Iz Srbije u svet za šaku evra

03/07/2006

Po početnim cenama od devet evra, beogradski studenti uskoro će moći da posete rodbinu u Kelnu, obiđu Veneciju ili vide zašto Budimpeštu zovu “Parizom istoka”. Vlasnici malih preduzeća moći će da putuju na Zapad da bi promovisali svoje proizvode ili potpisivali ugovore. “Lou kost” kompanije stižu u Srbiju da bace rukavicu u lice najvećem nacionalnom avioprevozniku JAT-u i otvore nove horizonte za putovanja. Za većinu Srba, međutim, i dalje su prepreka vize i nemanje pristupa internetu.

Georgi Mitev-Šantek za Southeast European Times iz Beograda – 03/07/06

Turisti stoje pred starom parnom lokomotivom na stanici u Mokroj Gori u Srbiji. Mokra Gora bi uskoro mogla da postane destinacija čarter letova, ako obližnji vojni aerodrom bude otvoren za civilnu upotrebu. [Geti Imidžis]

Sporazum o otvorenom nebu, koji su nedavno u Strazburu potpisali ministri nekoliko balkanskih zemalja i njihove kolege sa Islanda i iz Norveške, doneće opipljivu korist Srbiji. Prva "lou kost" kompanija koja će poslovati u Srbiji, Džermanvings planira da 2. septembra predstavi let Beograd-Keln, a domaća kompanija Centavia (Central European Airlines) podnela je zahtev za izdavanje dozvole.

Usluge kompanije “Džermanvings” koštaće između devet i četrdeset i devet evra, što je nekoliko puta jevtinije od nacionalnog autoprevoznika JAT-a. Centavia, na drugoj strani, planira da leti za Atinu, Frankfurt i Istanbul u pola cene u odnosu na velike kompanije. Srpska kompanija registrovana je u Beogradu, a njeni piloti već se obučavaju u Engleskoj.

Na međunarodnom planu, "lou kost" kompanije grabe sve veće parče kolača. Profit Rajanera prošle godine iznosio je 268,9 miliona evra, dok je Izidžet zaradio 99,8 miliona. Američka kompanija Sautvest Erlajns pohvalila se zaradom od ni manje ni više nego 435,1 milion evra.

Vreme je da taj fenomen krene i u Srbiji. Projekat Er Maksi srpskog tajkuna Miroslava Miškovića i njegovog Delta Holdinga, neslavno je propao prošle godine pre nego što uspeo da nabavi jedan jedini avion. Ključna figura tog projekta, bivši generalni direktor JAT-a Predrag Vujović, sada radi sa kompanijom Centavia. Međutim, za tog novog avioprevoznika čini se da ima budućnosti: dobio je garanciju za osiguranje od banke od 400.000 evra i već iznajmljuje jedan britanski avion.

Iako je jeftino letenje i dalje u nekoj embrionalnoj fazi, JAT i njegov direktor Nebojša Starčević već su zabrinuti. To je i očekivano, pošto je nacionalna kompanija prošle godine zabeležila gubitak od devetnaest miliona evra. JAT se nada da će ove godine taj gubitak svesti na samo 3,7 miliona, ali i ako bude uspeo, to neće biti razlog za euforiju. JAT-ovi dugo očekivani letovi za Kanadu i Sjedinjene Države u nezgodnoj su poziciji zbog nedobijanja dozvole.

JAT takođe mora da trpi konkurenciju Montavije, kompanije filijale Montenegro erlajnsa. Registrovana u Nišu kao srpska firma, već pravi zaradu leteći za Cirih.

Starčević smatra da se još nisu stekli uslovi za tržište jeftinih avio usluga u Srbiji. Svejedno, JAT ne može da nastavi da posluje kao ranije. Nije pitanje “da li”, već “kada” će konkurencija biti drastično povećana.

Za obične građane mogućnost pristupačnog putovanja više je nego dobrodošla. Međutim, radost zbog mogućnost da se u Evropu putuje za trideset evra kvare dve stvari: politika i neadekvatna tehnologija. I dalje je teško dobiti vizu za zapadne zemlje ako imate srpski pasoš. I dok u bliskoj budućnosti postoji nada za olakšavanje viznog režima za studente i poslovne ljude, prosečni Srbi će morati duže da čekaju da se situacija popravi.

Još jedan problem je internet. "Lou kost" kompanije prodaju svoje karte isključivo preko interneta, a poznato je da Srbija još uvek kaska za svetom kada je reč o poslovnom korišćenju kompjutera.

Ipak, Srbi mogu da se uteše činjenicom da je taj proces krenuo. Jednom kada je krenuo, biće ga teško zaustaviti. To je bar jasno ako se pogleda preko granice, gde postoji na desetine kompanija. Rumuni, na primer, mogu jeftino da lete iz Bukurešta za Palermo preko Vindžeta, ili Cimber Erom do Kopenhagena; Hrvati lete iz Zagreba za London Vizerom za samo četrdeset evra; toliko plaćaju i Albanci za letove iz Tirane za Veneciju avionima kompanije Alpi Igls.

Rupe u domaćem avio prevozu takođe se mogu popuniti jeftinim letovima. Grad Niš je, uz pomoć norveške vlade, uložio novac i velike napore u rekonstrukciju drugog najvećeg aerodroma u zemlji, koji je JAT zapostavljao. Prema rečima direktora aerodroma Radisava Radojkovića, državni avioprevoznik ne želi da razvije avionski prevoz između destinacija u Srbiji. Kao rezultat toga, niški aerodrom sve više se oslanja na čarter usluge, poput one kompanije Tomson skajflajts koji prevozi britanske turiste na Kopaonik.

I zaista, kao što će jeftini letovi značiti veću međunarodnu pokretljivost srpskih građana, mogli bi i da privuku turiste iz sveta u Srbiju. U bliskoj budućnosti, čarter kompanije koje opslužuju posetioce iz sveta mogle bi da počnu da koriste aerodrome Lađevci, koji se nalazi u blizini dve popularne turističke destinacije – Zlatibora i Vrnjačke banje. Lokalne vlasti već su se obratile Ministarstvu za kapitalne investicije da otvori vojni aerodrom za civilnu upotrebu.

Još jedan vojni aerodrom, Ponikve, nalazi se u blizini Mokre Gore i čuvenog etno sela koje je napravio reditelj Emir Kusturica. Ponikve imaju jednu od najdužih pisti na Balkanu; tokom većeg dela godine nema magle, a aerodrom može da primi sve vrste aviona.