoistočnoj Evropi

09/10/2006

Dve balkanske zemlje uvrštene su na listu najboljih deset reformista u najnovijem izveštaju Svetske Banke o poslovanju (Doing Business). Buduće članice EU Bugarska i Rumunija takođe su postigle dobar rezultat na polju lakoće poslovanja.

Georgi Mitev-Šantek za Southeast European Times -- 09/10/06

Žena prolazi pored izloga prodavnice luksuzne odeće u Sofiji. Izveštaj Svetske banke “Doing Business 2007” visoko je ocenio Bugarsku i Rumuniju zbog obezbeđivanja uslova za lako poslovanje. [Getty Images]

Većina stanovnika Balkana složila bi se da je privlačenje direktnih stranih investicija od ključne važnosti za dugoročni rast i prosperitet; da bi se to postiglo, potrebno je stvoriti povoljnu klimu za biznis. Jedna od mera toga koliko je taj region napredovao je i najnoviji izveštaj Svetske banke o posovanju.

Izveštaj koji su pripremile Svetska banka i njen partner iz privatnog sektora – Međunarodna finansijska korporacija (The International Finance Corporation) – proučava trendove uslova poslovanja širom sveta i rangira zemlje u pogledu sprovedenih reformi i lakoće poslovanja. Kao što se može očekivati od regiona u tranziciji, Jugoistočna Evropa je pokazala odlične rezultate u nekim kategorijama, a u nekim drugim slabe.

Dve zemlje – Hrvatska i Rumunija – uvrštene su na listu najboljih reformista, dok su Bugarska i Rumunija postigle dobar rezultat u pogledu lakoće poslovanja.

Rumunija je u ukupnom poretku na listi reformista zauzela drugo mesto, pošto je ostvarila institucionalni napredak u šest od deset kategorija. Ta zemlja je “pojednostavila procedure za dobijanje građevinskih dozvola i uspostavila jedinstvenu kancelariju za obradu zahteva”, ocenila je Svetska banka. “Pre promena, privrednici su morali da obilaze pet različitih agencija.”

Pored toga, ta zemlja smanjila je vreme potrebno za dobijanje građevinske dokumentacije, usvojila nove zakone o radu koji podstiču preduzeća da angažuju radnike bez iskustva i olakšavaju prekograničnu trgovinu,” smatra Svetska banka.

Hrvatska je takođe zabeležila dobar rezultat (sedmo mesto) u pogledu reformi. Vlada je smanjila vreme potrebno za registraciju imovine sa 596 na 399 dana uvođenjem kompjuterizovane evidencije, kao i prebacivanjem veće odgovornosti na službenike.

Srbija nije uspela da se probije na listu prvih deset reformista ove godine, iako je prošle godine u tom domenu bila prva u svetu. Međutim, izveštaj o poslovanju je ipak istakao da je ta zemlja ostvarila «jednu od najsmelijih reformi» 2007. godine, a to je olakšavanje procedura za izvoz i uvoz u svom novim zakonu o carinama. Vreme potrebno za uvoz robe smanjeno je sa četrdeset i četiri na dvanaest dana. Za izvoz robe danas je potrebno jedanaest dana, umesto nekadašnjih trideset. Preko granice, u Makedoniji, za izvoz i uvoz potrebno je trideset i pet, odnosno trideset i dva dana.

Izveštaj su pripremile Svetska banka i njen partner iz privatnog sektora – Međunarodna finansijska korporacija. [Getty Images]

Druga rang lista izveštaja “Doing Business 2007” sačinjena je na osnovu ocena lakoće poslovanja u 175 zemalja širom sveta. Rumunija je i na toj drugoj listi dobro prošla, izborivši se za 49. mesto. I Bugarska je bila dobra (54. mesto). Te dve zemlje, koje su pred ulaskom u EU, prošle su bolje od sadašnjih članica Slovenije (61.), Mađarske (66.), Poljske (75.), Italije (82.) i Grčke (109.). Poslednja među njima, Grčka, bila je tek nekoliko mesta iznad Albanije (120.), ali i ispod Bosne i Hercegovine (95.) i Makedonije (92.).

Uprkos dobrom rezultatu u pogledu reformi, Hrvatska je završila poslednja među zemljama Jugoistočne Evrope na rang listi lakoće poslovanja, što ilustruje mešavinu dobrih i loših vesti koje karakterišu region u celini.

Kao konkretne pokazatelje, “Doing Business 2007” procenjuje propise koje utiču na poslovanje u deset oblasti: osnivanje preduzeća, dobijanje dozvola, zapošljavanje radnika, registracije imovine, dobijanje kredita, zaštita investitora, plaćanje poreza, prekogranična trgovina, sprovođenje ugovora i gašenje firme. Svi zajedno, ti pokazatelji se koriste za analizu rezultata i izvlačenje zaključaka o delotvornosti reformi.

I tu je bio slučaj da zemlje u tranziciji beleže dobre rezultate u pogledu nekih pokazatelja, a slabije kod drugih. Hrvatska je, na primer, bila slaba u kategoriji zaštite investitora, gde je rangirana na 156. mestu, samo 19 mesta iznad Albanije. Regionalni pobednici u toj kategoriji su Rumunija i Bugarska, obe na 33. mestu.

Na drugoj strani, Hrvatska je zabeležila dobar rezultat u pogledu sprovođenja, odnosno naplate duga iz ugovora, koje zahteva samo 22 koraka i 561 dan, po ceni od 10% od duga. Nasuprot Hrvatskoj je Bosna i Hercegovina, gde biste morali da potrošite jednu petinu duga iz ugovora da bi ste ga naplatili.

Izveštaj takođe proučava postupak za osnivanje firme. U Rumuniji je ta procedura jednostavna i transparentna i zahteva pet koraka i vremenski utrošak od jedanaest dana, a za registracioni broj preduzeća nije potrebno uložiti depozit. Na troškove osnivanja preduzeća u Rumuniji odlazi samo 4,4% Bruto nacionalnog dohotka (BND) po glavi stanovnika.

Nasuprot tome, u Albaniji je za osnivanje preduzeća potrebno 344 koraka i 22 dana, po ceni od 287% bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika.

Makedonija zaostaje u pogledu izvozno/uvoznih procedura, ali je napravila napredak u drugim oblastima – zakonu o radu, na primer. Pojednostavljena su pravila o uslovima ugovora, plaćanju prekovremenog rada i otpremninama. Vreme potrebno za osnivanje nove firme je više nego prepolovljeno – sa 48 na 18 dana. I Bugarska je ubrzala procedure za osnivanje nove firme i smanjila poresko opterećenje preduzeća.

Poreske stope niže su u Srbiji i Turskoj nego bilo gde drugde u regionu – na primer, u Rumuniji. U Srbiji, preduzetnici moraju da plate 41 različiti porez, u iznosu od ukupno 38,9% bruto profita. U Rumuniji, preduzeća plaćaju 49% bruto profita, u obliku 89 različitih poreza.

Generalno gledano, izveštaj zaključuje da je u čitavom svetu lakše bilo poslovati 2005-2006, sa ukupno 213 regulatornih reformi u 112 zemalja koje su smanjile vreme, troškove i birokratiju. “Reforme bi trebalo da olakšaju teret na svim preduzećima: malim i velikim, domaćim i stranim, urbanim i ruralnim,” kaže jedan od autora izveštaja, Simeon Đankov.

“Na ovaj način, ne mora da se pogađa gde će se dogoditi sledeća ekspanzija zaposlenosti. Svaka firma imaće priliku da prosperira.”