Podele i deset godina posle Dejtona

15/12/2005

Bosna i Hercegovina ima jedinstvenu političku strukturu, ali i jedinstvene probleme. Uzmimo, na primer, slučaj Bošnjakinje Fate Orlović, izbeglice koja vodi pravnu borbu pred entitetskim sudom u Republici Srpskoj oko pravoslavne crkve u njenom dvorištu.

Amer Obradović za Southeast European Times iz Sarajeva – 14/12/05

Građani Sarajeva koriste tramvaj na kojem je još uvek vidljiva šteta iz sukoba (1992-1995). Bosna i Hercegovina obeležava 10. godišnjicu mirovnog sporazuma kojim je okončano krvoproliće koje je trajalo više od tri godine i kojim je zemlja podeljena na sistem odvojenih, ali jednakih entiteta. [Geti Imidžis]

Fata Orlović, 60-godišnjakinja iz Konjević Polja, veoma je zabrinuta. Mora da dokaže pred sudom u Bratuncu da je njen ubijeni suprug Šaćir Orlović zaista bio njen suprug, da je Muharem Orlović zaista bio njen zet, i da je njihov odnos sa dobrotvorom Hamzom Orlovićem zaista postojao.

Na prvi pogled, teško je shvatiti zašto Fata ima takve probleme. Postoje izvodi iz matičnih knjiga rođenih, venčani list, a njena deca su živa i mogu da svedoče. Međutim, ovo je Bosna i Hercegovina (BiH) posle Dejtona – zemlja gde jedna stara žena mora da se snalazi kroz pravni lavirint da bi rešila vrstu problema kakav može da se javi samo u Bosni: u njenom dvorištu sagrađena je pravoslavna crkva.

Fata je preživela rat kao izbeglica, živeći od humanitarne pomoći. Pre deset godina, kada je potpisan Dejtonski sporazum, počela je da planira povratak kući. Kada se konačno vratila na porodično imanje Orlovića, naišla je na nešto potpuno neočekivano. Njena kuća bila je srušena i umesto nje uzdizala se mala, u belo ofarbana crkva. Od tada, Fata pokušava da povrati pravo na svoju imovinu i konačno uživa u malo mira.

Posle četiri godine pravne borbe, ministarski odsek za izbeglice doneo je odluku i zvanično proglasio Fatu za vlasnika imanja. Tako je ova Bošnjakinja postala i vlasnica pravoslavne crkve, koju ne želi. U međuvremenu, opština Bratunac uporno ne sprovodi naredbu vlade Republike Srpske da zatvori ilegalno sagrađeni verski objekat. Borba se nastavlja.

U međuvremenu, u većinski hrvatskom gradu Stocu, u južnoj BiH, vođa jednog građanskog udruženja, Nerin Dizdar, inače Bošnjak, ima drugačiji problem. Osuđen je zbog isticanja zastave BiH umesto zastave Herceg-Bosne; mora ili da plati 150 konvertibilnih maraka kazne ili da provede tri dana u zatvoru. «Oca su mi strpali u zatvor 1993. pod optužbom da ugrožava ustavni poredak Herceg-Bosne», kaže Nerin. «Slična stvar događa se i meni, samo što je optužba drugačije upakovana», kaže on.

Dizdar i njegovo udruženje, tzv. «Stolački forum», izazvali su mnoge kontroverze. Usudili su se da javno postave pitanje o tome šta se događalo u Herceg-Bosni za vreme rata, ali i da ukažu na nacionalnu podeljenost u školstvu, prilikom zapošljavanja i u državnim institucijama. «Same zastave nisu problem ovde. One su, da budemo pošteni, samo parčići tkanine. Međutim, zastave jesu simbol problema», kaže on.

Dizdar i Fata Orlović su dva primera kako Bošnjaci žive posle Dejtona, istorijskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u BiH. I dok je Dejton ispunio najhitniji cilj zaustavljanja krvoprolića, takođe je stvorio i jedinstveno komplikovanu političku strukturu u kojoj se neretko javljaju situacije kao one o kojima je pisao Kafka. Kako BiH polako napreduje na putu povratka u Evropu, mnogi se pitaju da li će postojeći status kvo biti održiv.

Deset godina posle potpisivanja sporazuma, BiH ostaje duboko podeljena. Srpski političari, pre svih, nepokolebljivi su u insistiranju na očuvanju srpskog entiteta. Hrvatski političari tragaju za jasnom političkom vizijom, u nekim slučajevima oslanjajući se na politiku iz prošlosti. Bošnjaci se, na drugoj strani, zalažu za jedinstvenu državu. Njihova vodeća politička partija, Stranka demokratske akcije (SDA), sebe naziva «multietničkom», iako u stvarnosti održava snažne veze sa islamskom zajednicom i njenim vođom Mustafom Cerićem.

«Dejtonski sporazum odigrao je konstruktivnu ulogu samo dana kada je potpisan», kaže Senad Šepić, član predstavništva SDA i šef njenog omladinskog ogranka. «Kada je rat završen, počeo je da smeta razvoju i boljem životu u Bosni. Deset godina kasnije, vreme je da se Dejtonski sporazum zameni ustavom koji će biti usvojen u normalnoj proceduri», dodaje on.

«U svom postojećem obliku, Dejton je prepreka ekonomskom razvoju u zemlji, kao i uspostavljanju poverenja između različitih delova društva. Situacija je mnogo gora, ako se imaju u vidu polazne pozicije ključnih učesnika u pregovorima. Jednostavno ne vidim kako se može pojaviti raspoloženje za bilo kakve konstruktivne promene», kaže sarajevski novinar i publicista Emir Suljagić.

Pred desetu godišnjicu Dejtona održana su brojna okupljanja, konferencije i okrugli stolovi – kako lokalni, održani u BiH, tako i međunarodni skupovi najvišeg nivoa u Briselu i Vašingtonu. Cilj tih okupljanja bio je da se krene napred, u post-dejtonsku budućnost, što podrazumeva značajne promene strukture koja postoji već jednu deceniju.

Međutim, sprovođenje tih promena neće biti lako. Da bi krenuli u istinske promene, bosanski političari moraju da načnu pitanje građanskog, nasuprot nacionalnom. Da li je istinska, multietnička budućnost moguća u zemlji koju razdiru međunacionalne podele? Ili je jedina realistična mogućnost napeta koegzistencija? Od sada, samo jedno je jasno: rešenja koja će iznaći bosanski političari imaće posledice po sve njene građane.