SETimes.comZnačajna potrošnja u Albaniji
14/11/2008
Šta se događa kada se zapadni luksuz sretne sa balkanskim platama?
Balkanblogs za Southeast European Times – 14/11/08
Albanski prihodi daleko su ispod onih u zapadnoj Evropi, ali to nije sprečilo mnoge da kupuju kao da su već u EU. Ukus njihove zemlje za modu nadmašuje ekonomski napredak i stoga nije neuobičajeno videti mlade Albance sa garderobom, uređajima i spravama koje realno ne mogu da priušte.
Pišući na xhaxhai, Elton žali zbog takvog razvoja događaja sa određenom zbunjenošću.
"Postavlja se pitanje: Zašto jedan Albanac sa prosečnom mesečnom platom od 236 evra potroši 180 evra za par cipela???? Takve stvari su poznate kao 'potrošnja sa povodom' i pod tim podrazumevamo kupovinu skupih stvari od strane potrošača sa ograničenim prihodom, isključivo da bi obezbedili neku vrstu statusa."
"To je vrsta reklamiranja potrošača, sa ciljem da pokaže svetu da je on deo visokog društva."
Ono što se odnosi na pojedinca takođe važi za društvo u celini, nastavlja bloger. "Želja Albanaca da budu deo evropske porodice je najlakši način da se objasni taj fenomen iz socijalne i kulturološke perspektive, što je objašnjenje koje ne predstavlja preterivanje ako uzmemo u obzir izolovanost albanske kulture."
"Albanci želi da liče na društvo koje je vredno imitacije", zaključuje Elton.
U međuvremenu na perpjekja, Fatosi je kritičan prema društvu koje, kako smatra, sve više favorizuje sticanje bogatstva na uštrb drugih vrednosti. U njihovom žaru za ekonomskim rastom, piše Fatosi, političari su se dokazali suviše spremni i voljni da žrtvuju prirodne vrednosti zemlje.
"Pre nekoliko dana albanski premijer Sali Beriša otvorio je fabriku cementa u Leži koja će, prema izveštajima medija, proizvoditi 3.000 tona cementa dnevno i obezbediti 200 novih radnih mesta", piše on. "Ukupno je planirano otvaranje šest takvih fabrika u Albaniji koje će proizvoditi šest puta više nego što je zemlji potrebno i premijer je izjavio da će cement biti namenjen izvozu."
"To vas navodi da se zapitate kako je moguće da ćemo za 200 radnih mesta uništiti prirodu za 200 godina. Šta je sa Rivijerom u Šenđinu koja će biti pretvorena u depo za cement ili sa šumom Krasta koja je do sada bila zaštićena, ali je sada odlukom vlade redefinsana kao obična planina koja se može uništiti da bi se dobio cement", pita se bloger. "Zamislite 1.200 siromašnih ljudi koji rade za 150-200 evra mesečno u cilju uništavanja okoline oko njihovih kuća."