Tadić ili Nikolić -- Evropa ili izolacija?

24/06/2004

Drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji koji se odrzava u nedelju (27. juna) najvazniji je politički događaj u zemlji od rusenja Milosevićevog rezima 5. oktobra 2000. godine.

Dusan Kosanović za Southeast European Times iz Beograda - 24/06/04

Pristalica Borisa Tadića drzi zastave na predizbornom mitingu odrzanom u sredu (23. juna) u Beogradu. Tadić će se u drugom krugu predsedničkih izbora u nedelju suočiti sa Tomislavom Nikolićem. [AFP]

Srbija nema predsednika od 2002. godine, kada je Milanu Milutinoviću istekao mandat na toj funkciji. Nakon tri pokusaja da se izabere predsednik, koja su propala zbog slabog odziva birača, poslanici su izmenili izborni zakon ukinuvsi cenzus izlaznosti od 50 procenata. Sada nema sumnje da će Srbija u nedelju (27. juna) dobiti novog predsednika. Građani će birati između kandidata proevropskog bloka Borisa Tadića i ultranacionaliste Tomislava Nikolića.

Podrska Evropske unije je Tadićev ključni adut. On se sastao sa evropskim liderima tokom posete Briselu ranije ove nedelje. «EU je put i sudbina Srbije», izjavio je komesar EU Kris Paten nakon susreta sa Tadićem. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana je u međuvremenu izjavio kako se Evropa nada da će joj se Srbija pridruziti sto je pre moguće i da je Unija spremna da preduzme sve korake za ubrzanje tog procesa.

«Srbiji je potreban predsednik koji je dobar prijatelj EU i koji će biti prijatelj među prijateljima, zato sto će budući predsednik dramatično povećati sanse Srbije da postane član EU», rekao je Solana.

Prema rečima ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vuka Draskovića, evropski zvaničnici su duboko zabrinuti potencijalnim ishodom izbora u nedelju. «Niko u Evropi ne zeli da Srbija i Crna Gora ostane izvan evroatlantske integracije. Oni ne zele tu praznu rupu između Slovenije i Soluna, u Grčkoj. U interesu je Evrope da se rupa popuni evropskim kvalitetom zivota», rekao je Drasković.

Istrazivači javnog mnjenja slazu se da će izborna pobeda biti tesna i da će odziv birača biti od presudnog značaja. Sto je veća izlaznost veće su i Tadićeve sanse za pobedu, ukazuju oni. U prvom krugu izbora glasalo je vise od 3 miliona ljudi, ali se očekuje da će ta cifra biti manja u drugom krugu. Nikolić je u prvom krugu osvojio 100.000 glasova vise, ali su svi ostali kandidati posle prvog kruga podrzali Tadića, uključujući i poslovnog tajkuna Bogoljuba Karića.

Dinamična predizborna kampanja kulminirala je u sredu kada su se kandidati suočili u duelu na drzavnoj televiziji, koji je imao rekordnu gledanost. Dok se Tadić drzao svojih uobičajenih poruka, naglasavajući neophodnost integracije, Nikolić se trudio da prevaziđe svoj imidz ekstremiste, predstavljajući se kao zagovornik regionalnog razoruzanja -- on je takođe pozajmio Karićevu ekonomsku retoriku.

Zajednička anketa dnevnika Politika i agencije Faktor plus pokazuje da će Tadić dobiti 53,6 odsto glasova, a Nikolić 46,4 procenata. Međutim, u ranijim izbornim trkama ultranacionalisti su priređivali iznenađenja istrazivačima javnog mnjenja, a Nikolić ima i prednost koja se ogleda u disciplinovanom biračkom telu. Nevladine organizacije vode kampanje sa ciljem da se podstakne izlaznost. «Ako ostanete kod kuće, ostaćete tamo i sledećih deset godina -- jer nigde nećete moći da odete», upozorava se u jednom sloganu.

Analitičari su napravili scenario oba ishoda izbora: ako Nikolić pobedi Srbija će poslati negativnu poruku EU, vlada će biti dodatno destabilizovana, biće teze usvojiti novi ustav, odnosi sa Crnom Gorom će se pogorsati, a nivo stranih investicija opasti. Pobeda Tadića verovatno bi rezultirala kohabitacijom sa trenutnom vladom, mada verovatno ne duze od kraja 2004. godine. Preduzeli bi se koraci za usvajanje novog ustava, a u određenom trenutku usledili bi i jos jedni vanredni parlamentarni izbori.