Svetska banka poziva na povećanje investicija u komercijalne inovacije

01/05/2006

Upozoravajući zemlje od Srednje Evrope do Srednje Azije da zaostaju za razvijenim svetom na polju ulaganja u razvoj i istraživanja, novi izveštaj Svetske banke istovremeno ih poziva da preduzmu korake na poboljšanju uslova za povećane investicije u komercijalne inovacije kao instrument za povećanje privrednog rasta i smanjivanje siromaštva. Prema mišljenju stručnjaka te organizacije, važno je povećati ulogu privatnog sektora, kao i uvesti ekonomske stimulacije, poboljšati informacionu infrastrukturu i sprovesti reforme obrazovanja.

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije - 01/05/06

Region danas na razvoj i istraživanja troši manje od jednog procenta BDP, što je daleko ispod ciljane stope EU od tri odsto. [Geti Imidžis]

Zemlje od Srednje Evrope do Srednje Azije zaostaju za većinom zemalja razvijenog sveta kada se radi o ulaganju u razvoj i istraživanja, stoji u nedavnom izveštaju Svetske banke.

Prosečan utrošak na razvoj i istraživanja u regionu danas je manje od jedan odsto BDP, što je daleko ispod ciljane stope EU od tri odsto, nalaz je studije pod nazivom "Državna finansijska podrška komercijalnim inovacijama". Uz to, dve trećine troškova na istraživanja u gore navedenim, uglavnom post-komunističkim zemljama, pokriva se iz državnih sredstava, dok na Zapadu 65 do 70 odsto ukupnih troškova pokriva privatni sektor. U Japanu, udeo privatnog sektora je 80 odsto.

Cilj autora izveštaja bio je da se zemljama Evrope i Srednje Azije (ECA) ponude mogućnosti da povećaju produktivnost i rast stvaranjem povoljnog okruženja za primenu znanja u ekonomiji putem inovacija i učenja. Oni su analizirali razne finansijske instrumente za podsticanje inovacija u regionu i preporučili reformske mere koje bi trebalo sprovesti pre primene tih instrumenata.

Sedam zemalja Jugoistočne Evrope -- Albanija, Bosna i Hercegovina (BiH), Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija i Crna Gora i Turska -- nalaze se među 25 zemalja ESA procenjenih u izveštaju. Tu su još trinaest bivših sovjetskih republika, među kojima i sadašnje članice EU Estonija, Letonija i Litvanija, kao i pet drugih bivših komunističkih zemalja -- Češka Republika, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija -- koje su takođe ušle u Uniju 2004. godine.

Koristeći paket "Indikatora ekonomije znanja" (Knowledge Economy Indicators - KEI) - ekonomske olakšice, obrazovanje, sistem inovacija i informacionu infrastrukturu -- studija je rangirala zemlje po njihovoj sposobnosti da efikasno ulažu u inovacije. Svaka zemlja dobila je ocenu od jedan do deset za svaki indikator i ukupnu KEI ocenu, koja određuje njen plasman.

Od 25 zemalja ESA, najbolje tri kada je o KEI reč su Estonija sa 8,26 poena, Slovenija sa 7,88 poena i Litvanija sa 7,17 poena. Posle njih dolaze drugih pet novih članica EU, a zatim slede Hrvatska sa 6,22 poena i Bugarska sa 6,19, na devetom i desetom mestu. Od ostalih zemalja Jugoistočne Evrope, Rumunija je dvanaesta sa 5,27 poena; Turska je na šesnaestom mestu sa 4,73 poena, a Srbija i Crna Gora је sedamnaesta sa 4,55 poena. Sa ukupnom ocenom 3,02, BiH je na 23. mestu, ispred Albanije, koja je pretposlednja od 25 zemalja ECA, sa 2,99 poena.

Poređenja radi, Finska - jedna od najinovativnijih ekonomija na svetu, ima opštu KEI ocenu od 9,02 poena i 9,73 poena za inovacije i 9,21 poena za obrazovanje.

"Državnih para nema na pretek i treba ih koristiti samo za finansiranje istraživanja kada se steknu uslovi da ta istraživanja urode plodom", naglasio je glavni autor studije Jicak Goldberg. [Svetska banka]

Zemlje Jugoistočne Evrope dobile su "pomešane" ocene za pojedinačne indikatore. Hrvatski skor od 7,12 poena za inovacije najviši je i ta zemlja je četvrta od 25 zemalja ECA, ispred šest članica EU. Međutim, Hrvati su dobili samo 4,31 poen za svoj režim ekonomskih olakšica i stimulacija, što znači da je u toj oblasti neophodan napredak.

Bugarska je zabeležila najviši skor u obrazovanju sa 6,73 poena i zahvaljujući tome je bolje plasirana od drugih zemalja Jugoistočne Evrope, ali je istovremeno dva mesta ispod svog plasmana na generalnoj KEI listi.

Rumunija je, na primer, dvanaesta na generalnom KEI plasmanu od 25 zemalja ECA, ali je tek dvadeseta u obrazovanju zbog malih ulaganja države u taj sektor. Turski nivo BDP po glavi jednak je litvanskom i slovačkom, ali se Turci nalaze iza Litvanije i Slovenije kada se radi o generalnom KEI indeksu, zbog slabog rezultata u pogledu prosečnih godina školovanja i uspeha u matematici. Turska je u obrazovanju na 24. mestu.

Skor od manje od 2,50 poena za neki pojedinačni indikator siguran je znak uskog grla u toj oblasti. BiH i Albanija su, na primer, dobili samo 1,02 odnosno 1,65 poena za inovacije, dok je Srbija najgoru ocenu od 2,15 dobila za indikator ekonomskih stimulacija i olakšica.

Ako države ulože dodatna sredstva da bi podstakle inovacije, a istovremeno ne obezbede i ekonomske olakšice i stimulacije, poboljšaju informacionu infrastrukturu i ne reformišu obrazovanje, taj novac biće bačen, stoji u izveštaju. Uz to, povećanje ulaganja u inovacije neće doneti poboljšanja ukoliko privatni sektor ne bude u svemu tome igrao veću ulogu.

Uprkos velikom broju istraživača i uspešnim obrazovanjem nasleđenim iz komunističkog perioda, zemlje bivšeg istočnog bloka neće lako moći da te potencijalne adute iskoriste za uspeh u oblasti inovacija, ukoliko univerziteti i istraživačke institucije ne budu radili zajedno sa privatnim sektorom, smatra Svetska banka.

Svetska banka bila je domaćin Foruma o ekonomiji znanja u Pragu od 28. do 30. marta. Trodnevni samit okupio je predstavnike 27 nacija iz regiona. [Svetska banka]

"Državnih para nema na pretek i treba ih koristiti samo za finansiranje istraživanja kada se steknu uslovi da ta istraživanja urode plodom", naglasio je glavni autor studije Jicak Goldberg. [Svetska banka]

Postojanje stimulacija za podsticanje saradnje između istraživača i privatnog sektora, kao i pristup kompjuterima i internetu, neki su od potrebnih uslova. Neophodna je i vladavina prava, kaže Goldberg, kao i zaštita prava na intelektualnu svojinu i borba protiv korupcije.

Radi diskusije o tome kako zemlje ECA mogu da poboljšaju svoje sisteme inovacija i pomognu firmama da bolje koriste znanje, Svetska banka bila je od 28. do 30. marta u Pragu domaćin Foruma o ekonomiji znanja. Trodnevni samit okupio je predstavnike 27 zemalja regiona.

"Pretvaranje istraživanja i razvoja u ekonomski uspeh ključno je za postizanje održivog i dugoročnog ekonomskog rasta", rekao je u uvodnoj reči na konferenciji Šigeo Kacu, potpredsednik Svetske banke za oblast ECA. "To znači da će zemlje Istočne Evrope i Srednje Azije morati da prestanu da troše svoje ionako ograničene resurse na arhaične sisteme inovacija i počnu da podstiču privatne firme da se uključe u taj proces, kao što je to slučaj na Zapadu."

To ne znači da bi države trebalo potpuno da prestanu da finansiraju istraživanja, ali kada izdvajaju sredstva za te aktivnosti, naglasak bi trebalo da bude na istraživanja privatnih preduzeća. "Važnija uloga za države je da sprovode neophodne strukturne reforme da bi ulaganja u inovacije donela korist", rekao je Kacu. "Usmeravanje resursa koji se uštede u obrazovanje, zdravstvo i socijalnu sigurnost doneli bi i povećanje produktivnosti. Uz to, države moraju da olakšaju pristup građana internetu, ohrabre precizno finansijsko izveštavanje preduzeća i podupru vladavinu prava. Isto važi i za borbu protiv korupcije i primenu propisa o zaštiti prava na intelektualnu svojinu."