Na putu za Evropu

15/12/2005

Deset godina posle Dejtona, BiH je započela ključne reforme koje otvaraju put za budući ekonomski rast i veći životni standard. Međutim, pitanja kao što su nezaposlenost i nedovoljne investicije moraju se rešavati mnogo brže da bi se pozitivan trend nastavio, piše glavni zamenik visokog predstavnika međunarodne zajednice, Lorens E. Batler.

(Ambasador Lorens E. Batler za Southeast European Times – 14/12/05)

Ambasador Lorens E. Batler. [Stejt department SAD]

Svaka zemlja koja je uspešno završila tranziciju u tržišnu ekonomiju učestvuje u svojevrsnoj trci sa vremenom: koliko brzo posle poremećaja i odricanja koja dolaze kao prateća pojava ekonomskih reformi može da se izvuče korist od tih istih reformi za građane.

Ukoliko ta korist dolazi prekasno, taj proces će stagnirati. Ako nema opipljive koristi -- novih poslova, boljih usluga, većeg standarda življenja -- reforme će propasti.

To je paradigma koja se danas može uočiti širom jugoistočne Evrope, baš kao i u srednjoj Evropi tokom devedesetih.

Zemlje regiona su u trci za prosperitet, a sudbina miliona građana zavisi od ishoda te trke.

Od 25. novembra, kada su BiH i EU pokrenule pregovore o Stabilizaciji i pridruživanju, BiH se pridružila svojim susedima na putu evroatlantskih integracija i konačno ušla u “glavni tok” tranzicije.

Moramo imati u vidu važnu činjenicu da napredovanje ka članstvu u EU i NATO ne znači samo da su zemlje na jugu i istoku sve više orijentisane ka zemljama na severu i zapadu. Da, jugoistočna Evropa se približava EU, ali istovremeno, zemlje jugoistočne Evrope približavaju se jedne drugima. Usvajanjem i sprovođenjem ključnih reformi radi ispunjavanja evropskih standarda, ekonomije zemalja jugoistočne Evrope postale su međusobno kompatibilnije i takmiče se jedna sa drugom na jedan koristan i produktivan način. Te zemlje usvajaju slične trgovinske i potrošačke standarde, slične strukture i uslove poslovnog okruženja, slična investiciona pravila i propise o radu.

BiH je nedavno usvojila i sada sprovodi niz strateških ekonomskih reformi koje će joj omogućiti da iskoristi mogućnosti regionalne ekonomske saradnje. Među tim reformama su ujedinjavanje i racionalizacija carinske službe, ubrzavanje sistema registracije preduzeća, osnivanje trgovinskih sudova da bi se ubrzale trgovinske parnice, usklađivanje propisa u domenu komunalnih usluga sa evropskim standardima, kao i poboljšanje upravljanja u javnim preduzećima. Bankarske reforme, započete krajem devedesetih, već su stvorile snažan finansijski sektor: kamatne stope su snižene na oko 10 procenata, a banke odobravaju sve više kredita malim i srednjim preduzećima, koja se smatraju okosnicom budućeg ekonomskog rasta.

Rezultati tih i drugih reformi su značajni. Inflacija je zanemarljiva, a beleži se porast industrijske proizvodnje, investicija i izvoza.

Sporazumi o slobodnoj trgovini sklopljeni u okviru Pakta stabilnosti već su na putu da stvore jedinstveno tržište jugoistočne Evrope od 55 miliona ljudi. To tržište predstavlja platformu na kojoj se kompanije mogu razvijati i konsolidovati svoje proizvode i usluge pre nego što izađu na veće tržište EU.

Jasno poklapanje interesa koje danas postoji među zemljama regiona posebno je značajno za BiH, imajući u vidu njenu blisku prošlost.

Srbija i Crna Gora i Hrvatska nepovratno su zakoračile u proces integracije u EU. Njihov uspeh zavisiće od dobrosusedske podrške BiH, a napredak BiH uživaće veliku korist od saradnje koja se razvija i širi između te zemlje i njenih najbližih suseda.

Akcenat u BiH tokom 2006. godine mora biti na održavanju i povećavanju koristi od ekonomskih reformi. Otvaraju se nova radna mesta, ali realna stopa nezaposlenosti od oko 18 procenata socijalno je neodrživa i mora se što brže sniziti. Investicije se povećavaju, ali BiH mora da dodatno poboljša svoje poslovno okruženje: investicione prilike se ne identifikuju i reklamiraju na odgovarajući način, a lokalne vlasti, posebno na opštinskom nivou, ne takmiče se još dovoljno agresivno za dobijanje komercijalnih finansijskih sredstava.

Ipak, postoji kumulativni i po meni nezaustavljivi trend koji će održati i podstaći nove mogućnosti za poslovanje i investiranje. Zakonski temelji za to već postoje. Preduzetnici sada mogu da rade svoj posao i stvaraju bogatstvo i nova radna mesta; kada taj obrazac bude “urezan” u svest građana, biće lakše sprovesti dalje reforme i tako uspostaviti jedan pozitivan ciklus reformi i ekonomskog rasta.

Uvođenje PDV-a prvog januara 2006. godine je dobar primer. Restrukturiranje fiskalnog sistema “napreglo je” do krajnjih granica administrativno i političko tkivo i mnogo bogatijih zemalja nego što je BiH; ipak, potencijalni pozitivni efekat na ekonomiju i dobrobit građana tog fiskalnog restrukturiranja je ogroman. Uvođenjem PDV-a prikupljanje poreza je pravičnije i efikasnije; on će pomoći da se veliki deo sive ekonomije uvede u legalne tokove; smanjiće mogućnosti za korupciju; i povećaće resurse koji se mogu potrošiti na javne službe.

Do kraja 2006. godine, korist od PDV-a biće svima očigledna.

Ja ovo pišem u periodu u kome dominiraju retrospektivna istraživanja o napretku BIH urađena povodom desetogodišnjice Dejtonskog i Pariskog sporazuma. Ipak, najveće preokupacije ove zemlje danas su prevazilaženje prepreka koje ostaju na putu ka Evropi, a ne one koje su otežavale težak i krivudav put koji nas je doveo tu gde jesmo.

To je hvale vredno nasleđe uspeha Dejtonskog i Pariskog sporazuma, koji su doveli BiH u situaciju u kojoj sami sporazumi više nisu odlučujući faktor političke, ekonomske i socijalne stabilnosti zemlje. Pozitivan potencijal budućnosti ima veću težinu u javnoj raspravi od mračnih sećanja iz prošlosti.

Narodi BiH su od početka devedesetih morali da prođu dug i težak put, ali su danas, zajedno sa svojim susedima, na putu za Evropu. Deset godina posle Dejtona, tranzicija počinje da daje rezultate.

Mi sada želimo da se ta trka prema prosperitetu ubrza.

Ambasador Lorens E. Batler je glavni zamenik visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu