Nagrada hrvatskom novinaru za promovisanje boljeg međusobnog razumevanja

18/11/2002

<FONT size="1" color="gray" face="verdana"> Proslog meseca, SEEMO je dodelila svoju prvu nagradu - "Dr. Erhard Busek - SEEMO" nagradu za bolje razumevanje u Jugoistočnoj Evropi" dobio je hrvatski novinar Denis Latin. [mediawatch.ljudmila.org]</font><br><br> Biti novinar na Balkanu ume da bude tezak posao. Dobar novinar trebalo bi da uvek bude potpuno objektivan. To, međutim, nije nimalo lako kada, njegove priče vraćaju bolna sećanja na međunacionalne sukobe, ili su, pak, prst u oko političarima i mafijaskim bosovima.

Liz Beret za Balkan Tajms - 18/11/02

Biti novinar na Balkanu ume da bude tezak posao. Dobar novinar trebalo bi da uvek bude potpuno objektivan i da istrazi priču iz svih uglova. To, međutim, nije nimalo lako, kada njegove priče vraćaju bolna sećanja na nedavne međunacionalne sukobe ili su, pak, prst u oko političarima i mafijaskim bosovima. Na hiljade novinara na Balkanu stalno prezivljava te dileme i trpi posledice zbog svog objektivnog novinarskog rada.

Danas postoji novo telo, Medijska organizacija Jugoistočne Evrope (SEEMO), koja je odlučila da napore novinara nagradi. Proslog meseca, SEEMO je dodelila svoju prvu nagradu: "Dr. Erhard Busek - SEEMO" nagradu za bolje razumevanje u Jugoistočnoj Evropi" dobio je hrvatski novinar Denis Latin. Posto je razmotrio preko 400 nominacija, ziri sastavljen od medijskih profesionalaca iz regiona, izabrao je hrvatskog televizijskog voditelja Denisa Latina za ovogodisnjeg pobednika.

Njegova televizijska emisija, Latinica, poznata je po tome da se bavi kontroverznim pitanjima - ksenofobijom, povratkom izbeglica ili normalizacijom odnosa između Hrvata i Srba. U jednoj nedavnoj emisiji, Latin je postavio sledeće pitanje: "Da li bi srpskim turistima trebalo dozvoliti da gostuju na jadranskoj obali?"

To pitanje pogodilo je publiku u pravu zicu. U bivsoj Jugoslaviji, i Srbi i Hrvati letovali su na hrvatskom primorju. I jedni i drugi bili su ponosni na njegovu dugu razuđenu obalu i stotine idiličnih ostrva. Međutim, od rata u Hrvatskoj 1991-1995, malo Srba usudilo se da provede letnji odmor u svojim nekada omiljenim izletistima.

O plivanju u bistroplavom hrvatskom moru ponovo je počelo da se razmislja tek odskora, kada se Srbija otvorila prema zapadu i kada su Srbi dovoljno finansijski ojačali da bi ponovo putovali. Mnogi od njih koji su putovali u Hrvatsku naisli su na neprijateljsko raspolozenje, sto mozda i nije iznenađujuće, ako se zna da su delovi dalmatinske obale u ratu bili zahvaćeni intenzivnim sukobima.

Latin je odlučio da se sa tim problemom pozabavi "frontalno." Pozvao je obe strane u svoj studio: umerene Hrvate, koji smatraju da je vreme da se Srbi i Hrvati pomire; i ultranacionaliste, koji zele da spreče da Srbi ponovo kroče na hrvatsko tle. Tenzija između dve grupe u studiju bila je dostigla tačku ključanja, ali poruka je na kraju ipak bila da je doslo vreme za pomirenje.

Oliver Vujović, generalni sekretar SEEMO, kaze da je ziri impresionirala Latinova spremnost da se bavi tako osetljivim pitanjima i temama, koju većina hrvatskih medija ignorise. Međutim, Latin je samo jedan od mnogih novinara koji pomazu da se uspostavi bolje razumevanje između naroda na Balkanu. SEEMO je dobio preko 400 nominacija i, kako Vujović kaze, "ziri je morao da se dobro pomuči da bi doneo odluku. Prednost g. Latina bila je, između ostalog, u tome sto zaposljava jos nekoliko novinara koji su takođe nominovani. Za njega radi odličan tim ljudi."

<table border="0" align="right" width="216" height="48"> <tr> <td><img src="../../images/photos/seemo.jpg" align="right" width="216" height="48"></td> </tr> </table> Novouvedena nagrada, koju lično podrzava specijalni koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Erhard Busek, samo je delić aktivnosti SEEMO. Ta organizacija takođe analizira pravne okvire u kojima novinari delaju i lobira pri nacionalnim vlastima u regionu da svoje zakone na tom polju prilagode međunarodnim standardima. Na primer, SEEMO ohrabruje srpske i crnogorske vlasti da klevetu, koja po sadasnjem zakonu predstavlja krivično delo, preimenuju u prekrsaj.

SEEMO nema problema sa manjkom publiciteta. Posto su članovi organizacije svi istaknuti medijski profesionalci iz Jugoistočne Evrope, kada SEEMO objavi neki svoj stav ili saopstenje, moze biti siguran da će ga svi čuti. Međutim, organizacija preferira diplomatski pristup, svesna da direkno mesanje moze da dolije ulje na vatru u ionako napetoj situaciji.

SEEMO je nedavno obavesten da je u Tetovu, u Makedoniji, jedna albanska politička stranka zabranila lokalnoj makedonskoj televiziji da prisustvuje konferenciji za stampu. Vujović je odmah kontaktirao sefa albanske partije i objasnio mu koliko je značajno da konferencije za novinare budu otvorene za sve. Vođa dotične partije reagovao je pozitivno: odmah je obećao da zabrane vise neće biti i zvanično se izvinio makedonskoj televiziji.

SEEMO takođe pomaze novinarima čija je lična bezbednost ugrozena. "Problemi sa kojima se novinari suočavaju razlikuju se od zemlje do zemlje," kaze Vujović. "Ipak, mozda najveći problem u regionu jeste mafija i ljudi koji su sa njom povezani."

Međutim, ne moze ni SEEMO bas sve. Na kraju krajeva, prava novinara moraju da budu bolje pravno zastićena, njihova svest o tome da imaju ulogu da nadgledaju aktivnosti vlasti mora se povećati i novinari sami moraju imati podrsku policije, koja često ne zeli da se angazuje. Tri godine posto je ispred svoje zgrade ubijen srpski novinar Slavko Ćuruvija, ubice jos nisu pronađene.

Novinari u regionu često su slabo plaćeni a mediji nemaju dovoljno sredstava za pravo istrazivačko novinarstvo. Kao sto Vujović kaze, ".svaki novinar koji dobro radi svoj posao uvek mora da se pita, kakva će biti reakcija na ovo sto pisem? Da li će moja porodica zbog toga snositi posledice?"