Hari Kostov: Decentralizacija je korak ka snažnijoj demokratiji i evroatlantskim integracijama

18/10/2004

Makedonski ustav osnova je za nove zakone o decentralizaciji u toj zemlji, kaže makedonski premijer Hari Kostov. On dodaje da su građani svesni važnosti predstojećeg referenduma i da glasanje neće dovesti do destabilizacije, nego će biti svojevrsna vežba demokratije. U ekskluzivnom intervjuu za Southeast European Times, Kostov sa našom dopisnicom Marijom Lazarovom takođe govori o situaciji u Makedoniji, napretku na polju bezbednosnih i pravosudnih reformi, sporu oko severne granice sa Kosovom i ekonomskim problemima sa kojima se njegova zemlja suočava.

Marija Lazarova za Southeast European Times iz Skoplja -- 18/10/04

Premijer Hari Kostov. [AFP]

Southeast European Times: Po vašem mišljenju, da li će referendum najavljen za 7. novembar uticati na bezbednosnu situaciju u zemlji?

Premijer Hari Kostov: Bezbednosna situacija u Makedoniji ne bi trebalo da bude povezana sa referendumom, uprkos pojedinačnih -- rekao bih neozbiljnih -- izjava nekih političkih stranaka. Bezbednosna situacija je stabilna i to je takođe mišljenje odgovornih međunarodnih institucija. Vlada i nadležna ministarstva obezbediće uslove da građani glasaju u demokratskoj i bezbednoj atmosferi.

SE Times: Koliko će referendum uticati na proces integracije Makedonije u Evropu?

Kostov: Makedonska vlada ispunjava ustavne obaveze za dalje sprovođenje Ohridskog sporazuma. Ustav je taj koji predstavlja osnovu za nove zakone o decentralizaciji, uvedene sa ciljem stvaranja etnički raznovrsnijih, finansijski jačih i politički moćnijih opština. Decentralizacija se smatra značajnim korakom ka snažnijoj demokratiji i evroatlantskim integracijama Makedonije. Verujem da su svi građani Makedonije svesni tih procesa, koji ne bi trebalo da destabilizuju zemlju. Naprotiv, oni stavljaju naglasak na demokratski pristup rešavanju problema, koji smo pokazali potpisivanjem Ohridskog sporazuma i njegovom primenom u Ustavu i zakonima.

SE Times: Kako vidite bezbednosnu situaciju u zemlji?

Kostov: Makedonija prolazi kroz značajnu fazu stabilizacije, uprkos nekim incidentima koji nisu takvi da mogu da ugroze bezbednosnu situaciju. Uslovi u nekadašnjim kriznim područjima značajno su se popravili i normalizovali u poređenju sa prethodnim periodom. To je postignuto intenziviranjem aktivnosti policije -- u saradnji sa drugim nadležnim državnim institucijama i međunarodnim organizacijama -- u pravcu uspostavljanja kontrole u tim oblastima, u okviru stalnog procesa povratka raseljenih lica njihovim kućama. Još jedna potvrda stabilizovane situacije u zemlji jeste dolazak evropske policijske misije Proksima, krajem 2003. godine, umesto vojne misije NATO. Glavna uloga Proksime je da daje savete i nadgleda proces razvoja policijskih usluga u skladu sa evropskim standardima. Činjenica da je bezbednosna jedinica Proksime napustila misiju još jedan je pokazatelj da se situacija normalizovala. U poslednjem izveštaju šefa misije OEBS u Skoplju, ambasadora Karlosa Paisa, izražen je optimizam u pogledu budućnosti Makedonije. Završna implementacija Ohridskog sporazuma značiće pozitivan pravac ka evropskim integracijama.

SE Times: U vašem izveštaju najavili ste strategiju za reformu pravosuđa. Koje su konkretne promene planirane?

Makedonski parlament usvojio je zakone o decentralizaciji 12. avgusta. Svih 17 poslanika manjinskih zajednica u Makedoniji glasali su za donošenje zakona. [Tomislav Georgijev]

Kostov: Opšti cilj strategije jeste uspostavljanje efikasnog pravosudnog sistema u skladu sa evropskim standardima, a pojedinačni da se ojača nezavisnost sudstva. Reforma pravosuđa obuhvata reformu materijalnih zakona, reformu sudskog zakonodavstva i strukturne reforme. Strukturne reforme obuhvataju odnose između pravosudnih institucija i njihove unutrašnje organizacije i nadležnosti.

SE Times: Da li očekujete da će demarkacija severne granice Makedonije sa Kosovom biti rešena pre 2005. godine, kada se očekuje da će se rešavati pitanje konačnog statusa Kosova?

Kostov: Demarkacija severne granice sa Kosovom trebalo bi da bude završena tokom 2005. godine, ali će u svakom slučaju to biti urađeno pre odluke o konačnom statusu Kosova. Poslednji razgovori sa međunarodnim predstavnicima na Kosovu i kosovskim vlastima potvrdili su da sve strane žele da se taj problem reši. Taj problem, inače, ima političku dimenziju, pošto je spor pokrenut oko malog područja koje nema nikakav značaj.

SE Times: Da li ste zadovoljni sa reformama u sektoru odbrane koje imaju za cilj ispunjavanje standarda NATO?

Kostov: Makedonija ostaje rešena da okonča intenzivne reforme na polju odbrane i da u potpunosti ispuni kriterijume za članstvo u NATO. Na samitu u Istanbulu priznato nam je da smo postigli napredak u sprovođenju reformi i transformaciji naših snaga bezbednosti i odbrane.

Strateške smernice sadržane u Nacionalnom konceptu bezbednosti i odbrane i političkom okviru Strateškog odbrambenog izveštaja koje je usvojila makedonska vlada u oktobru 2003. ostaju osnova za reforme sektora odbrane. U maju 2004. godine parlament je usvojio rezoluciju o transformaciji sektora odbrane i bezbednosti i samim tim usvojio smernice proistekle iz druge faze Strateškog odbrambenog izveštaja i njihovo sprovođenje.

Transfer nadležnosti za bezbednost državne granice sa Ministarstva odbrane na Ministarstvo unutrašnjih poslova odvija se po planu i trebalo bi da bude završen do kraja 2005. godine.

SE Times: Makedonija se suočava se ekonomskim teškoćama, uključujući i pad industrijske proizvodnje i visoku stopu nezaposlenosti. Da li vlada ima delotvoran plan za rešavanje tih ekonomskih problema?

Kostov: Planiran industrijski rast i oživljavanje proizvodnje nisu ostvareni očekivanom brzinom zbog nezavršene prodaje i neuspeha da se pokrenu takozvana “gubitaška” preduzeća (pre svega rudnici i topionica u Velesu) i propale firme. U 2001. godini fizički obim industrijske proizvodnje opao je za deset odsto, očekivane investicije nisu se materijalizovale i izgubljen je jedan broj poslovnih partnera. Zbog poboljšanog ekonomskog ambijenta, industrijska proizvodnja je 2003. godine zabeležila porast od 3,5 odsto. Ove godine, Makedonija ponovo beleži pad industrijske proizvodnje zbog neaktivnosti velikih kapaciteta koji su u fazi prodaje.

Aktivnosti se preduzimaju u pravcu jačanja konkurentnosti, razvijanja osnovnih sektora u industrijskim granama, poboljšanju ekonomskog ambijenta i stvaranja uslova za jačanje ekonomske aktivnosti i izvoza. Sprovođenje Nacionalnog programa za restrukturiranje i transformaciju industrije čelika od posebnog je značaja. Očekuje se da industrijska proizvodnja postigne značajan porast.

Što se tiče visoke stope nezaposlenosti, trend konstantnog rasta broja ljudi koji traže posao u prvih sedam meseci ove godine je, prema našim podacima, stao. Štaviše, proteklih meseci je primećen postepen pad broja ljudi bez posla.

SE Times: Nedostatak direktnih stranih investicija (DSI) konstantan je problem. Koliko se očekuje da će se sliti resursa u budžet od takvih investicija?

Premijer Hari Kostov (u sredini) na sastanku sa direktorima britanske firme Glendor Estate Limited. Direktne strane investicije u Makedoniji povećane su za 17 miliona dolara ove godine. [Tomislav Georgijev]

Kostov: Vlada je promenila svoj pristup privlačenju DSI, stavljajući naglasak na potrebu za stabilnim ekonomskim okruženjem i «ciljajući» i birajući konkretne investiture i dajući priliku privatnom sektoru da učestvuje u razvoju makedonske ekonomije. Napravljen je nacrt programa za stimulaciju investicija u kome su konstatovana postojeća situacija kada je o investicijama reč i pobrojane ekonomske, pravne i političke prepreke koje ometaju investicije. Napravljen je i akcioni plan koji treba da utiče na investicionu klimu i da pojača konkurentni položaj Makedonije kao mesta gde se može investirati. Preduzete su i druge mere, poput promotivnih i informativnih aktivnosti.

U Makedoniji su 2003. godine DSI iznosile 77,6 miliona evra, što je povećanje od 13,8 miliona evra u odnosu na 2002. U prvih šest meseci 2004. DSI su iznosile ukupno 68,6 milona evra i na osnovu realističnih procena verujemo da će se taj iznos do kraja godine povećati.