SETimes.comRumunija priprema recept za borbu protiv korupcije
31/07/2006
Ne tako davno, Rumuniji je pretilo odlaganje ulaska u EU zbog neodgovarajućih mera protiv korupcije; ipak, ta zemlja uspela je da preokrene situaciju. Za kretanje u odlučnu borbu protiv korupcije po mnogima je zaslužna ministarka pravde Monika Makovej.
Gelu Trandafir za Southeast European Times iz Bukurešta – 31/07/06
“Po prvi put u istoriji zemlje niko nije iznad zakona.” Izjava visokog predstavnika EU za proširenje Olija Rena možda je nekim poslanicima u Evropskom parlamentu zazvučala čudno. Pre samo dve godine, Unija je zatražila od Evropske komisije (EK) da prekine pregovore sa Rumunijom zbog sveprisutne korupcije. Danas im Ren priča sasvim drugačiju priču.
To je priča o uspehu, iako ostaju ogromni izazovi. Prošlo je nekoliko godina od kako su rumunske vlasti preduzele neophodne korake prepoznavanja i priznavanja ozbiljnosti problema. “Preokret je prvo bilo prihvatanje činjenice da je korupcija stvarnost”, kaže Džonatan Šil, šef delegacije EK u Bukureštu. “Kada sam prvi put došao ovde, vlasti su jednostavno negirale tu pojavu. Ako ne priznajete postojanje nekog problema, nemate šanse da ga rešite. To se promenilo 2002-2003”, kaže Šil.
Međutim, priznanje da neki problem postoji tek je prvi korak. Održati borbu protiv korupcije u životu zahteva i političku volju. Poruke prethodne vlasti, predvođene Socijaldemokratskom partijom (PSD), deklarativno su bile potpuno ispravne; međutim, nije imala volju da preduzme neophodne mere. Tako se nastavilo postojanje raširene korupcije, pravosuđe je ostalo neefikasno i poslušno političkim gazdama, a Brisel je počeo da sumnja u predanost vlade.
Tom Galager, profesor na Univerzitetu Bredford, naglašava presudnu ulogu koju su odigrale nevladine organizacije i nezavisni mediji. “Oni su ukazali EU pažnju da flagrantne slučajeve korupcije i podigli svest birača o kandidatima koji nisu bili “čisti”. Njihova domišljatost pomogla je stvaranje ogorčenja kod javnosti protiv stranke koja je osvojila vlast posle komunista – PSD – koja je, sve do gubitka vlasti 2004. godine, izgledala nepobedivo”, rekao je on.
Tu priliku je, u međuvremenu, uspela da iskoristi jedna jaka opoziciona stranka poznata po svom pragmatizmu. Demokratska partija, predvođena Trajanom Baseskuom, započela je bolne reforme. Manja, ali “čistija”, bila je u stanju da započne uspešan napad na politički establišment koji je gledao kroz prste korupciji.
Basesku je postao predsednik zemlje čija je kandidatura EU bila ozbiljno ugrožena zaštitnom klauzulom čije bi aktiviranje moglo da odloži pristupanje Uniji ukoliko bi rumunska vlada nastavila da se zadovoljava obećanjima na papiru.
“Bio je to veliki izazov”, rekao je Šil. “I imenovanje Monike Makovej je bilo veoma dobar potez, jer ona ne vuče nikakve političke “repove”. Basesku je imao mandat građana da donese promene i imao je pravu osobu za taj posao. Bilo je vreme za akciju.
Imenovanju 47-godišnje Makovej, bivšeg tužioca koja je postala borac za ljudska prava, snažno se protivio pravosudni establišment sa snažnim vezama iz komunističke prošlosti. Uprkos tome, ona je uspela da reformiše to pravosuđe, koristeći kao “lekove” transparentnost, odgovornost i konkurenciju za najviše položaje. Njena najefikasnija tehnika bili su javne i detaljne prijave imovine i formiranje Uprave za borbu protiv korupcije (UBK).
Prijave imovine izazvale su “nešto neviđeno u Rumuniji”, kaže Makovej. “Veoma važni političari, koji nikada nisu bili pod istragom, saslušavani su” pošto nisu mogli da objasne poreklo svog bogatstva. Danima nekažnjivosti bio je došao kraj.
Makovej je ojačala nezavisnost tužilaca, a istovremeno je pravila redovne izveštaje o njihovoj efikasnosti i obezbedila njihovu odgovornost. “Danas postoji lanac odgovornosti”, objašnjava ona. “Da UBK nije izvršila svoj zadatak, bila bih primorana da tražim opoziv njenog šefa. U protivnom, ja bih bila smenjena.”
UBK se pokazala kao efikasna i nepristrasna. Optužila je bivšeg premijera Adrijana Nastasea za primanje mita, ali je vodila istragu i podigla optužnice protiv vodećih predstavnika sadašnje vladajuće koalicije. Ipak, angažovanje ljudi za taj zadatak bilo je teško. ”Retki su bili tužioci koji su bili voljni da preuzmu taj teret. Ne može se reći da postoji trka da se radi u UBK”, priznaje Makovej.
Ono što zabrinjava je politička neodlučnost, kaže ministarka. “Na samom početku, nije bilo političkog protivljenja”, podseća se ona. Međutim, politička volja se smanjila kada se pokazalo da se borba protiv korupcije istinski vodi. Opozicija toj borbi preselila se iz pravosuđa u poslaničke klupe. Visoki političari iz vladajuće koalicije pokušavaju da promene način na koji se imenuje šef UBK.
“Ta promena nastala je pošto su shvatili da je UBK zaista samostalna institucija koju ne mogu da kontrolišu. Političare se boje te nezavisne, funkcionalne UBK”, kaže Makovej.
Čak i Makovejine nekadašnje vatrene pristalice iz Demokratske partije počele su da se distanciraju od nje i danas joj je teško da “izgura” usvajanje poslednjih delova antikorupcionaškog zakona: Zakon o finansiranju političkih stranaka i formiranje Agencije za integritet, zadužene za prijave imovine.
Da se taj proces dovede do kraja verovatno će biti potrebna gvozdena odlučnost. U svojih 18 meseci na svojoj funkciji, Makovej je pokazala da takvu odlučnost i poseduje. Štaviše, ona uživa podršku moćnih saveznika u inostranstvu.
“Za veliki deo uspeha pridruživanja Rumunije EU zaslužna je gđa Makovej”, izjavio je visoki predstavnik za pravosuđe Franko Fratini. I pored čestitanja, Rumunija nema vremena da se odmara na lovorikama. Ren je do septembra odložio konačnu odluku o tome da li će do ulaska u EU doći prvog januara 2007, kako je i predviđeno, ili će biti odložen aktiviranjem zaštitne klauzule. Na kraju krajeva, nije dovoljno da jedan ministar povede krstaški rat protiv korupcije. Rumunija će morati da ubedi Brisel da je njen recept u toj borbi ispravan i trajan.
Da li bi se rumunski recept mogao primeniti na Zapadni Balkan? Prema Galagerovih rečima, postoje bitne razlike. “Za razliku od Rumunije, te zemlje imaju tradiciju nasilne mafije koja je relativno odvojena od glavnih političkih stranaka. Evropska unija mora da pojača operacije protiv mafije, pošto je njena sopstvena bezbednost u pitanju. Dakle, potrebno je veće angažovanje EU.”
Ipak, iskustvo Rumunije podseća na značaj jačanja reformista Zapadnog Balkana. “EU mora da se na efikasan način udruži sa lokalnim reformističkim strankama. To se dogodilo tek pošto je PSD izgubio vlast 2004. godine i objašnjava zašto je strategija pridruživanja u Rumuniji imala probleme”, kaže Galager.