Kosovo: Diplomatski proces

15/12/2006

Šest godina posle sukoba 1998-1999, Savet bezbednosti UN odlučio je da je došlo vreme za pokretanje političkog procesa usmerenog na određivanje budućnosti Kosova.

(Razni izvori -- 24/10/05 - 04/12/06)

Srpski lideri i lideri kosovskih Albanaca održali su prve direktne razgovore 24. jula 2006. godine, ali su oni samo pokazali koliko dve strane ostaju udaljene u svojim stavovima. [Geti Imidžis]

Tehnički još uvek deo Srbije, Kosovo je de fakto pod protektoratom UN od okončanja sukoba u pokrajini 1998-1999. Desetog juna 1999. godine Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244 kojom je ratom razorena pokrajina stavljena pod upravu UNMIK-a do određivanja njenog konačnog statusa.

Više od šest godina kasnije, 24. oktobra 2005, Savet je podržao preporuku generalnog sekretara UN Kofija Anana za pokretanje političkog procesa sa ciljem da se reši to pitanje.

Odluka je doneta posle sveobuhvatne procene napretka pokrajine u implementaciji niza standarda koje je međunarodna zajednica odredila kao preduslov za otvaranje pregovora. Procenu je uradio Ananov specijalni izaslanik za region, norveški diplomata Kai Eide.

"Savet bezbednosti se složio sa ukupnom procenom ambasadora Eidea da je, uprkos izazovima sa kojima se suočavaju Kosovo i širi region, došlo vreme da se pređe u novu fazu", ukazao je Savet u svom saopštenju.

Anan je potom imenovao bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija za svog specijalnog izaslanika koji će voditi razgovore, a austrijskog diplomatu Alberta Roana za zamenika izaslanika.

Nekoliko nedelja kasnije, EU i Sjedinjene Države imenovali su svoje izaslanike za pregovore -- Štefana Lenea i Frenka Viznera.

Pored UN-a, još jedan ključni faktor u procesu je šestočlana Kontakt grupa za Kosovo, u kojoj se nalaze Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Rusija i Sjedinjene Države. Grupa je u novembru izradila niz vodećih principa za rešenje pitanja statusa Kosova, odbacujući pored ostalog povratak na situaciju pre 1999, podelu pokrajine ili njeno ujedinjenje sa bilo kojom drugom državom kao moguće ishode razgovora.

U sklopu priprema za razgovore Ahtisari je posetio Prištinu i Beograd -- kao i Podgoricu, Skoplje i Tiranu -- da proceni stavove ključnih igrača u regionu.

Specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari. [Geti Imidžis]

Stavovi srpskih lidera i lidera kosovskih Albanaca o ovom pitanju bili su dijametralno suprotni.

Insistirajući da treba da zadrži suverenitet na Kosovu, Beograd je saopštio da je najviše našta bi mogao da pristane dodeljivanje suštinske autonomije.

Kosovski Albanci, koji čine 90 odsto od ukupno 2 miliona stanovnika pokrajine, tražili su ništa manje od potpune nezavisnosti od Srbije.

Prvi direktni razgovori između srpskih zvaničnika i zvaničnika kosovskih Albanaca bili su zakazani za 25. januar 2006. godine. Međutim, smrt kosovskog predsednika Ibrahima Rugove 21. januara dovela je do skoro jednomesečnog odlaganja pregovora.

Fatmir Sejdiu, koji je na kraju izabran da nasledi Rugovu, zamenio je pokojnog predsednika i na čelu kosovskog pregovaračkog tima. Među drugim ključnim članovima tima bili su kosovski premijer Bajram Kosumi koji je kasnije podneo ostavku, a na njegovo mesto je došao Agim Čeku, zatim opozicioni lideri Hašim Taći i Veton Suroi, kao i predsednik pokrajinske skupštine.

U srpskom pregovaračkom timu su predsednik Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica i drugi visoki zvaničnici. U njemu se nalaze i predstavnici zajednice kosovskih Srba.

Prvi direktni pregovori između srpskih zvaničnika i zvaničnika kosovskih Albanaca, pod okriljem UN, počeli su 20. februara 2006. u bečkoj palati Daun Kinski. Dve strane su na razgovore uputile osmočlane delegacije predvođene potpredsednikom Vlade Kosova i ministrom lokalne samouprave Ljutfijem Hazirijem, odnosno savetnikom srpskog predsednika Leonom Kojenom. Dvodnevnim razgovorima, koji su bili fokusirani na decentralizaciju, predsedavao je Roan. Iako sastanak nije doneo "značajne rezultate", bio je "prilično uspešan", rekao je on.

Decentralizacija je bila ključna tačka dnevnog reda još nekoliko rundi razgovora, na kojima su takođe razmotrena prava manjina i zaštita kulturnog i istorijskog nasleđa -- posebno zajednice kosovskih Srba koja broji oko 100.000 stanovnika.

Osim ekonomskih aspekata, kao što su finansijske obaveze i investicije, dugovi, privatizacija i buduće vlasništvo nad ključnom industrijskom imovinom, na razgovorima u Beču nije dotaknuto suštinsko pitanje statusa sve do sedme rudne pregovora 24. jula, kada su srpski lideri i lideri kosovskih Albanaca održali svoj prvi direktan sastanak. Sastanak je samo pokazao da u prethodnim petomesečnim razgovorima nije premošćena razlika u stavovima Beograda i Prištine.

"Očigledno je da stavovi dve strane ostaju daleko udaljeni", izjavio je Ahtisari na konferenciji za novinare održanoj posle sastanka. "Beograd bi pristao skoro na sve osim na nezavisnost, dok Priština ne bi prihvatila ništa sem pune nezavisnosti".

Decentralizacija i prava manjina ponovo su se našli na dnevnom redu u osmoj rundi razgovora održanoj 7. i 8. avgusta, ali jedini dogovor koji je postignut odnosio se na imenovanje komandanata policijskih stanica.

Nova dvodnevna runda održana je u Beču mesec dana kasnije. Srpski pregovarački tim i tim kosovskih Albanaca ponovo su postigli neznatan stvarni napredak, uprkos, kako je rekao Roan rekao, "dobroj i konstruktivnoj diskusiji".

"Imali smo jedno, dva ili tri pitanja gde smo mogli da se pomerimo napred, ali stvarno ne možemo da govorimo o nekom prodoru", izjavio je ovaj zvaničnik UN posle sastanka, koji je ponovo bio fokusiran uglavnom na decentralizaciju, kulturno nasleđe i prava etničkih zajednica na Kosovu.

U svom redovnom izveštaju Savetu bezbednosti o Kosovu objavljenom nekoliko dana posle devete runde razgovora u Beču, Anan je izrazio razočarenje što Srbi i kosovski Albanci nisu uspeli da približe svoje stavove.

"Uprkos međusobnom približavanju u pogledu nekoliko pitanja, razgovori su pokazali da strane ostaju daleko udaljene oko većine pitanja", ukazano je u izveštaju generalnog sekretara UN i pozvane su obe strane da pokažu "veću fleksibilnost" kako bi mogao da se postigne kompromis.

Nekoliko dana kasnije Roan je priznao da su šanse da se to desi male.

"Približavamo se trenutku kada samo pričanjem nećemo postići cilj", rekao je on. "Mogli bi da pričamo narednih 10 godina i da ne promenimo ništa".

Kontakt grupa je u septembru zatražila od Ahtisarija da "pripremi sveobuhvatan predlog za rešavanje statusa". Istog meseca Srbija je usvojila novi ustav definišući Kosovo kao "neotuđivi" deo svoje teritorije. Većina srpskh birača podržala je najviši zakonski akt zemlje na referendumu održanom krajem oktobra, utirući put održavanju parlamentarnih izbora koji su raspisani za 21. januar 2007. godine.

Uprkos svojim prvobitnim planovima da proces određivanja statusa Kosova završi do kraja 2006, međunarodna zajednica je donela odluku da Ahtisari podnese svoj predlog rešenja posle izbora u Srbiji.