SETimes.comPodela Vojske Srbije i Crne Gore iz perspektive Crne Gore
21/09/2006
Nova nezavisna država Crna Gora u procesu je utvrđivanja kakve odbrambene snage zemlja od 620.000 stanovnika može da priušti.
Antonela Arhin za Southeast European Times – 21/09/06
Nekoliko nedelja nakon što je postala nezavisna, Crna Gora je usvojila Nacionalnu bezbednosnu strategiju i osnovala ministarstvo odbrane. Nova nezavisna država potvrdila je posvećenost tome da postane deo regionalnog i globalnog sistema odbrane, izlažući program restrukturiranja svojih odbrambenih snaga.
Nova Vojska Crne Gore verovatno će biti zasnovana na kopnenim snagama, dok će količina mašinerije biti drastično smanjena. Crna Gora trenutno ima oko 50 tenkova T-55 i oko 300 komada artiljerije različitih kalibara.
Zbog malog vojnog budžeta, Crna Gora će najverovatnije rasprodati celokupno vazduhoplovstvo i mogla bi da se odluči da traži vazdušnu zaštitu od susedne zemlje.
Bivša savezna mornarica imala je nešto više od 1.000 profesionalnih vojnika. Sa oko 620.000 stanovnika, Crna Gora neće moći sama da plaća te snage. Međutim, mišljenja o tome u kojoj meri smanjiti obim mornarice se razlikuju.
Prema jednom scenariju, Crna Gora bi na kraju mogla da proda svoje bojne brodove i svede mornaricu na obalsku patrolu. Prema rečima penzionisanog generala Blagoja Grahovca, savetnika predsednika crnogorskog parlamenta za bezbednost, takva patrola trebalo bi da bude dovoljna.
Kada su u pitanju kopnene snage, Srbija zahteva vojsku od 8.500 do 10.000 profesionalnih vojnika, dok Crna Gora može da prođe sa 650 do 1.100, kaže Grahovac.
Sa druge strane, savetnik vlade za bezbednost Radosav Martinović veruje da je Crnoj Gori potrebna potpuna mornarica i da obalska straža ne bi bila dovoljna.
Prema Martinovićevim rečima, buduća crnogorska armija trebalo bi da bude malog obima, integrisana u kolektivni bezbednosni sistem regiona i ekonomski održiva. Ona treba da ima oko 3.000 vojnika, sa tim što bi se 2007. godine taj broj smanjio na 2.400. Potrebe takve vojske bile bi zadovoljene sa 2 procenta BDP-a zemlje. To bi značilo ukupno oko 10.000 evra godišnje po vojniku za platu, obuku i naučni i tehnološki razvoj.
Tenzije u regionu konačno su se okončale i ne postoji bojazan da bi vojska mogla da se koristi u negativnom kontekstu, rekao je Martinović.