Napredak u reformama odbrane Srbije i Crne Gore

13/02/2006

Srbija i Crna Gora postigle su konkretne rezultate u reformama svog sistema odbrane. Dužina vojnog roka, kao i njegovo civilno služenje, skraćeni su da bi se smanjili troškovi. Razne agencije konsolidovane su i stavljene pod kontrolu Ministarstva odbrane. Nepotrebna vojna imovina prodata je. Uspostavljen je zakonski okvir za reforme i tako stvoreni uslovi za ukupni cilj - izgradnju moderne i profesionalne vojske koja doprinosi regionalnoj stabilnosti i učestvuje u međunarodnim mirovnim operacijama. Istovremeno, izveštaji o umešanosti vojske u sakrivanju haških optuženika bacaju senku na čitav napor u sprovođenju reformi.

Antonela Arhin za Southeast European Times – 13/02/06

Ministarstvo odbrane želi da izgradi sistem koji je u potpunosti pod civilnom i demokratskom kontrolom, koji nije preskup, koji je integrisan u evrotlantske strukture i sposoban da doprinese regionalnoj stabilnosti. [AFP]

Uprkos velikim teškoćama, Srbija i Crna Gora može se pohvaliti uspešnom reformom svog sistema odbrane. U oktobru 2005, Savet ministara usvojio je zakon o skraćivanju vojnog roka sa devet na šest meseci, a civilnog vojnog roka sa trinaest na devet meseci. U međuvremenu, oružane snage Srbije i Crne Gore služe u mirovnim misijama u Burundiju, Kongu, Obali Slonovače i Liberiji, a uskoro će preuzeti i nove misije.

Skraćivanje vojnog roka pomoćiće da se reši jedan od najvećih izazova za vojsku: potreba za smanjivanjem troškova.

U svakom slučaju, efekti su značajni. Zbog činjenice da se nova pravila primenjuju retroaktivno, otprilike trećina pripadnika vojske odjednom su se našli u situaciji da treba da napuste kasarne. U novembru 2005, kada je junska klasa odlazila kući, u zemlji je ostalo tek osam hiljada obučenih vojnika. To možda jeste bila šok terapija, ali drugog izbora nije bilo, ako se ima u vidu teška finansijska situacija u vojsci.

Pored nedostatka prihoda, pred Srbijom i Crnom Gorom je zadatak izgradnje sistema odbrane koji će u potpunosti biti pod civilnom i demokratskom kontrolom. Poslednjih godina, zbog optužbi da elementi vojske štite haške optuženike, mnogi su se upitali da li političke institucije u zemlji imaju dovoljnu kontrolu nad aktivnostima oružanih snaga, odnosno da li imaju potpune informacije o tim aktivnostima. Vlada premijera Vojislava Koštunice nedavno je priznala da postoji verovatnoća da su neki pripadnici vojske pomagali da najtraženiji haški optuženik, Ratko Mladić, izbegne hapšenje. U slučaju koji je 2004. godine uzburkao javnost, dvojica stražara ubijena su pod misterioznim okolnostima; neki tvrde da su stradali zato što su imali saznanja o prisustvu haških optuženika u nekom vojnom objektu.

Srbija i Crna Gora moraće da reši takve probleme ako želi da ostvari svoj cilj integracije u evroatlantske strukture. Mora da pokaže da pravi profesionalnu, dobro obučenu i interoperabilnu vojsku koja je odgovorna civilnim vlastima, koja poštuje vladavinu zakona i koja je sposobna da doprinese regionalnoj stabilnosti.

Novi direktor Fonda za reformu sistema odbrane Obren Joksimović mora da obezbedi sredstva za finansiranje programa reformi. [arhiva]

U tom cilju preduzeti su neki važni koraci. Među njima je osnivanje Centra za mirovne operacije; prebacivanje sistema vojnog pravosuđa na civilne sudove; reorganizacija Ministarstva odbrane; i konsolidacija preklapajućih i suvišnih agencija - na primer, Uprava za obaveštajne poslove i Uprava za bezbednost pretvoreni su u u Vojno-obaveštajnu agenciju i Vojnobezbednosnu agenciju, i obe su stavljene pod kontrolu Ministarstva odbrane. Raspušteno je više vojnih škola i osnovana jedinstvena vojna akademija.

Još jedna promena je postavljanje novog direktora Fonda za reformu sistema odbrane. Izvršni savet Srbije i Crne Gore imenovao je 17. januara na tu funkciju Obrena Joksimovića, visokog funkcionera Demokratske stranke Srbije i ministra zdravlja u vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića. Joksimović na toj funkciji menja Vladana Živulovića. Fond je osnovan u junu 2004. godine na inicijativu Vrhovnog saveta odbrane, sa ciljem da se obezbede sredstva za finansiranje planiranih reformi. U saopštenju posle svog imenovanja, Joksimović je obećao da će pomoći vojsci Srbije i Crne Gore da prebrodi teškoće na putu reformi.

Jedan od zadataka za Joksimovića biće da obezbedi sredstva za sprovođenje planiranog programa reformi. Jedan način biće prodaja nepotrebne vojne imovine. Razne procene o tržišnoj vrednosti te imovine je data - prema mišljenju prethodnog direktora Živulovića, ona iznosi oko milijardu evra. Fond ukupno ima 512 vojnih objekata u Srbiji, uključujući kasarne, komandne štabove, hotele, vojne aerodrome i benzinske pumpe. Već je prodato deset vojnih lokacija u Crnoj Gori za petnaest miliona evra, a sredstva od prodaje pod kontrolom su Ministarstva finansija.

Savezni parlament usvojio je 18. novembra 2004. godine Nacionalnu strategiju odbrane. Zajedno sa osnovama organizacije vojske Srbije i Crne Gore, taj dokument postavlja osnovne ciljeve reformi odbrane - izgradnju efikasnog i ekonomski isplativog sistema odbrane i profesionalne, modernizovane, dobro opremljene i obučene vojske. 4. aprila 2005, Ministarstvo odbrane izradilo je i ažuriralo te ciljeve u Beloj knjizi, sa ciljem jačanja sposobnosti za zajedničku akciju radi poboljšanja kolektivne bezbednosti Srbije i Crne Gore, ali i povećanja odgovornosti i transparentnosti.

U ovom trenutku, pored svojih tradicionalnih dužnosti, vojska preuzima ulogu u dva domena: unutrašnje opasnosti po bezbednost i mirovne misije. Savet ministara Srbije i Crne Gore je 11. avgusta 2003. odobrio učešće jedinica i pripadnika Ministarstva odbrane i oružanih snaga Srbije i Crne Gore u mirovnim operacijama i misijama UN. Na sednici održanoj 8. oktobra 2003, Vrhovni savet odbrane dao je svoj pristanak na učešće u takvim akcijama.

Srbija i Crna Gora danas ima svoje "mirovnjake" u četiri zemlje, a ta brojka uskoro će biti povećana na šest. U januaru 2006, dato je zeleno svetlo za priključenje pripadnika oružanih snaga Srbije i Crne Gore u multinacionalnoj mirovnoj operaciji UN u Sudanu i Mirovnoj misiji međunarodnih bezbednosnih snaga u Avganistanu.