SETimes.comRumunska ekonomija: Na šta obratiti pažnju u 2006. godini
23/01/2006
Pred Rumunijom je ove godine nekoliko važnih izazova. Kako se uslovi na tržištu bliže onima u EU, lokalne firme suočavaju se sa pojačanom konkurencijom. To samim tim znači manju industrijsku proizvodnju i BDP. Ekonomiju su pogodile i prošlogodišnje obilne kiše i poplave, kao i porast cena energenata. Na drugoj strani, međunarodna ekonomska situacija je neizvesna, pošto u Evropi vlada stagnacija, a uspon azijskih ekonomija podstiče zaokret prema protekcionizmu. Politički i ekonomski lideri Rumunije suočavaju se sa velikim izazovima dok pokušavaju da ispune uslove za ulazak u EU i usmere zemlju ka očekivanom evropskom članstvu.
Danijel Dajanu za Southeast European Times iz Bukurešta – 23/01/06
Prognozirati ekonomski učinak Rumunije u 2006. godini veoma je rizično. Međutim, sa sigurnošću se može reći da će perspektiva zavisiti od više konkretnih pitanja. Među njima je i sposobnost domaće ekonomije da se prilagodi uslovima koji se menjaju.
Industrijska proizvodnja daleko je manje porasla 2005. nego prethodne godine. U prvih devet meseci, taj rast iznosio je jedva dva procenta, dok BDP za čitavu godinu verovatno neće prelaziti četiri odsto. Te nimalo impresivne brojke delimično se mogu objasniti olujnim kišama i poplavama koje su pogodile veći deo Rumunije. Istovremeno, rumunska industrija, a posebno određeni sektori, bili su pogođeni snažnom apresijacijom domaće valute, porastom cene energenata, ukidanjem subvencija i žešćom konkurencijom.
Generalno gledano, kako se uslovi na domaćem tržištu budu približavali uslovima širom EU, to će biti teže za brojna domaća preduzeća da se prilagode novim uslovima konkurencije. To se održava manjim rastom proizvodnje i BDP-a. Kako će se domaća preduzeća snaći u predstojećem periodu? Ili, da drugačije formulišemo pitanje, da li je industrijska proizvodnja dotakla dno, ili će se još neko vreme nastaviti njeno prilagođavanje “nadole”, zajedno sa svim povezanim bolnim nuspojavama?
Ako dno još nije dotaknuto, mogli bismo da budemo svedoci pogoršanja ovih brojki u mesecima koji dolaze. Ako dno jeste dotaknuto, stopa rasta industrijske proizvodnje bi 2006. mogla da poraste, iako se čini da do drugog kvartala to nije verovatno. Brže upijanje potresa pomoglo bi rastu BDP da se takođe oporavi. Uspešnija žetva značajno bi pomogla takav oporavak – ovogodišnja žetva bila je katastrofalnih dvanaest odsto manja u odnosu na 2004. godinu. Međutim, nema mesta za previše optimizma, imajući u vidu da je porast produktivnosti 2005. bio sve samo ne impresivan.
Trgovinski deficit nastavio je brzo da raste, a deficit tekućeg računa je 2005. verovatno premašio devet odsto BDP. Imajući u vidu da su rast BDP i industrijske proizvodnje značajno usporeni, jedno pitanje vapi za odgovorom: da li su takvi spoljni deficiti održivi? Postoji zapravo nekoliko aspekata povezanih sa porastom spoljnih deficita koji traže pojašnjenje. Neimpresivan rast produktivnosti u ekonomiji ove godine kao da potvrđuje sumnje koje sam izneo u jednom članku pre par godina, u vezi sa jednim velikim izazovom konkurencije. Ekonomija mora nekako da se izbori sa naglom apresijacijom deviznog kursa zbog velike količine novca koja stiže u Rumuniju u vidu doznaka Rumuna koji rade u inostranstvu, kao i drugim vidovima dotoka novca zbog predstojećeg ulaska zemlje u EU (takozvana “Holandska bolest”).
Neki su mišljenja da spoljni deficiti nisu zabrinjavajući, imajući u vidu “normalan” rast bankarskih kredita i prisustvo stranog kapitala u bankarskoj industriji, što bi automatski trebalo da znači i pouzdanost dugoročnih kredita. Međutim, takvi argumenti imaju svoja ograničenja. U realnoj ekonomiji nema “jednosmernih ulica”; bolne korekcije postaju neizbežne čim deficit premaši određeni prag. Ako bi do takvih korekcija došlo, došlo bi do značajne depresijacije deviznog kursa, što bi moglo da ponovo pokrene inflaciju.
Kada je reč o novom režimu monetarne politike Narodne banke (NBR) – projektovanoj stopi inflacije – pravo iskušenje dolazi ove godine. Poslednja četiri meseca 2005, kada je sprovedeno tzv. “ciljanje inflacije”, nisu relevantna i verovatno bi bilo bolje da se taj pristup odloži na neko vreme. Taj test biće veoma zahtevan, pošto su uslovi čudni: gotovo polovina monetarne mase izmiče kontroli NBR (jer se transakcije vezuju za evro, odnosno dolar); razlike u kamatnim stopama još uvek su velike; i “bum” bankarskih kredita i liberalizacije tekućeg računa okrnjili su sposobnost NBR da kontroliše monetarnu masu. Projektovana inflacija od pet odsto za 2006. je preambiciozna; šest do šest i po odsto bi bio razumnji cilj, imajući u vidu porast cene gasa, samim tim i inflatorni pritisak. Prošlogodišnja projektovana stopa inflacije je “debelo” premašena – inflacija je verovatno bila 8,7 ili 8,8 odsto 2005, u odnosu na projektovanu stopu od šest odsto, pre uvođenja paušalnog poreza.
Iako državni budžet predviđa deficit od 0,5 odsto za 2006, neke od premisa na kojima se ta pretpostavka zasniva su sporne – konkretno, one u vezi sa rastom BDP i inflacijom. Korekcija budžeta morala bi da uzme u obzir reviziju tih premisa. Izvršenje budžeta ove godine mora biti strogo kontrolisano. Istovremeno, finansiranje inftrastrukturnih projekata mora se povećati. Posebna pažnja mora se pokloniti podizanju kapaciteta za absorbovanje sredstava EU. Adekvatno upravljanje ključnim pitanjima može da poveća investicionu ocenu Rumunije.
Istovremeno, međunarodnu situaciju karakterišu velike neizvesnosti zbog globalne neravnoteže i ekonomskog efekta raznih geopolitičkih konflikata. Ekonomska stagnacija u Evropi i drugde, kao i uspon kineske ekonomije i ekonomija drugih azijskih zemalja, nagnala je Evropu da posegne za protekcionizmom radi zaštite domaćeg tržišta (ćorsokak pregovora u Dohi govori sam za sebe). Na cenu osnovnih roba i nafte i dalje će uticati uspon azijskih ekonomija. Te okolnosti uticaće na rumunsku ekonomiju, iako ona dosta zavisi od tržišta EU.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, Rumunija mora da ispuni svoje obaveze prema EU; što budemo bili bolji u tome, to će naši izgledi da uđemo u Uniju biti veći. Politički i poslovni lideri Rumunije imaju dužnost da bolje i konkretnije definišu nacionalne interese. Evropska unija ima svoje specifične nadnacionalne interese; ali ona je istovremeno i konstelacija nacionalnih interesa koji se često sukobljavaju. Ta realnost postavlja velike izazove pred ljude koji donose odluke na domaćem nivou. Na drugoj strani, ako se na te izazove adekvatno ne odgovori, cena bi mogla da bude odlaganje pristupanja EU, zbog zaštitne klauzule. Ulozi u 2006. godini su visoki.