SETimes.comUčesnici konferencije u Beogradu pozvali na promenu „mentaliteta”
09/02/2012
Ako Srbija želi ekonomski razvoj i integraciju u EU, trebalo bi da pojača privatizaciju, kažu poslovni lideri.
Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 9.2.2012.
Samo dan nakon završetka sastanka u švajcarskom gradu Davosu krajem prošlog meseca, predstavici poslovne i političke zajednice okupili su se u Beogradu da razgovaraju o uticaju globalne ekonomske krize na Srbiju i načinima za jačanje finansijskog rasta, uz povezivanje toga sa integracijom u EU.
Potpredsednica vlade Verica Kalanović naglasila je da je trenutna ekonomska situacija u Srbiji rezultat manjkavosti same zemlje, u kombinaciji sa globalnom recesijom, što se odražava na svakog građanina. Kao odgovor na to, vlada ima paket mera protiv krize, koje uključuju i intenzivnu podršku stranim investitorima, među kojima su i neke velike robne marke.
„Srbija je privukla više od 1,5 milijardi evra neto gotovine u direktnim stranim investicijama, više od skoro svih naših neposrednih konkurenata. Neki od naših uspešnih projekata su: United Colors of Benetton -- Italija, 43 miliona evra, 2.700 zaposlenih; Boš -- Nemačka, 71 milion evra, 620 zaposlenih; i Jura -- Južna Koreja, 15 miliona evra, 1.500 zaposlenih“, rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.
„Čak i tokom recesije“, izjavila je Kalanović za SETimes, „uspeli smo da dovedemo u Srbiju brendove koji garantuju da ćemo imati bolji izvoz i nova radna mesta“.
Uprkos tome, nezaposlenost je ostala preko 23 odsto, a inflacija je na kraju 2011. premašila ciljanih 6 odsto i iznosila je 7 odsto na godišnjem nivou, sudeći prema podacima koje je predstavio guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić.
Ove godine je cilj ambiciozniji. „Naša ciljana inflacija za ovu godinu je 4 odsto, plus ili minus 1,5 odsto. To je nešto što je, zvanično smatramo, ostvarljivo. Očigledno je da postoje i rizici. Rizici, u osnovi, potencijalno dolaze iz međunarodnog okruženja, sa međunarodnih finansijskih tržišta i sa fiskalne strane -- ako sve ostane u skladu sa instrumentima kontrole iz Zakona o budžetskom sistemu.“
Bogdan Lisovlik, iz stalne kancelarije MMF u Srbiji, rekao je na konferenciji da je inflacija u padu, što je pomognuto globalnim cenama hrane. On kaže da je cilj NBS ostvarljiv.
„Najčešći problem je privlačnost kratkoročnih 'popravki' -- tu se obično radi o opravdavanju potrebe vladinih koraka i često se radi o traženju finansijske podrške… Jedino rešenje je ostaviti vladi da radi ono što dobro radi i dati šansu privatnom sektoru. Dinamičan privatni sektor je dokazani temelj ekonomskog uspeha“, rekao je Lisovlik.
Jedan od najuspešnijih biznismena u Srbiji Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe za trgovinu šećerom, slaže se sa tim.
„Čuo sam u Davosu, neko je rekao da kapitalizam nema alternative, ali to nije tako u Srbiji. Ovde kapitalizam ima alternativu, ali nisam siguran da imamo konsenzus o tome šta je alternativu. Ovde svi govore o privatizaciji na negativan način, mada je produktivnosti četiri ili pet puta veća u privatizovanim kompanijama i to su uglavnom naši glavni izvoznici. Ali, u neprivatizovanim kompanijama, njihova vrednost se smanjuje za 20 odsto.“
Kostić dodaje: „Srbija nema problema sa finansiranjem; Srbija ima problema sa mentalitetom”.
Pored toga, Srbija mora da promeni neke svoje ekonomske navike kako bi krenula ka pridruživanju EU. Adriano Martins, zamenik šefa delegacije EU u Srbiji, rekao je učesnicima konferencije da su među njima uspostavljanje slobodne tržišne ekonomije i sposobnosti za vršenje konkurentnog pritiska na unutrašnjem tržištu EU.
On se odlučio za pozitivniji ton. „Vremena krize su i vremena mogućnosti. Ovo je trenutak za Srbiju da rešava neke strukturne probleme i manjkavosti sa kojima se godinama bori”.