Odluka da se gradi još džamija u Sarajevu izazvala novu debatu
14/05/2008
Nedavna inicijativa Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini da gradi nove džamije u prestonici izazvala je debatu oko multietničnosti, verske tolerancije i navodnih proislamskih naklonosti vlasti te zemlje.
Azra Martin za Southeast European Times iz Sarajeva – 14/05/08
 Bosanski Muslimani mole se u sarajevskoj džamiji. [Geti Imidžis] |
Od kada je Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini (BiH) saopštila da planira da gradi još nekoliko džamija u Sarajevu, ponovo je izbila energična debata o tom pitanju. Mnogi se pitaju da li će takvi planovi ugroziti multietnički karakter zemlje, posebno s obzirom da su strani donatori pomogli u finansiranju izgradnje izvesnog broja džamija u pokušaju da se otklone posledice uništavanja više verskih objekata tokom sukoba devedesetih godina.
Nastojanja vezana za novu izgradnju nisu naišla na veliki entuzijazam, jer kritičari misle da zagovornici novih džamija nameravaju da prošire islam u toj multietničkoj i multiverskoj zemlji. Raznovrsni karakter zemlje posebno je izražen u Sarajevu, čiji se stanovnici ponose svojom verskom tolerancijom i evropskom muslimanskom tradicijom.
Posle sukoba devedesetih godina samo u prestonici je podignuto deset do 15 novih džamija -- od kojih jedna, najveća medju njima, nosi ime saudijskog kralja Fahda. Danas u centru Sarajeva postoji oko 85 džamija, koje su i arhitektonski i istorijski spomenici.
Islamska zajednica je dobila odobrenje opštine da gradi džamije u sarajevskom naselju Ciglane i u blizini Narodnog pozorišta.
U Ciglanama džamija treba da se gradi na igralištu, što je izazvalo kritike. Predstavnici opštine pravdaju svoju odluku ukazujući da su planeri zamislili izgradnju džamije u Ciglanama još 1994. godine, kao podsetnik na versku renesansu i promovisanje etničko-nacionalnih vrednosti.
Džamija u blizini Narodnog pozorišta, ako bude izgrađena, nalaziće se u oblasti parka koji je pravljen pre četiri godine. Radeći na budućem parku građevinari su iskopali staru džamiju Kalin-hadži Alije, nakon čega je islamska zajednica zahtevala da se odmah obustavi izgradnja parka.
Radikalne muslimanske grupe održale su podnevne molitve protestujući protiv bilo kakve dalje izgradnje. Opština se na kraju složila da pretvori to zemljište u arheološki park. Pre nekoliko nedelja islamska zajednica je tražila i dobila dozvolu da gradi džamiju na tom mestu.
Na osporavanja da li je Sarajevu potrebno toliko džamija kada mnogi bosanski Muslimani nisu religiozni, predstavnici Islamske zajednice pozvali su se na istoriju.
"U proteklih 100 godina nije bilo izgradnje novih džamija, ali je 27 uništeno zbog antiverske propagande" od osnivanja Jugoslavije posle Prvog svetskog rata, rekli su predstavnici zajednice.
Za sada debata oko izradnje novih džamija u BiH postavlja pitanje verske tolerancije i zapažene bliskosti između Islamske zajednice i vlasti u BiH, koje neki optužuju da ignorišu protivljenje izgradnji džamije.