Različita viđenja budućnosti Hrvata u BiH

15/12/2005

Pre rata u BiH, Hrvati su bili najmalobrojniji od tri naroda u BiH; i mnogi od njih veruju da su u postojećoj političkoj podeli zemlje ostali kratkih rukava. U Hercegovini, tradicionalnom bastionu “tvrdog” hrvatstva, mnogi pozivaju na formiranje trećeg entiteta. Drugi Hrvati se, međutim, tome protive i smatraju da BiH treba da ostavi iza sebe separatizam i krene u multietničku budućnost.

Antonio Prlenda za Southeast European Times iz Sarajeva – 14/12/05

Devojčica stavlja cveće na nedavno otkriven spomenik poslednjoj bosanskoj kraljici Katarini. Sve tri etničke zajednice uvažavaju Katarinu, ali iz različitih razloga: Hrvati gledaju na njen katolički identitet, Muslimani je vide kao simbol trajne državnosti Bosne i Hercegovine, a Srbi saosećaju sa njom jer su joj decu uzeli Otomanski Turci. [Geti Imidžis]

Deset godina posle završetka krvavog rata u Bosni i Hercegovini (BiH), bosanski Hrvati na različit način vide svoju budućnost. Među njima nema konsenzusa o tome kako zemlja treba da bude politički organizovana.

Pre rata, Hrvati su bili najmalobrojniji od tri naroda u BiH. Prema popisu iz 1991, činili su 17,6 odsto stanovništva. Od tada nije vršen popis, ali je opšta pretpostavka da je sadašnji procenat manji. Za vreme i posle rata, mnogi su emigrirali u strane zemlje, pre svega u susednu Hrvatsku.

U Sarajevu, broj Hrvata je naglo opao.

“BiH je moja zemlja: ovde sam rođen. Međutim, pogrešno je očekivati da Hrvati zaborave na svoj nacionalni identitet i smatraju se samo Bošnjacima ili Hercegovcima”, kaže 36-godišnji vlasnik piljarnice Ivica Talanga. “U Sarajevu, ja sam ravnopravan građanin. Međutim, razumem zabrinutost roditelja da će njihova deca zaboraviti na svoj hrvatski jezik i tradiciju u školama i društvu u kojima su Bošnjaci većina. Smatram da bi uspostavljanje države sa nekoliko ekonomskih regiona i pažljivo strukturiranim školskim sistemom koji štiti etnička prava bio solidna osnova za bolju budućnost čitave BiH”, kaže on.

Gotovo svi Hrvati kritikuju Dejtonski mirovni sporazum potpisan pre deset godina. Međutim, njihov stav prema sadašnjosti i budućnosti uglavnom zavisi od postojećih okolnosti u oblastima u kojima žive.

Tradicionalno, najtvrđi politički stavovi među Hrvatima postoje u Hercegovini, u jugozapadnoj BiH. Tamošnje hrvatsko stanovništvo uvek je gajilo tesne veze sa Hrvatskom. Danas, oni tvrde da bi im bilo bolje da Hrvati imaju svoj entitet, poput bosanskih Srba u RS.

Anđelko Barun iz Livna, 40-godišnji predsednik Hrvatskog veća invalida domovinskog rata – HVIDRA, smatra da je jedina zasluga Dejtona to što je okončao krvoproliće.

“Država tone u haos. Dejton je napravio komplikovani državni mehanizam koji koristi samo neodgovornim političarima da se bogate, umesto da štite interese običnih građana koje predstavljaju”, kaže on. “Dejtonski sporazum nije dobar zato što nije obezbedio ista prava za tri najveća naroda. Jedino što bi bilo ispravno danas jeste uspostavljanje tri entiteta umesto dva – po jedan za svaki konstitutivan narod.”

Barun ne veruje da bi stvaranje više od tri regiona bilo dobro rešenje. Ta ideja previše ga podseća na bivšu Jugoslaviju.

“Za Hrvate ne bi valjala bilo kakva verzija male Jugoslavije. U takvim državama ne možemo da razvijamo svoj jezik i tradiciju, jer su Hrvati manjina”, kaže Barun.

Zdravko Bešlić, 40-godišnji novinar iz Posušja, takođe smatra da bi tri entiteta bila bolje rešenje za Hrvate u BiH.

“Srbi imaju svoj sopstveni entitet, dok smo u Federaciji manjina u odnosu na Muslimane. Na primer, nijedan hrvatski političar ne podržava jedinstveni državni radiodifuzni sistem, ali je takav sistem ipak ozakonjen. Pitanje je postavljeno pred Ustavnim sudom i tamo ga ni hrvatske sudije nisu podržale, ali je zakon uprkos svemu ostao.”

Bešlić kaže da je rođen u BiH i da je smatra svojom zemljom. Međutim, pod postojećim okolnostima, ne oseća se kao građanin.

“Na sportskim događajima, sina učim da navija za Hrvatsku, jer ne mogu da se emotivno vežem za BiH sve dok je država organizovana kao što je organizovana”, kaže Bešlić.

Suprotno mišljenje može se čuti u Posavini, oblasti na severu BiH. Većina Posavine danas je u RS, dok su u preostalom njenom delu u Federaciji Hrvati većina u odnosu na Bošnjake. Zbog takve situacije, lokalni Hrvati ne vide nikakvu prednost u stvaranju tri jednonacionalna entiteta, pošto u tom slučaju verovatno ne bi bili obuhvaćeni teritorijom evenutalnog “hrvatskog” entiteta. Umesto toga, verovatno bi izgubili konstitutivan status u srpskom ili bošnjačkom jednonacionalnom entitetu i živeli u nepovoljnijim uslovima nego danas.

Broj Hrvata u Posavini opada. Prema rečima katoličkog Franjevca Mirka Filipovića, mladi Hrvati sa kojima razgovora uglavnom žele da napuste zemlju.

“Dejton je samo simbol”, kaže on. “Ne bih čak ni rekao da je okončao rat, jer su rat u stvarnosti okončale borbene operacije i situacija na frontu. Dejton je stavio BiH u lošu poziciju. On koristi samo onima koji su se obogatili u jednom lošem okruženju. U Posavinu su izbeglice počele da se vraćaju tek pet godina posle rata, i to ne u velikim brojevima. U suštini, Hrvati u ovakvoj državi ne vide budućnost za sebe.”

“Jedino dobro rešenje bila bi ustavna reforma koja bi organizovala zemlju u nekoliko višenacionalnih regiona u kojima nijedan narod ne bi imao osetnu većinu”, kaže 50-godišnji Franjevac. “Međutim, regioni ne smeju biti bazirani samo na političkim rešenjima, već i na logici i ekonomskim okolnostima.”