Da biste upoznali poslednje beogradske filozofe, zaustavite taksi.

06/02/2006

Ako zaustavite taksi u Beogradu, nećete samo dobiti jevtinu vožnju, već i svebuhvatni i detaljni presek politike, ekonomije i svakog drugog aspekta srpskog društva. Gradski taksisti obavestiće vas o svemu - od toga gde da dobro da jedete i zabavite se, do informacija o političarima i drugim javnim ličnostima, dodajući i svoj amaterski, ali sasvim poseban filozofski doprinos. Ipak, ne očekujte da ćete sve to dobiti a da se bar malo ne potrudite, piše dopisnica SETimes Jelena Tusup. U Beogradu, vožnja taksijem nije samo poslovna transakcija, već i odnos zasnovan na međusobnom poverenju.

Jelena Tusup za Southeast European Times u Beogradu – 06/02/06

Žena u Beogradu zaustavlja taksi.[AFP]

Ako želite da čujete sve o gorućim pitanjima u Srbiji, samo zaustavite jedan od sedam hiljada taksija u Beogradu. Ne samo da ćete se jevtino voziti (u proseku dva evra za desetominutnu vožnju), već ćete čuti i kompletan i detaljan presek političke i ekonomske situacije, kao i svih drugih aspekata srpskog društva.

Oni koji su upoznali beogradske taksiste smatraju ih prijateljski nastrojenim, inteligentnim i dobro obaveštenim. Ono što se može činiti kao samo još jedan protokolarni razgovor može se pretvoriti u izvor neočekivanih, ali vrednih informacija o raznim temama: gde da zamenite novac ili da dobro jedete usred noći; gde možete da pronađete nekog ili nešto; kako da se ponašate ako vas zaustavi policiji; gde i kada da potražite zabavu; koji je put najkraći (ili najduži).

Možete čuti i vesti o političarima i drugim poznatim ličnostima: ko je najpopularnijij, šta mu radi žena ovih dana, da li se kladi na fudbal, da li se preselio, ili neke druge važne informacije. Naravno, ne možete verovati u sve što čujete. Ipak, treba imati u vidu da se svi koji nešto znače u Beogradu voze taksijem. Ako ne sami političari, onda njihovi saradnici, članovi njihovih porodica, prijatelji i komšije. Zahvaljujući i dalje niskoj ceni taksi usluga, često je moguće saznati gotovo sve što želite.

Osim njihove uloge prenosilaca informacija, taksiste takođe smatraju najtalentovanijim filozofima-amaterima, koji sipaju poslovice ("nikada nećete propustiti vožnju koja vam je suđena") i mudre savete. Izvrsni su, iako tmurni analitičari: opšta situacija je uvek "loša", ili, kako optimističniji među njima kažu, "moglo bi da bude i gore". Većina taksista ne glasa, pošto su razočarani svojim nekadašnjim favoritima, i politiku smatraju prljavim poslom.

U post-Miloševićevskoj eri, u žiži više nije politika, već svakodnevne vitalne teme: tranzicija, plate, porezi, krediti, kamate, cene, opštinska politika i tako dalje. Taksisti često imaju rešenje za najkompleksnije srpske probleme. "Jedino rešenje za ovu zemlju je da mladi krenu na političare, izbace ih iz parlamenta i pozovu 'neukaljane' iz inostranstva da se vrate i kao volonteri pomognu ovoj zemlji," kaže jedan stariji taksista.

Neki kažu da su taksisti poslednjih nekoliko godina postali manje brbljivi. Možda je to odraz promena u Srbiji i usvajanja zapadnih vrednosti nauštrb balkanskog šarma. [AFP]

Jedan drugi taksista ima ekstremnije mišljenje: "Svi mladi ljudi koji su još uvek ovde trebalo bi da napuste ovu trulu zemlju."

Nije retkost da putnici čuju živopisne prile o "boljim vremenima" za vreme komunizma, kojih se taksisti sećaju sa dostojanstvom i setom. Retko koji od njih se tada bavio tim poslom. Većina ih je imala neki stalan posao - u proizvodnji, prodaji ili uslugama. Kazaće vam da se nije radilo crnački i da su ljudi mogli da sebi priušte sve, od odmora, automobila, stanova i italijanske odeće." U njihovim redovima ima i doktora nauka, vrhunskih violinista nekada članova Beogradske filharmonije, ili bivših profesionalnih alpinista. Njihove sudbine krenule su nekim čudnim putevima, a teme za razgovor su nepresušne.

Ipak, mora postojati i mera opreza. Taksisti se neće svakom poveriti, iako ste vi taj koji plaća vožnju. Mora da se uspostavi međusobno poverenje. Zbog toga mnogi ljudi brzo izaberu "svog" taksistu, koji ih redovno vozi. Ako se dobro upoznate, sve je moguće. Ali ako prvi put ulazite kod nekog u taksi, nemojte se iznenaditi ako naiđete na tišinu. Ako ste žensko, bolje ćete proći ako ste nasmejani i delujete neiskusno, ali iskreno. Ako ste muško, par viceva će probiti led. I, naravno, bakšiš.

Neki kažu da su taksisti poslednjih nekoliko godina postali manje brbljivi. Možda je to odraz promena u Srbiji i usvajanja zapadnih vrednosti nauštrb balkanskog šarma. U Miloševićevo vreme, Srbi su imali jedan zajednički problem, o kome su svi neumorno razglabali. Danas je taj "problem svih problema" nestao, a sa njim i zajedništvo koje je proizvodio. Ljudi su okrenuti sebi i svojim problemima.

Jedan praktičan savet: postoi nekoliko pravila koje treba da zapamtite ako posećujete Beograd. Nikada nemojte ulaziti u taksije koji čekaju pred aerodromom, železničkoj ili autobusko stanici - gotovo sigurno će vas "orobiti". Mnogo je bolje pozvati taksi: na taj način, bićete sigurni da se ne radi o "divljaku", a daće vam i popust.

Ako smatrate da vam je previše naplaćeno, zatražite račun i zapamtite broj taksija. Zatim pozovite njegovo udruženje. Imajte, međutim, u vidu, da se taksisti drže među sobom. Nikada nemojte započinjati tuču ili pretiti vozaču. Za čas će se stvoriti njegove kolege da mu pomognu.

Kada zovete taksi, uvek možete da tražite automobil u kome se ne puši, ili u kome je pušenje dozvoljeno, ili pak vozača koji govori engleski. Konačno, uvek proverite da li u taksiju postoji taksimetar.