SETimes.comSve žešća debata u Evropi o Mediteranskoj uniji
13/08/2007
Da li cilj predloga francuskog predsednika Nikole Sarkozija samo da poremeti kandidaturu Turske za EU, ili njegova zamisao predstavlja najavu većeg angažovanja EU u Sredozemlju?
Ajhan Simsek za Southeast European Times -- 13/08/07
Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji se uvek glasno protivio ulasku Turske u EU, predložio je, kao alternativu, formiranje Mediteranske unije. Ta unija obuhvatila bi evropske, bliskoistočne i severnoafričke zemlje Sredozemlja u ekonomskoj zajednici koja bi ličila na ranu fazu Evropske Unije. Predlog je postao tema žestoke debate u Evropi, pa i van nje.
Ideja Mediteranske unije nije nova; ona se u Evropi mestimično pojavljuje već više od deset godina. Turska nikada nije bila centralna tema u razgovorima; glavna tema bilo je rešavanje izazova imigracije u Evropi i pojačanog islamističkog ekstremizma u afričkim i arapskim zemljama u regionu. Kritičari kažu da Sarkozi samo traži pogodan izgovor da eliminiše EU kandidature Turske i drugih zemalja kandidata na Balkanu.
Ipak, francuski predsednik dobio je podršku. Zvučna podrška stigla je od predsednika Egipta Hosnija Mubaraka. "Lično mislim da je to odličan predlog, koji treba proučiti," rekao je Mubarak novinarima posle sastanka sa Sarkozijem u Parizu. "Još uvek razmišljamo o toj inicijativi. Nadamo se da će uspeti i mislimo da je takođe u interesu severnoafričkih zemalja i Evrope," rekao je on.
Jedna od bitnih članica EU, Španija, iznenadila je sve ovog meseca sopstvenim predlogom Mediteranske unije. "Došlo je vreme da se izgradi jedan realan geopolitički prostor uspostavljanjem Mediteranske unije," napisao je u El Pais-u šef španske diplomatije Miguel Anhel Moratinos.
Obuhvatajući u svom sastavu države EU i Sredozemlja, Unija bi imala savet šefova država i vlada koji bi uspostavljao strateške političke smernice, ministarske savete, Stalnu komisiju koja bi delala kao sekretarijat, pojačanu parlamentarnu skupštinu, pa čak i sopstvenu banku, rekao je Moratinos.
Takva organizacija mogla bi da igra ključnu ulogu u regionu na rešavanju izazova poput zaštite životne sredine i imigracije, rekao je on.
Neki su protumačili predlog Španije kao dokaz da Madrid polako povlači svoju dugogodišnju podršku evropskoj kandidaturi Turske. Međutim, španske diplomate pojasnili su stav te zemlje objasnivši da Španija ne vidi Mediteransku uniju kao alternativu članstvu u EU. Oni su objasnili da je Španija uvek podržavala jačanje mediteranske dimenzije EU i da je Moratinosov predlog u skladu sa takvim stavom.
I dok se Francuska i Španija verovatno slažu u pogledu generalne ideje o regionalnoj uniji, čini se da se po pitanju detalja razlikuju. Španija takvu uniju vidi kao produžetak procesa iz Barselone - politike EU prema sredozemnim državama.
Evromediteransko partnerstvo iz Barselone, stvoreno 1995. godine na vrhuncu izraelsko-palestinskog mirovnog procesa, osuđeno je na propast da bi se rešio arapsko-izraelski sukob. Ciljevi tog partnerstva bili su promovisanje političke, ekonomske i kulturne saradnje, podrška političkim i ekonomskim reformama u regionu i stvaranje mediteranske zone slobodne trgovine do 2010. godine. Međutim, autoritarne države južnog Sredozemlja nisu do sada pokazale veliko interesovanje za političke i ekonomske reforme: one su, zapravo, izbegavale bližu saradnju.
Španija kaže da planira da prevaziđe nedostatke Procesa iz Barselone i pomogne EU da bude angažovanija u regionu. Nasuprot tome, neki smatraju da je Sarkozijev predlog pokušaj Francuske da ojača svoj uticaj u Sredozemlju ograničavanjem Unije na obalne države, čime bi njeni rivali iz EU bili isključeni iz čitavog procesa.
"Smatram da su Sarkozijeve ideje izuzetno problematične... ako ih shvatite ozbiljno," kaže visoki dopisni saradnik istraživač Mišel Emerson iz Centra za studije evropske politike. I dok bi EU mogla da podeli svoju Politiku susedstva (Neighbourhood Policy) na istočne i južne ogranke, forsiranje posebne Mediteranske unije moglo bi da izazove ozbiljne probleme, tvrdi ona.
"Sarkozi je predlagao neke druge mehanizme za priobalne države Mediterana, samo obalne zemlje... To bi zaista napravilo veliku zbrku u EU. To bi značilo slabljenje i uništavanje Politike susedstva i Procesa iz Barselone," kaže Emerson. "To bi takođe oslabilo mnoge praktične instrumente ovlašćenja EU, na primer u trgovinskoj politici, politici pomoći, pravosuđu, unutrašnjim poslovima... po svim tim pitanjima širom Sredozemlja postoje ustanovljeni mehanizmi u okviru ovlašćenja EU."
Na drugoj strani, francuski istoričar i pisac Aleksandar Adler pozdravlja Mediteransku uniju kao potencijalno dostignuće francuske diplomatije. Pišući u listu Le Figaro, on predviđa da će takva unija transformisati Proces iz Barselone, promovisati saradnju među zemljama Magreba i staviti tačku na višedecenijske antagonizme.
"Novi mehanizam implicitno nagoveštava da su razni geografski sektori muslimanskog sveta deo širih oblasti, koje oni dele sa ne-Muslimanima," kaže on, dodajući da bi Unija čak mogla da promoviše rešenje za izraelsko-palestinski sukob.
Ankara, na drugoj strani, nije isključila mogućnost svog učešća, ali je naglasila da nikakva Mediteranska unija ne bi bila zadovoljavajuća alternativa njenim 44-godišnjim težnjama da bude član EU. Turski zvaničnici od Sarkozija su zatražili konkretniji predlog.
Turska je zvanično priznata kao kandidat za članstvo u EU 1999. godine. Pregovori o pridruživanju te zemlje, koji su počeli pre dve godine, trebalo bi da traju najmanje još deset godina.
Usporavanje tog procesa uzrokovano je i protivljenjem Francuske članstvu Turske u EU, ako ne računamo druga pitanja poput spora oko Kipra. Ako ništa drugo, razgovori o Mediteranskoj uniji barem su ponovo bacili svetlo na odnos Turske i EU, kojoj ta zemlja želi da se pridruži. Da li će ta tema biti plodan put za razgovore ili uzrok svađa ostaje da se vidi.