SETimes.comJugoistočna Evropa okreće odliv mozgova u svoju korist
25/06/2007
Zadržati obrazovane mlade ljude u zemlji postalo je ključni izazov širom regiona. Iako pretvaranje "odliva mozgova" u "priliv" neće uvek biti moguće, države u saradnji sa univerzitetima i međunarodnim organizacijama pokušavaju da taj problem pretvore u prednost.
Gabrijela Preda za Southeast European Times – 25/06/07
Izraz "odliv mozgova" nastao je pedesetih godina prošlog veka i obično sa koristi za opisivanje odlaska mladih ljudi. U Jugoistočnoj Evropi, međutim, to predstavlja nešto složeniji fenomen. Taj trend bi se često bolje mogao opisati kao "cirkulacija mozgova", pošto mnogi imigranti pomažu domaću ekonomiju slanjem novca svojim porodicama. U međuvremenu, mnoge zemlje regiona pokušavaju da taj "odliv" pretvore u "priliv", kombinovanjem državnih i privatnih inicijativa.
Milioni žitelja Jugoistočne Evrope odlaze iz svojih zemalja u potrazi za boljim životom. Mnogi od njih su visoko specijalizovani stručnjaci i fakultetski obrazovani ljudi. Većinu njih - naučnike, istraživače, menadžere i studente - privlače atraktivne mogućnosti za nastavak karijere, plate i generalno bolji uslovi. Istovremeno, zemlje takođe gube ljudski kapital takozvanim internim odlivom mozgova, pošto stručnjaci raznih profila napuštaju svoje poslove radi bolje plaćenih radnih mesta za koja njihove kvalifikacije nisu neophodne.
Reperkusije tog fenomena su ozbiljne. Prema navodima iz izveštaja UNESKA "Nauka, tehnologija i ekonomski razvoj u Jugoistočnoj Evropi", broj istraživača drastično je opao u protekloj deceniji. U velikom broju zemalja i do 70 odsto visokokvalifikovanih stručnjaka odlazi u inostranstvo. Na nekim univerzitetima, dvoje od troje prosvetnih radnika i istraživača odlaze, što zadaje veliki udarac istraživačkim i visokoobrazovnim kapacitetima.
U Bosni i Hercegovini (BiH), na primer, 79 odsto istraživača iz oblasti inžinjeringa, 81 odsto magistara i 75 odsto doktora nauka napustilo je zemlju od 1995. godine. U Albaniji, tvrdi ista studija, Univerzitet u Tirani izgubio je 40 odsto akademskog osoblja, od kojih su 90 odsto bili mlađi od 40 godina. Troškovi te ekonomske emigracije, u smislu ljudskog razvoja i opšte dobrobiti, neprocenjivi su, pošto države često koriste oskudne resurse da bi subvencionisale obrazovanje i specijalističku obuku radnika, koji zatim, kada odlaze u inostranstvo, sa sobom odnose potencijalne ekonomske i socijalne koristi. Zatim se te zemlje muče da popune radna mesta u socijalnim službama i imaju manjak zaposlenih u ključnim ekonomskim sektorima.
Ipak, ako je verovati međunarodnim organizacijama i nacionalnim vladama, taj trend se danas postepeno okreće širom regiona, pošto emigranti sve više pokušavaju da koriste svoju stručnost, kvalifikacije i kapital da postanu stvarni partneri u razvoju svojih zemalja.
Čak i u slučajevima kada su strah od lošijih uslova života i političke nestabilnosti prepreka za povratak, nove tehnologije olakšavaju "virtuelno učestvovanje" u razvoju zemlje. Inicijative raznih međuvladinih ili nacionalnih institucija omogućavaju razmenu znanja i pretvaranje specijalizovanih sposobnosti u ekonomski, socijalni i kulturni kapital.
Univerziteti širom regiona, na drugoj strani, predvode napore pretvaranja "odliva mozgova" u "cirkulaciju mozgova". Razni projekti obuhvataju programe razmene koji podstiču akademsko osoblje i istraživače da odlaze na kraće specijalizacije u inostranstvo, kao i stvaranje digitalnih mreža.
Zajednički projekat UNESKA i Hjulit Pakarda (HP) za izradu pilot rešenja za ublažavanje odliva mozgova sproveden je 2003. godine u nekoliko zemalja Jugoistočne Evrope. Obezbeđivanjem resursa - između ostalog i finansijskih i tehnoloških mogućnosti - raznim univerzitetima, inicijativa je omogućila mladim naučnicima iz regiona da rade u okviru zajedničkih istraživačkih projekata sa njihovim zemljacima koji žive u inostranstvu. Projekat je obezbedio tzv. "grid tehnologiju" raznim univerzitetima iz Albanije, BiH, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Crne Gore.
"Univerziteti koji su učestvovali u projektu uspeli su da stvore timove fakulteta, umetnika i donosilaca odluka širom regiona, koji blisko sarađuju jedni sa drugima," kaže koordinator programa Stamenka Uvalić-Trumbić. Na Univerzitetu u Beogradu, na primer, nekoliko mladih inžinjera ostalo je u zemlji da prave eksperimente koristeći kompjutersku grid tehnologiju. Štaviše, na regionalnom nivou, održavanje redovnih projektnih sastanaka bilo je podsticaj za prevazilaženje granica.
"Projekat nije samo pojačao naučne i obrazovne kapacitete na nacionalnom nivou, već je i ponovo uspostavio dijalog među mladim istraživačima u regionu posle višegodišnjeg prekida u komunikaciji," naglašava Uvalić-Trumbić. Mreže koje stvorio projekat UNESKA i HP funkcionišu samostalno, sa ciljem razmene inovativnih iskustava radi pomoći istraživačima u regionu da konsoliduju lokalne kapacitete i pokrenu istraživanja u inostranstvu, bez potrebe da za stalno napuštaju svoje zemlje.
Svesna razornih implikacija strukturnog problema koji muči regionalno obrazovanje u regionu, EU je preuzela ulogu jednog od najvažnijih aktera. Unija podržava istraživače kroz razne programe poput Tempusa (čiji je cilj modernizacija visokog školstva) i stipendija Erazmus Mundus. Takođe, tzv. Bolonjski proces, nastao 1999. godine radi stvaranja jedinstvenog evropskog obrazovnog prostora u okviru procesa evropskih integracija, dao je podsticaj reformama obrazovanja na Balkanu.
Nekoliko zemalja članica EU nedavno je uvelo tzv. "naučnu vizu" radi lakšeg dobijanja radnih viza za istraživače iz zemalja van EU, za rad u firmama unutar EU. Direktiva o naučnoj vizi, doneta 2005. godine, biće do oktobra meseca pretočena u nacionalne zakone u EU zemljama.
Mnogi stručnjaci tvrde da su inicijative gore pomenutog "priliva mozgova" spore i da se suočavaju sa brojnim preprekama, uglavnom zbog manjka informacija ili kapaciteta za njihovo sprovođenje. Svejedno, mnoge međunarodne organizacije i nacionalne vlade tvrde da taj trend polako postaje pozitivan. U toku je stvaranje novog mentalnog sklopa, pošto donosioci odluka polako uviđaju da mobilnost ne mora uvek da bude samo opasnost. Ukoliko se pravilno usmerava, može doneti korist zemljama iz koje ljudi odlaze, pa čak i da se pretvori u prednost.