Oprezni koraci Srbije u borbi protiv korupcije

17/10/2005

Nedavni skandali ponovo su u žižu stavili problem korupcije u Srbiji i Crnoj Gori. Sudija Vrhovnog suda koji je za novac oslobađao gangstere, visoki vojni oficiri koji su naduvavali cene vojne opreme i doktori koji su prodavali invalidske penzije samo su neki od primera sveopšte korupcije, malverzacija i zloupotrebe položaja, što su karakteristični problemi društva u tranziciji. Objavljujući “odlučujuću bitku protiv korupcije”, čini se da se vlasti trude da promene opšti utisak da im nedostaje politička volja da taj problem reše. Za sada, izveštava dopisnik SETimes-a Georgi Mitev-Šantek, reči su bile impresivnije od dela.

Georgi Mitev-Šantek za Southeast European Times – 17/10/05

Izveštaj Saveta Evrope za 2005. o korupciji u zemljama Zapadnog Balkana kritikuje Srbiju i Crnu Goru, zajedno sa Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, što nije potrošila dovoljno novca niti pokazala dovoljno političke volje u borbi protiv korupcije. Čini se da srpska vlada pokušava da demantuje te zaključke, iako stručnjaci, baš kao i građani, ostaju skeptični.

Naravno, korupcije protiv koje se treba boriti ne manjka. Sudija Vrhovnog suda optužen da je primao novac za “uviđavnost” prema kriminalcima, visoki vojni oficiri pod istragom zbog naduvavanja cena vojne opreme i doktori koji su prodavali invalidske penzije samo su neki primeri sveopšte korupcije, malverzacija i zloupotrebe položaja, što su karakteristični problemi društva u tranziciji.

Do sada je preduzeto nekoliko dobro “izreklamiranih” koraka. Ministar pravde Zoran Stojković obećao je da će se obračunati sa korumpiranim sudijama. Inspekcije proveravaju sve vojne i policijske nabavke u proteklih par godina. Broj uhapšenih doktora povećava se iz nedelje u nedelju. Ipak, politička retorika i dalje je snažnija od konkretnih dela. Naslovi novina govore o milionskim gubicima i nečuvenim slučajevima podmićivanja, ali se ti slučajevi često rasprše u toku istrage.

“Svi primećeni slučajevi su različiti i to je razlog zbog kog ne bih tvrdio da postoji neka dramatična promena političke volje i atmosfere u borbi protiv korupcije… Bez istinske državne strategije sve će ostati na nivou sporadičnih slučajeva”, kaže Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparensi Srbija.

Ministar pravde Srbije Zoran Stojković obećao je da će se obračunati sa korumpiranim sudijama. [Arhivski snimak]

Srpska vlada ima posebno telo – Savet za borbu protiv korupcije – koje ima zadatak da usmerava napore na tom polju. Međutim, prema rečima predsednice tog tela Verice Barać vlasti na Savet gledaju kao na smetnju, ignorišući njegove preporuke i zatvarajući oči pred slučajevima na koje Savet javno ukazuje.

“Argumenti koje smo iznosili ni u jednom slučaju nisu bili pobijeni. Vlada je reagovala samo kada je pokušala da diskredituje članove Saveta”, kaže Barać.

Među skorašnjim slučajevima, skandal oko nabavke vojne opreme privukao je najveću pažnju javnosti. Srpska uprava za borbu protiv organizovanog kriminala i Vojno-bezbednosna agencija podnele su krivične prijave za zloupotrebu položaja tokom pregovora o sklapanju ugovora protiv snabdevača vojnom opremom i tri oficira vojske, od kojih je jedan general-major. Ipak, uprkos tvrdnjama da su milioni evra opljačkani iz državne kase, istraga je do sada dovela do samo jedne optužbe za olakšavanje dobijanja jednog jedinog automobila na lizing, koji je pritom bio niže srednje klase. Glavna posledica skandala bila je ostavka ministra odbrane Prvoslava Davinića, koji se branio time što je aferu nazvao “političkom”.

Hapšenje sudije Vrhovnog suda izazvalo je daleko manje uzbuđenja. Ljubomir Vučković optužen je za uzimanje pola miliona evra mita za oslobađanje po žalbi članova mafijaškog klana iz jednog grada u centralnoj Srbiji. Možda je jedan od razloga za nezainteresovanost javnosti za taj slučaj to što Srbi već naslućuju kako će taj slučaj biti rešen. Pre dve godine, okružni sudija Života Đoinčević uhapšen je pod sličnim optužbama i na kraju osuđen na simboličnu kaznu ekvivalentnu vremenu koju je proveo u pritvoru tokom istrage.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije Verica Barać (desno) kaže da vlasti na to telo uglavnom gledaju kao na smetnju, ignorišući njegove preporuke i zatvarajući oči na slučajeve korupcije na koje Savet javno ukazuje. [serbia.sr.gov.yu]

Ipak, pravdoljubive Srbe može da uteši činjenica da barem korumpirani lekari idu u zatvor. Dvadesetak lekara učestvovalo je u prevari u kojoj su potpuno zdravi građani dobijali invalidske penzije za mito koji se kretao između hiljadu i tri hiljade evra. Doktori su sastavljali lažne medicinske dosijee i slali zahteve za penziju, koristeći rupu u srpskom zakonu koji je dozvoljavao lekarskim komisijama da takve zahteve usvajaju bez da pregledaju dotičnog pacijenta. Korumpirani doktori kao “nagradu” za svoje mahinacije mogli bi da dobiju zatvorske kazne između 5 i 15 godina -- na koliko su osuđeni počinioci slične prevare 2002. godine. Iako su invalidske penzije u Srbiji daleko od kneževskih, na prevaru dobijene penzije u gore navedenom slučaju koštale su državu značajne sume novca.

Makar na papiru, Srbija je ostvarila izvestan napredak, pošto je usvojila jedan broj ključnih antikorupcionaških propisa u vezi sa javnim nabavkama, finansiranjem predizbornih kampanja, sprečavanjem sukoba interesa i slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. Njihovo sprovođenje, međutim, potpuno je druga priča. Analitičari ukazuju na činjenicu da brojne rupe u zakonu ostaju, posebno u domenu istrage, krivičnog postupka i kažnjavanja krivičnih dela korupcije.

Na svim nivoima i dalje postoji veliki otpor sprovođenju istinskih promena. Grupa domaćih i stranih stručnjaka izradila je nacrt strategije za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali je taj nacrt “zaglavljen” u dugačkoj parlamentarnoj proceduri. I dok na sva zvona reklamira svoje napore u borbi protiv korupcije, srpska vlada je u te napore do sada uložila samo simbolična sredstva. Do sada je upotrebljena tek polovina od 15,8 miliona dolara kredita koji je 2002. godine odobrila Svetska banka za borbu protiv kriminala i ilegalne trgovine u srpskom carinskom sistemu.

U bliskoj budućnosti, čini se da će bitka za transparentnost napredovati u najboljem slučaju sporadično. Građani će morati da se teše razmišljajući da je napredak po principu “kreni, stani” bolji nego da nema nikakvog napretka.