Srbijanski skejteri pronašli "slobodu" na pločniku

17/11/2009

Skejtbording drži omladinu Beograda na ulici -- na dobar način.

Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 17/11/09

Skejter uzima zraka u beogradskom skejting parku. [Nikola Barbutov/SETimes]

U parku za skejtbording u Beogradu, koji je otvoren prošle godine, mogu se naći skejteri kako prave skokove, bruse rukohvate, te izvode majku svih trikova, olija -- gdje vozač odiže svoju dasku u zrak skoro kao čarolijom.

Dva skejtera odmaraju se od staze i sjedaju da bi za SETimes popričali o svojoj ljubavi za taj sport.

"Vozim skejtbord već četiri godine. Prvi put sam naišao [na skejtbording] kroz video-igre i htio sam to početi raditi dugo vremena. Cijela stvar se pomalo razvukla, jer sam morao prikupiti novac za opremu za skejtbording, a to košta nešto malo manje od prosječne plaće u Srbiji," kaže 18-godišnji Miša.

On je jedan od suosnivača skejterskog kluba Logic.

"Skejtbording može izgledati lagan, ali u stvari nije. Morate se odreći mnogo toga da biste skejtbord vozili kao mi i da biste savladali sve trikove. Nemate trenera, sve što imate su prijatelji koji vam mogu pokazati kako se to radi," kaže Miša. Povrede su česte. Uprkos molbama svojih roditelja, Miša još uvijek vozi skoro svaki dan -- čak i nakon što je pet-šest puta pokidao ligamente na svom skočnom zglobu.

16-godišnji Branislav je jednom pri pokušaju izvođenja teškog trika slomio ruku.

"Sloboda, kreativnost … Skejtbord možete voziti kad god hoćete i s kim god hoćete. Nema trenera, to uopće i ne izgleda kao neki sport. Izađeš, lijepo se provedeš, a ako ti se ne vozi, samo sjedneš s prijateljima. Nekih dana voziš dobro, a nekih ne, eto tako je to," kaže Branislav.

Broj skejtera u Beogradu je u porastu.

Iako u parku nije bilo djevojaka da bruse ivičnjak, njih par bodrilo je momke. "Zavisi od vrste djevojke -- ima nekih kojima se sviđa, a i drugih kojima se ne sviđa, to je sve normalno," kaže Branislav.

"Među skejterima ima raznih ljudi, ali mi se prepoznajemo kao skejteri i dio smo istog tima. Neki slušaju hip hop, neki slušaju pank ili hevi metal, ali to nam ne smeta, mi se ne svađamo oko toga," dodaje on.

U parku, drugi entuzijasti ekstremnih sportova zuje okolo na biciklima i rolšuama. Kakve god točkove da voze, sportisti se svi međusobno druže.

Prema riječima Miše i Branislava, sport drži mlade ljude dalje od droge i alkohola. Jedino od čega su ekstremni skejteri i biciklisti izgleda zavisni je adrenalin.

"U mom susjedstvu ima ovisnika. Vožnja skejtbordom mi pomaže da se oduprem takvom društvu," kaže Miša.