SETimes.comOdluka MKSJ o Karadžiću podstakla podele u BiH
07/07/2012
Tribunal u Hagu oslobodio je Karadžića optužbi po tački koja ga tereti za genocid.
Dražen Remiković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 7.7.2012.
Haški tribunal je prošle nedelje oslobodio bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića jedne od dve tačke koje ga terete za genocid u sedam opština, ali je ta odluka izazvala žestoke podele u javnosti oko toga da li bi ubistva bosanskih Muslimana, kao i Hrvata, u periodu 1992-95, koja nisu vezana samo za masakr u Srebrenici, trebalo da se smatraju genocidom.
Tribunal je rekao da su tužioci izneli dovoljno dokaza da potkrepe deset tačaka optužnice -- uključujući onu za genocid u Srebrenici -- i odbio je da odbaci te optužbe.
MKSJ je takođe odbio Karadžićev zahtev da bude pušten na slobodu na polovini suđenja.
Mnogi u Republici Srpskoj pozdravili su odluku suda da se on oslobodi optužbi po jednoj tački optužnice.
„Ta odluka je korak napred ka realnosti i briše sve mitove o genocidu koji se prepričavaju u BiH proteklih 20 godina. To je dobro, jer će generalna histerija o Srbima kao genocidnoj naciji biti bar delimično zaustavljena“, rekao je Rajko Vasić, generalni sekretar vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u izjavi za SETimes.
Međutim, bošnjački zvaničnici i građani i neki bosanski Hrvati nazvali su tu odluku sramotnom.
„Već smo pripremili žalbu koja će biti predata tribunalu. Ovaj sud je najodgovorniji za istinu o onome što se desilo u BiH, a istina je da se genocid jeste desio“, kaže Bakira Hasenčić, predsednica Udruženja žrtava rata u BiH, u izjavi za SETimes.
Optužnica je podignuta u maju 2000. i zamenila je prvobitnu optužnicu iz jula 1995, u kojoj je Karadžić optužen za niz ratnih zločina nad nesrbima, uključujući istrebljenje, ubistvo, namerna ubistva, progon, deportaciju, nehumano postupanje, terorisanje i uzimanje talaca.
„Genocid ne može da bude svaki počinjeni ratni zločin. Ljudi previše često koriste taj termin, a znamo ko ga najviše [pogrešno] koristi“, kaže Lirik misleći na Bošnjake.
„Ovo je nečuveno, ali šta drugo možete da očekujete od podmukle Evrope? Shvatimo već jednom da treba da uzmemo pravdu u svoje ruke. Stotine ubijenih civila, logori; to nije genocid? Nenaoružani Bosanci su ubijali sami sebe tokom rata !? Svi smo tako naivni ... ne budimo više nikada tako naivni da poverujemo fašistima“, rekao je Zlatan Kovačević.
„Dve hiljade civila u Zvorniku i okolnim oblastima, Bošnjaka, brutalno je ubijeno u nekoliko dana, pod vođstvom tog monstruma, tokom [etničkog] čišćenja. Svi koji su bili drugačiji i koji nisu bili Srbi proterani su, deportovani, zatvoreni u logore … I dalje tražimo masovne grobnice oko Zvornika“, rekao je Meša Pargan.
Pargan objašnjava da su mnogi njegovi rođaci, nenaoružani civili, ubijeni u jednom danu, nakon što su bili mučeni. „Sada neki pokušavaju da dokažu da su sve strane bile iste, kako bi se umanjile dimenzije zločina. Šta je ubistvo 2.000 ljudi, Bošnjaka, nego pokušaj genocida“, rekao je on.
Pargan je upozorio da će genocid, ako ne bude osuđen kao takav, verovatno biti ponovljen. „Ako nije zabranjeno, ako nije genocid, onda je dozvoljeno.“
„Ovim potezom tribunal pokazuje da se zločin isplati … ubijeno je više hiljada ljudi, šta je još trebalo da se desi da bi sudije u Hagu ocenile to kao genocid?“ pita Haznadar.
Neki, međutim, pokušavaju da se izdignu iznad emocionalnih reakcija .
„Preporučujem da Srbi i Muslimani pročitaju malo literature pre nego što napišu nešto. Tada ćete shvatiti da ste svi bili ovce za šišanje i predmet političkih ambicija ... Imate svoje etnički čiste gradove i hiljade mrtvih. Oni imaju milijarde evra u svojim džepovima“, rekao je Dejan Marković.
Suđenje će se nastaviti dokaznim postupkom Karadžićevog advokatskog tima sredinom oktobra.