Bugarska želi da premosti digitalni jaz

21/03/2005

Bugarska je pokrenula trogodišnji projekat koji predstavlja pripremu za prelazak na ekonomiju zasnovanu na znanju i koji će pomoći toj zemlji da stigne zapadnu Evropu u smislu modernih informacionih i komunikacionih tehnologija. Cilj je da svi studenti dobiju priliku da savladaju digitalne veštine i znanja, što će im omogućiti da traže i pronađu potrebne informacije i iskoriste ih u procesu obrazovanja. Na taj način, postaće konkurentniji kada se nađu na tržištu rada.

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 21/03/05

Program "i-Class" obezbediće školama kompjutere i pristup brzom internetu i omogućiće studentima da nauče digitalne veštine i znanja. [Arhiva]

Bugarska je pokrenula trogodišnji program u okviru kog će sve škole u zemlji dobiti kompjutere i pristup brzom internetu. Projekat nazvan “i-Class” deo je napora da se premosti digitalni jaz između Bugarske i zemalja Evropske unije, čijem se članstvu Bugari nadaju u januaru 2007.

Potpredsednik vlade i ministar saobraćaja i komunikacija Nikola Vasilev objavio je zvanični početak programa 7. marta, nekoliko dana pošto su poslanici usvojili nacionalnu strategiju i akcioni plan za uvođenje informacionih i komunikacionih tehnologija u bugarski školski sistem.

Cilj strategije nije samo da se sve škole snabdeju kompjuterima i da svi učenici dobiju pristup brzom internetu, već, što je važnije, da se obezbedi da svi oni savladaju digitalne veštine i znanja. Glavni cilj strategije jeste stvaranje potpuno novog okruženja, u kome će učenici moći da traže i pronalaze informacije koje su im potrebne i da ih analiziraju i koriste u procesu obrazovanja. Na taj način postaće konkurentniji kada se nađu na tržištu rada.

Među merama koje strategija predviđa su i stvaranje informacione mreže, obrazovnog portala, platformi za učenje na daljinu i baze znanja za sve discipline, kao i kurseva obuke za učitelje kao korak prema uključivanju informacionih i komunikacionih tehnologija u sve školske predmete.

Krajem februara prošle godine, Evropska komisija (EK) objavila je svoj Izveštaj o elektronskom razvoju u Evropi u 2004. o dostignućima članica i kandidata za EU na polju razvoja informatičkog društva. Prema navodima ministarstva na čijem je čelu Nikola Vasilev, opšti zaključak bio je da su kandidati za EU Bugarska i Rumunija postigle najmanji napredak od svih zemalja obuhvaćenih izveštajem. Izveštaj je ukazao i na veliki jaz između Bugarske i glavnih evropskih zemalja u pogledu korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnom sistemu.

Prema novom izveštaju EK iz februara ove godine, korisnici interneta u Bugarskoj čine 19,2 odsto ukupne populacije od 7,9 miliona -- što je manje nego u svim zemljama EU, ali i više od Turske i Rumunije. Prema navodima iz izveštaja naslovljenog “e-Uključenost: Lokalna dimenzija informatičkog društva”, u postojećih 25 zemalja EU procenat korisnika interneta je 41,4 odsto ukupnog stanovništva Unije. Te cifre, međutim, zasnovane su na istraživanju "Evrobarometar" iz jula 2003. i verovatno su se u međuvremenu promenile.

"Obrazovanje, godine starosti i prihodi najvažnije su promenljive u odnosu na koje se tzv. digitalni jaz konfiguriše. Faktori povezani sa polom i geografijom [jaz između ruralnih i urbanih sredina] pokazuju da postoji još uvek značajan, ali relativno manji uticaj na nekorišćenje interneta", primećuje se u izveštaju.

Bugarska će potrošiti oko 70 miliona evra za sprovođenje trogodišnjeg programa “i-Class”, rekao je potpredsednik vlade i ministar transporta i komunikacija Nikolaj Vasilev. [Arhiva]

U pokušaju da premosti jaz koji razdvaja Bugarsku od najrazvijenijih evropskih zemalja, Ministarstvo za saobraćaj i komunikacije pokrenulo je u aprilu 2004. program na nacionalnom nivou pod nazivom i-Bugarska. Glavni cilj programa bio je stvaranje osnove za razvoj tri glavna stuba informatičkog društva: pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama za većinu bugarskih građana; uvođenje informacionih i komunikacionih tehnologija na svim nivoima obrazovanja; i razvoj konkurentnog sektora informacionih i komunikacionih tehnologija.

U okviru sprovođenja tog programa, ukupno 600 kompjutera postavljeno je u pedeset škola tokom 2004. godine. Krajem prošle godine, vlada je obezbedila pet miliona evra za nabavku još 7.700 kompjutera koji su postavljeni u 750 škola sa više od 400.000 učenika koji na njima uče.

Vasilev kaže da će Bugarska potrošiti oko 70 miliona evra na sprovođenje trogodišnjeg programa “i-Class”. Gotovo trećina te sume izdvojena je za kupovinu 20.000 novih računara ove godine, kada će biti sagrađeno blizu 2.500 novih specijalnih učionica za računarsku obuku, a svaka od tih učionica biće opremljena serverom, štampačem i skenerom. Tokom 2006. i 2007. godine biće opremljeno još kompjuterskih laboratorija.

Pored toga, gotovo trećina od 3.300 škola u Bugarskoj dobiće pristup brzom internetu do kraja ove godine, a ostatak do kraja 2006. i 2007. Svi školski računari imaće 2007. godine pristup internetu brzinama koje će u proseku biti dvostruko veće nego postojeće.

Program “i-Class” takođe predviđa specijalizovane kurseve obuke za gotovo 3.300 direktora kompjuterskih laboratorija i oko 90.000 učitelja, tako da oni steknu znanja i veštine potrebne za usvajanje informacionih i komunikacionih tehnologija u procesu učenja.

Obezbeđivanje adekvatne infrastrukture i tehnologije, posebno u udaljenim i nerazvijenim oblastima i u marginalnim grupama takođe je jedna od mera koju eksperti EU smatraju ključnom za garantovanje evropskih standarda socijalne uključenosti i regionalne kohezije.

Koordinirana državna intervencija na različitim nivoima -- evropskom, nacionalnom i lokalnom -- kao i stalna angažovanost vlada, privatnog sektora i građanskog društva, još uvek su potrebni da bi se obezbedila evolucija ka održivijem društvu znanja, takođe se kaže u februarskom izveštaju.

Jedan od ključnih uslova za uspeh strategije digitalne uključenosti, naglašavaju stručnjaci EU, jeste da se ona zasniva na pristupu koji vodi računa o ukupnom kontekstu, u kome se ciljne grupe posmatraju u njihovom geografskom, socijalnom i kulturnom okruženju.